Nastavak 17. BFI, novi termini

Beogradski festival igre (BFI), čije je 17. izdanje odloženo proletos zbog pandemije virusa korona, a potom delimično održano u septembru, nastavlja program gostovanjem čuvene indijske igračice Šantale Šivalingapan, a prema rečima direktorke Aje Jung, verovatno će biti produžen do maja 2021. Šantala Šivalingapa gostuje 6. novembra na 17. BFI predstavom “Pepeo” u Ateljeu 212, u režiji francuskog umetnika Orelijena Borija, što je njen prvi nastup van Indije od izbijanja pandemije korona virusa u martu.

Spiritualni ples koji izvodi u pepelu i svojim pokretima crta u njemu, otkriva nevidljive dimenzije u ljudskom biću - stvarnost koja je izvan fizičkog sveta, rekla je ona 5. novembra na konferenciji za novinare BFI, na kojoj je saopšteno i da je gostovanje izraelske Kompanije Inbal Pinto, koje je planirano za 7. novembar, odloženo zbog epidemiloških protokola i bolesti jednog izvođača. “Srećna sam što sam ovde, iako vam vidim samo oči. U Indiji smo dugo bili zaključani. Osećam se kao kornjača koja polako izvlači svoju glavu. Ovo mi je prvi povratak u Evropu posle sedam meseci i prva predstava koju ću izvesti. Vrlo sam uzbuđena”, rekla je Šantala Šivalingapan u Nacionalnoj fondaciji za igru.

Prema rečima Šantale Šivalingapa, divno je otkrivati nova mesta i novu publiku, čak i u ovakvoj situaciji kakva je danas. “Zahvalna sam BFI na naporima da to omogući, jer je to značajno i za umetnike i za publiku i za opšte stanje morala u društvu, za raspoloženje. Zaista je važno da ti susreti mogu da se dese”, dodala je ona, navodeći da voli da igra “Pepeo” iz mnogo razloga.

“Igra je moj drug od detinjstva. Moja majka je igračica, učila me je još kao sasvim malu. Obučavana sam za klasični ples Kućipudi, sa juga Indije, koji dolazi iz umetnosti pričanja priča iz indijske mitologije. To je duhovni ples. Praktikujući ga, vi dodirujete osetljiva mesta vrlo duboko u sebi, a takođe delite iskustvo sa drugima. Kućipudi je fizička forma, ali se proteže i na ono što nije telesno. To je uvek bio moj pristup igri, a i samom životu, jer mi jesmo fizička bića, a istovremeno postoji važan deo nas koji ne možemo da vidimo ali možemo da ga osetimo. Ples, muzika, umetnost jesu snažni načini da se iskusi to ne-fizičko”, rekla je Šantala Šivalingapa, dodajući da se na tom planu našla sa Borijem, koji se “bavi vrlo fizičkim stvarima, ali uvek uzimajući u obzir ono duhovno, spajajući dve dimenzije”.

Navodeći da su se sreli nekoliko godina pre nego što su počeli da rade na predstavi “Pepeo”, dodala je da su imali vremena da se upoznaju, da pričaju o životu, plesu, univerzumu... “Malo po malo, predstava je dobijala formu, vrlo specifičnu. Smatram da odražava ono što sam uvek duboko osećala, proživljavala, ali nikada kroz ples. U njoj nas ples, muzika, svetlo i drugi vizuelni elementi vode u jednu stvarnost koja je izvan fizičkog”, rekla je Šantala Šivalingapa, dodajući da su mnogo govorili o Šivi, božanstvu plesa.

Šiva je važna figura u hindu religiji - bog smrti, stvaranja i destrukcije, ali i vrhunski igrač. Šivin ples je ples smrti i ples kreacije. “To je krug, jer mi u Indiji vidimo život i smrt kao dve strane istog novčića, ne kao nešto odvojeno. U kontinuitetu života i smrti dešava se sav univerzum - nešto mora da umre, nešto se ponovo rađa. Ciklus  života je stalno u pokretu. Tu su istovremeno i pokret i mir i svetlo i tama.  To što Šiva reprezentuje bila je jaka inspiracija za način na koji igram, kao i za kreaciju vizuelnih delova predstave. Takođe, način za mene da se povežem sa indijskom tradicijom”, rekla je Šantala Šivalingapa.

“Pepeo” je, prema njenim rečima, o svemu tome - jedno meditativno iskustvo.

“To je serija scena i sekvenci, ali se ja osećam kao da sve vreme hodam po tankom užetu dok ne stignem negde, mada ne znam tačno gde, ali tu je kraj predstave. Predstava je režirana, ali mnogi elementi su nepredvidljivi, otvoreni. Na tom putovanju sve može da se desi. Mislim da to u velikoj meri reflektuje sam život, toliko nepredvidljiv kao što smo svi svedoci poslednjih meseci”, dodala je Šantala Šivalingapa.

