Nagrade Festivala u Jerusalimu
Film “Jodojska priča” poljskog reditelja dokumentaraca Andžeja Fidika o koncentracionom logoru u Severnoj Koreji dobio je prvu nagradu na 26. međunarodnom festivalu igranog i dokumentarnog filma u Jerusalimu, dok je žiri fimskih novinara proglasio za najuspešnije ostvarenje reportažni fim Holanđanina Andersa Ostergarda “Burmansko viđenje” o mirnim protsetima obespravljenog naroda protiv tiranije u Burmi.
Film “Jodojska priča” poljskog reditelja dokumentaraca Andžeja Fidika o koncentracionom logoru u Severnoj Koreji dobio je prvu nagradu na 26. međunarodnom festivalu igranog i dokumentarnog filma u Jerusalimu, dok je žiri fimskih novinara proglasio za najuspešnije ostvarenje reportažni fim Holanđanina Andersa Ostergarda “Burmansko viđenje” o mirnim protsetima obespravljenog naroda protiv tiranije u Burmi.
Prema oceni izvešatača sa jerusalimskog festivala, viđena su samo četiri filma koja su profesionalnim kvalitetima mogla da pretenduju na nagrade, a među njima je i debitantski film Vladimira Perišića iz Srbije “Ordinary people” o ratnom zločinu iz ugla zločinca. Perišićeva priča, prema oceni kritike, nije ipak uspela da prodre u dubinu onečovečenja mladih ljudi u ratu i dopre do njihove psihologije.
Dobitnik Gran prija “Jodojske priče” zasnovan je na kontrastu između svedočanstava begunaca o zločinima i teroru u koncentracionim logorima komunističke Koreje i patetičnog mjuzikla koji je postavio jedan od logoraša, pozorišni reditelj koji je dospeo u logor dospeo zato što je slušao južnokorejske radio stanice.
Film “Burmanska viđenja” strukturirana su od složenih snimaka koje je napravio mladi burmanski reporter za vreme narodne pobune u toj samoizolovanoj azijskoj zemlji.
Treći film “Hajde da stvaramo lovu” Ervina Vagenhofera kritička je slika o putevima transnacionalnog kapitala, ali nije izazvala preveliki entuzijazam na festivalu, na kojem je formantna dokumentaristika i ostala bez nagrada.
Program 26. jerusalimskog festivala po kvalitetu nije bio čak ni osrednji i sastojao se pretežno od “frontalnih” dokumentaraca koji su se na primetno površan, reklo bi se čak uzgredan i gotovo neprimetan način bavilli socijalnom tematikom, problemima nacinalnih manjina i obespravljenosti žena u društvu.
Tako se jedan dokumnatarc do detalja upušta u organizaciju zadruge tkalja koja proizvodi ćilime, drugi za temu ima divljačke obrede inicijacije u jednom austalijskom plemenu, u trećem su prikazana nastojanja pripadnika jednog beduinskog plemena da se iz urbanizovane sredine na koju se nisu navikli ponovo vrate u karavane, u četvrtom se slave dostignuća egipatskih đubretara koji su u reciklaži otpada ostavili iza sebe svoje evropske konkurente...
Festival je održan u jerusalimskom bioskopu izgrađenom u steni sa koje puca prekrasan pogled na tvrđavu drevnog grada. Ispod stene se nalazi mesto zvano Henom, gde se, prema legendi, nekada nalazilo gradsko smetlište u kojem su povremeno palili smeće, pa otud i potiče henska vatra.
B. Rakočević
