Nastavak obnove Hilandara
Manastir Hilandar na Svetoj gori, teško oštećen u martu 2004. u velikom požaru, do sada je obnovljen više od 30 odsto, a njegovi predstavnici potpisali su 28. januara u Beogradu sa Ministarstvom kulture novi ugovor o sufinansiranju, kojim je za 2011. godinu obezbeđeno 60 miliona dinara za nastavak radova. Glavni arhitekta obnove Hilandara Marko Kovačević rekao je da je prošle godine završen srednji deo Velikog konaka, koji se radi već tri godine.
Manastir Hilandar na Svetoj gori, teško oštećen u martu 2004. u velikom požaru, do sada je obnovljen više od 30 odsto, a njegovi predstavnici potpisali su 28. januara u Beogradu sa Ministarstvom kulture novi ugovor o sufinansiranju, kojim je za 2011. godinu obezbeđeno 60 miliona dinara za nastavak radova.
Glavni arhitekta obnove Hilandara Marko Kovačević rekao je da je prošle godine završen srednji deo Velikog konaka, koji se radi već tri godine.
Radovi na Velikom konaku biće nastavljeni i ove godine, rekao je Kovačević i naglasio da važnost sredstava Ministarstva kulture da bi se obnova nastavila kontinuirano.
“Sredstva od države, od (Srpske pravoslavne) crkve i od grčkih institucija, troše se na najoptimalniji mogući način”, rekao je on, precizirajući da se novac troši na kupovinu materijala, transport, plate zaposlenih...
Prema podacima Ministarstva kulture, među najznačajnijim rezultatima u obnovi Velikog konaka, objekta iz 1816/21. godine koji je i najveći u manastirskom utvrđenju, ubrajaju se završena rekonstrukcija, osnovno opremanje i predaja u upotrebu središnjeg krila objekta, kao i okončanje najvećeg dela grubih građevinskih radova na zapadnom i pripremnih radova i dela grubih građevinskih radova na istočnom krilu (prema ulazu u manastir).
Pripremljeno je funkcionalno i bezbedno gradilište koje će opsluživati rad na Velikom konaku, ali i na drugim objektima stradalim u požaru (Dohija, Igumenarija), kao i u projektu osiguranja jugozapadnih temelja i bedemskih zidova i rekonstrukcije Trpezarije. U izvođenju radova su primenjeni tehnološki i tehnički napredni i savremeni sistemi.
U Velikom konaku, inače, pre požara bili su smešteni manastirska administracija, gostoprimnica, veći broj kelija i knjižara.
Ove godine bi trebalo da budu nastavljeni radovi na zapadnom krilu Velikog konaka - do konačnog završetka, koje se očekuje krajem godine. Na istočnom krilu Konaka počeće grubi građevinski radovi.
Prema rečima Kovačevića, do sada je preprokriven i krov Pirga sv. Đorđa kamenim pločama. To je najstariji objekat u manastiru, koji je postojao i pre Hilandara - potiče još iz doba svetog Save.
Pristanišna zgrada je adaptirana za vinariju, jer Hilandar poseduje veliki vinograd, koji rađa oko 70 tona grožđa i pomaže u dohotku za život, a i za obnovu manastira.
“Trudimo se i uspeli smo da enterijer bude isti kao i pre požara, kao i eksterijer, a ujedno je poboljšana funkcionalnost objekta”, rekao je Kovačević, napominjući da obnova Hilandara, osim izgorelog dela, podrazumeva i obnovu ekonomije, kao i objekata koji su došli za red na restauraciju i konzervaciju.
Ministar Nebojša Bradić izrazio je zadovoljstvo uoči potpisivanja ugovora o sufinansiranju što su najpre predstavljeni rezultati dosadašnje obnove Hilandara.
“To je značajno svedočanstvo o napretku obnove”, rekao je Bradić, dodajući da je 2008. godine, zbog krize, zastalo i finansiranje, ali je nastavljeno 2009. godine sa 50 miliona, a 2010. je izdvojeno 80 miliona.
Napominjući da uz rekonstrukciju idu i poslovi restauracije i konzervacije, Bradić je apelovao i na druge institucije u Srbiji, ali i u Grčkoj, da se angažuju kako bi se za nekoliko godina završila obnova Hilandara.
Bradić je potpisao Ugovor o sufinansiranju obnove manastira Hilandar u 2011. godini sa direktorom Zadužbine Hilandara Milivojem Ranđićem, koji je rekao da je “ministar spasao obraz Srbije” time što je izdejstvovao da Hilandar ne bude izbrisan iz rebalansa iz budžeta.
“Ovo je projekat koji niko nije želeo da se dogodi, mada se upozoravalo na mogućnost požara. I mi imamo izbor - ili da ga obovimo, ili da ga prepustimo da ga pojede zub vremena. Srećom, Srbija je izabrala da obnovi možda najznačajniji spomenik srpske kulture i zato nastojimo da revitalizujemo sve u Hilandaru”, rekao je Ranđić.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se manastir obnovi i duhovno, da se održi monaštvo koje o kulturnom nasleđu brine kontinuirano.
Danas, kako je dodao, ima više monaha u Hilandaru nego pre požara.
“Radovi na Hilandaru spadaju kod nas u jednu od najvećih obnova od Mulutinovog vremena i jedan od većih poduhvata integralne zaštite u Evropi danas”, istakao je Ranđić i poručio da je “najvažnije što možemo da učinimo za Hilandar da obnova traje kontinuirano do kraja”.
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije Vera Pavlović Lončarski podsetila je da je 2011. proglašena za Godinu živog religijskog nasleđa u svetu i da je doprinos Srbije upravo Hilandar.
Republički zavod, inače, radi na Hilandaru od 1960. godine - slikari-konzervatori rade na konzervaciji ikona, živopisa, bogoslužbenih predmeta i predmeta iz svakodnevnog života, dodala je ona.
Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa rekao je da se radi na konzervaciji živopisa, ikonostasa i ikona u isposnici svetog Save i konzervaciji ikona iz Riznice.
I Vapa je istakao veliki značaj kontinuiranog finansiranja obnove manastira Hilandar sredstvima Ministarstva kulture.
Predračun troškova za obnovu izgorelog dela manastira Hilandar je oko devet miliona evra ukupno.
U požaru u martu 2004. godine Veliki konak je pretrpeo teška oštećenja. Ostali su temelji, spoljni masivni zidovi i deo noseće konstrukcije, dok su svi drveni delovi izgoreli. Krov je potpuno srušen, kao i sve pregrade.
Obnovom Velikog konaka, manastir će povratiti najveći deo smeštajno-radnog prostora i u velikoj meri obnoviti prepoznatljivi izgled sa severne strane. Značajno će se smanjiti “pritisak na južni, neizgoreli deo manastira, što će doprineti njegovom očuvanju.
Rekonstrukcija Velikog konaka realizuje se u sklopu investicionog programa koji je započet aktivnostima na izradi idejnog projekta u 2006. i 2007. godine, kao i pripremama i radovima na ispunjenju Elaborata o uređenju gradilišta u jesen 2007. Tokom 2008. godine započeti su, a u 2009. nastavljeni radovi na rekonstrukciji središnjeg krila objekta kako bi u što kraćem roku bio završen i predat u upotrebu. To je realizovano 2010. U 2009. godini započeti su, a u 2010. gotovo dovršeni grubi građevinski radovi na zapadnom krilu objekta.
(SEEcult.org)