Nana Ivane Vujić premijerno u Madlenianumu
Predstava “Nana” prema istoimenom romanu Emila Zole, u režiji Ivane Vujić, upravnice Narodnog pozorišta u Beogradu, premijerno će biti izvedena 25. novembra u Operi i teatru Madlenianum. Naslovnu ulogu devojke koja se zahvaljujući lepoti i vezama s muškarcima probija iz teških životnih okolnosti do pariske elite 19. veka igra Tamara Aleksić.
Rediteljka Ivana Vujić izjavila je da Zolin “naturalistički roman otvoreno govori o jednom društvu koje je slično današnjem trenutku na planeti”. “To je društvo koje se bavi isključivo spoljašnjim stvarima, a ne bavi se dubinom, koje veoma lako stvara ikone i kasnije ih odbacuje i veoma lako odlazi u neke druge strašne ekstreme”, rekla je Ivana Vujić 21. novembra na konferenciji za novinare u hotelu “Cepter”.
Čuveni roman, čija se radnja dešava u pozorištu, dramatizovao je Spasoje Ž. Milovanović, dok je adaptaciju dramatizacije uradila Slavenka Milovanović.
Uz ocenu da je dramatizacija bila ozbiljan i težak posao, s obzirom da roman ima 140 likova, Ivana Vujić je istakla da je sve kod Zole uzbudljivo – i delo i život.
“Zola je bio čovek koji stvara novi, eksperimentalni roman, koji se bavi promatranjem života i načina kako živimo, zašto smo takvi. Imao je uspone i padove, a za mene predstavlja najveće autore francuske litetaruture. Bio je pod uticajem Balzaka i želeo da u svojih 20 romana, koji su celina jer opisuju jednu porodicu, decu iste majke koja odlaze na razne strane, nastavi izučavanje koje je Balzak predstavio u romanu ’Sjaj i beda kurtizane’”, izjavila je Ivana Vujić.
Ivana Vujić na probi predstave, foto: Madlenianum
Što se tiče rada na predstavi, rekla je da se “ceo tim trudio da pre svega napravi jedan pozorišni sklad” i zahvalila svima na ljubavi, poštenju i radu, kao i pozorištu Madlenianum koje je omogućilo povratak te vrste ljudskog dostojanstva bez koje nema teatra.
“Zola nije pisac sujeta. On se duboko bavi time kakve maske mi stavljamo. Zato je ovde smestio radnju u pozorište, gde je sve moguće, ali je pitanje pod kojim uslovima i po koju cenu. Veliko delo, veliki zadatak, veliki rad i moja velika zahvalnost svim saradnicima na podršci i na dostojanstvenom radu. Predstava odiše zajedništvom, diciplinom i ljubavlju prema pozorištu”, rekla je Ivana Vujić.
Rediteljka je istakla da je mlada glumica Tamara Aleksić “ušla pod kožu lika”.
Tamara Aleksić je rekla da je na probama bilo intenzivno, dramatično i zabavno. “Divno je što se bavimo pričom koja bajkovitost površnosti, licemerja i svega sa čim se danas svakodnevno srećemo tako lepo vodi do samog kraja, do ogoljenosti, do suštine, za koju se nadam da će dopreti i do publike”, izjavila je Tamara Aleksić.
Pored Tamare Aleksić u liku zanosne i razoružavajuće “Venere”, ali i tragične i zlostavljane žene, u velikom glumačkom ansamblu sa 18 članova igraju Nebojša Kundačina, Miodrag Krstović, Rade Ćosić, Rada Đuričin, Vlastimir Velisavljević, Vesna Stanković, Branislav Zeremski, Vukašin Jovanović, Dimitrije Ilić, Aleksandra Bibić Kolarov, Vanja Milačić, Stojša Oljačić, Nemanja Stamatović, Anja Orelj, Dragan Sekulić, Dragan Petrović i Nastasja Alja Daničić.
Scenografkinja je Vesna Popović, kostimograf Miodrag Tabački. Muziku je komponovala Aleksandra Kovač, scenski pokret potpisuje Marija Milenković, a video rad umetnica Svetlana Volić.
Proba predstave, foto: Madlenianum
Direktorka Drame teatra “Madlenianum” Ana Radivojević Zdravković istakla je zaslugu osnivačice tog teatra Madlene Cepter za postavljanje na scenu ovog raskošnog i zahtevnog komada, na kojem se radilo tri meseca. “Gospođa Madlena Cepter se raduje kada se vraćamo remek delima književnosti. Desilo se da je Spasoje Milovanović radio na dramatizaciji ‘Nane’ u isto vreme kada je Ivana Vujić želela da režira tu priču”, rekla je Ana Radivojević Zdravković.
Jedan od najznačajnijih francuskih književnika Emil Zola (1840-1902) u romanu “Nana”, objavljenom 1880. godine, prikazuje francusko društvo u vreme Trećeg carstva. U centru zbivanja je prelepa mlada devojka koja iz najnižih društvenih slojeva dospeva u pozorište Varijete u Parizu. Igrajući Veneru postaje miljenica publike, ali i predmet opsesije brojnih muškaraca s kojima se poigrava, zbog kojih pati, zbog kojih konačno i prerano odlazi sa ovog sveta. Svet pozorišta i ono van njega se prepliću, ljudi postaju roba, a Nana kao duša koja čezne za čestitošću i za tim da bude dobra majka svom malom vanbračnom sinu, ne uspeva da se izbori za to, te se prepušta tobožnjem uspehu na mračnoj strani života.
Zolina “Nana” imala je više filmskih i televizijskih adaptacija. Prvu je još 1926. godine režirao slavni Žan Renoar.
Prva repriza “Nane” na Velikoj sceni Madlenianuma biće 29. novembra, a zatim je na repertoaru 3. i 23. decembra.
(SEEcult.org)