Predstava “Pepeo” je produkcija kompanije “111” iz Tuluza, čiji je osnivač i direktor Orelijen Bori, svetski priznat umetnik koga poznaje i beogradska publika - Bitef 2008. godine otvorila je njegova predstava “Manje više beskonačno”. Pre toga trupa “111” gostovala je 2006. godine scenskim spektaklom u žanru novog cirkusa “Plan B”.

“Srećan sam što sam se vratio u Beograd. Ovaj grad ima važno mesto u mojoj karijeri”, izjavio je Bori.

Bori je zahvalio Šantali, kao i perkusionisti Luiku Šildu koji učestvuje u predstavi, na fantastičnoj avanturi kroz koju su zajedno prošli, napominjući da se umetnici, kada počinju projekat, uvek suočavaju sa nepoznatim.

“Jedino što treba da radite jeste da gledate u to nepoznato, da pokušate da pronađete puteve ka njemu. U tome je čin kreacije. Volim da to radim u saradnji. Za mene su to divni susreti”, rekao je Bori i ispričao kako je Šantalu Šivalingapa video na sceni još 1997, kada je imala 17 godina, i bio opčinjen njenom igrom.

“Ne sećam se predstave, ali se dobro sećam njene igre”, rekao je Bori, dodajući da je igra nešto što ne treba mnogo objašnjavati, već nešto što stvara snažan osećaj.

“U Indiji je igra sve, ona je teatar, antička forma sa hiljadu pokreta i gestova sakupljenih tokom hiljada godina. To je sada pred nama kao neka vrsta poklona. Šantala ima tovar svog tog znanja, međutim i pored toga ona ulazi u nepoznato. Ovaj komad radili smo bez prethodnih odluka, bez strogog koncepta, bez koreografije, a opet on je veoma precizan. Dešavao se bez prethodnih dogovora, ali smo došli do krajnjeg cilja. Verovali smo u naš proces. To je rukopis svakako, nije u pitanju improvizacija, precizan je u formi, u muzici i ritmu, a Šantala je uspešno rukovodila svim tim elementima. Blizak je teatru i pre svega – prostoru. Igra govori o prostoru, ona se dešava u prostoru. Šantala to jako dobro razume. I čini se da prostor igra sa njom. To je zapravo duet”, rekao je Bori.

Bori je podelio sa novinarima i priču o poznanstvu sa istaknutim rediteljem Mladenom Materićem, koji dugo živi i radi u Tuluzu, a od koga je, kako je rekao, učio režiju i šta je to pozorište. Istakao je i poznanstvo sa rediteljem i scenaristom Miroslavom Mandićem, koga je predstavio kao desnu ruku Emira Kusturice...

Katrin Fodri iz Francuskog instituta u Beogradu ponovila je izraze zadovoljstva tog kulturnog centra i ambasade Francuske u Srbiji kao dugogodišnjih partnera BFI, kao jednom od najvažnijih festivala u regionu. Istakla je da im je posebno drago što BFI ima sluha za ono što se dešava na francuskoj sceni.

“Želimo da ohrabrimo direktorku BFI Aju Jung da nastavi napore u cilju održavanja festivala i u ovoj kriznoj godini. Kada je u septembru gostovao francuski koreograf Erve Kubi, rekla sam koliko je to važno ne samo za kulturni život već i za umetnike, jer scenska umetnost postoji samo u prisustvu publike”, izjavila je Katrin Fodri.

Aja Jung je ponovila da BFI ne odustaje od planiranih naslova, već samo pomera termine prateći epidemiološku situaciju, pa će se tako 17. festivalsko izdanje produžiti verovatno do maja naredne godine.

Gostovanje izraelske Kompanije Inbal Pinto, koje je planirano za 7. novembar, odloženo je do daljeg zbog epidemiloških protokola i bolesti jednog izvođača.

Ovog meseca na 17. BFI nastupiće još samo Kompanija Silvije Gribaudi iz Venecije - 9. novembra u Madlenianumu.

17. BFI zaustavljen je samo nekoliko dana pred planirano otvaranje u martu, ali je deo programa održan u septembru, zaključno sa predstavom “Jedan” srpske igračice i koreografkinje Sanje Ninković, dobitnice novoustanovljene nagrade “Veruj u sebe” koju dodeljuju Erste banka i BFI. Prethodno su, počev od 11. septembra, na 17. BFI gostovale trupe iz Barselone, Kana, Buenos Airesa i Rijeke.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)