Najbolji na 7. Slobodnoj zoni
Dokumentarni film “Deponija” rediteljke Lusi Voker proglašen je najboljim na sedmom festivalu “Slobodna zona” u Beogradu, koji je prikazao proteklih pet dana 40 angažovanih dokumentarnih i igranih filmova, a privukao je više od 12.000 gledalaca. Film “Deponija” dobio je najveću prosečnu ocenu gledalaca ocenu - 4,83, dok se na drugom mestu našao igrani film “Zidovi” španskog reditelja Gustava Tareta, inteligentan miks komedije, romanse i kritike društva.
Dokumentarni film “Deponija” rediteljke Lusi Voker proglašen je najboljim na sedmom festivalu “Slobodna zona” u Beogradu, koji je prikazao proteklih pet dana 40 angažovanih dokumentarnih i igranih filmova, a privukao je više od 12.000 gledalaca.
Film “Deponija” dobio je najveću prosečnu ocenu gledalaca ocenu - 4,83, dok se na drugom mestu našao igrani film “Zidovi” španskog reditelja Gustava Tareta, inteligentan miks komedije, romanse i kritike društva.
Treće mesto zauzeo je “Ovo nije film”, dokumentarac iranskog reditelja Džafara Panahija, koji je snimio u kućnom pritvoru, dok je čekao ishod žalbe na dugogodišnju zatvorsku kaznu, zabranu rada i komunikacije s medijima. Panahijevim filmom je 4. novembra i otvorena sedma “Slobodna zona”, koja se time pridruzila zahtevima širom sveta za ukidanje kazne Panahiju.
Četvrto mesto zauzeto je dokumentarac tibetanskog reditelja Ngvang Čofela “Tibet u pesmama”, svojevrsni bukvar o kampanji kineske vlade za uništenje tibetanske kulture i slikovnica o Tibetancima koji su pružili otpor, dok je na petom mestu dokumentarni film “Naftovod” o borbi malog irskog sela protiv velike naftne kompaije.
Pobednički film “Slobodne zone”, brazilsko-britanska koprodukcija "Deponija”, sniman je gotovo tri godine, a prati umetnika Vika Muniza na putu od njegove kućne baze u Bruklinu do rodnog Brazila i najveće svetske deponije smeća Žardim Gramačo na periferiji Rio de Žaneira.
Muniz tamo fotografiše eklektičnu grupu katadoresa - samozaposlenih sakupljača materijala za recikliranje. Munizov inicijalni cilj je bio da “naslika” katadorese sa đubretom. Dok oni pomoću đubreta stvaraju umetničke slike po motivima njegovih fotografija, film otkriva i ponos i očaj katadoresa, dok zamišljaju bolji život za sebe i svoje najbliže.
Nagrada publike za nаjboljа četiri filmа u vidu je otkupljivаnjа televizijskih prаvа i prаvа zа prikаzivаnje nа turneji u 30 grаdovа Srbije.
“Slobodna zona” tradicionalno dodeljuje i nagradu za samu publiku, pa su svi koji su imali priliku da pogledaju neki od filmova ovogodišnjeg izdanja pozvani da napišu recenziju, kritiku ili kratak esej. Tekstove u slobodnoj formi, ne duže od 3.000 karaktera, treba poslati sa kontakt podacima na adresu: recenzija@freezonebelgrade.org najkasnije do 15. novembra.
Članovi žirija (Vesna Perić, Milan Zaviša i Branka Pavlović) oceniće recenzije i najboljem prikazu dodeliti notebook računar.
Ime pobednika će biti objavljeno najkasniije do 25. novembra, a svečana dodela nagrade biće održana 10. decembra u Kulturnom centru Rex, na redovnom mesečnom programu “Slobodne zone”.
Sedma “Slobodna zona” održana je već tradicionalno u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a prvi put u renoviranoj Velikoj sali Doma omladine.
Kao i proteklih godina, i ove je organizovana projekcija filmova "na bis", pa publika 10. novembra u DKC-u ima priliku da pogleda sva tri prvoplasirana filma, kao i “Bombaj Bič” američke rediteljke Alme Harel.
Prihod od ulaznica prodatih na festivalu ove godine je namenjen Svratištu za decu koja žive i rade na ulicama, dok je prihod od kataloga namenjen Domu za nezbrinutu decu “Drinka Pavlović”, koji su ove godine, u saradnji sa Školom za dizajn, dali grafička idejna rešenja za štampane aplikacije na temu ekologije.
Ta rešenja štampana su na platnenim torbama koje su posetioci festivala mogli da kupe po ceni od 300 dinara. Poslednja torba prodata je za 700 dinara na improvizovanoj neformalnoj aukciji pretposlednje festivalske večeri.
Kulturni centar Rex, organizator “Slobodne zone”, posebno je zahvalio svim volonterima i volonterkama na pomoći, ističući da bez njih festival ne bi bio moguć.
Festival je realizovan uz pomoć Fonda B92, Farmakoma MB, Fonda za otvoreno društvo, i pomognut od strane Rekonstrukcije Ženski fond, Ministarstva kulture Republike Srbije, Opštine Stari grad i Francuskog instituta. Prijatelji festivala su Kulturni centar Beograda, Dom omladine, DHL, Alma Quatro, Masel print i Hotel Balkan.
Sajt Slobodne zone je www.freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
