Nagrada Desanka Maksimović za 2021. Saši Radojčiću
Nagrada “Desanka Maksimović” za 2021. godinu dodeljena je Saši Radojčiću, pesniku, kritičaru, redovnom profesoru i prevodiocu.
Nagrada “Desanka Maksimović” dodeljuje se za ukupan doprinos srpskoj poeziji, a Radojčić je, kako je istakao žiri, autentičnim pesničkim opusom uspešno sintetizovao filozofska znanja, sveopštu eruduciju i jednostavnost pesničkog izraza.
Radojčić “predstavlja liniju srpske poezije usmerene na tradiciju pesništva, sofisticiran iskaz i originalnost oslonjenu na lično iskustvo. Time je dao poseban doprinos razvoju srpske poezije”, naveo je žiri Zadužbine “Desanka Maksimović”, koji su činili Tanja Kragujević, Vladimir Kopicl, Slobodan Zubanović, Sonja Veselinović i Svetlana Šeatović (predsednica).
Saša Radojčić (1963) je diplomirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu predaje Filozofiju umetnosti u zvanju redovnog profesora.
Objavio je osam zbirki pesama: Uzalud snovi (1985), Kamerna muzika (1991), Amerika i druge pesme (1994), Elegije, nokturna, etide (2001), Četiri godišnja doba (2004), Cyber zen (2013), Duge i kratke pesme (2015), To mora da sam takođe ja (2020).
Pored pesničkog opusa, Radojčić je i izvrstan tumač srpskog pesništva i umetnosti. Objavio je pet knjiga kritika i ogleda: Providni anđeli (2003), Poezija, vreme buduće (2003), Reč posle (2015), Jedna pesma (2016), Slike i rečenice (2017), Ogledalo na pijaci Bajloni (2019). Autor je i pet teorijskih knjiga o filozofiji umetnosti i pesništvu: Ništa i prah. Antropološki pesimizam Sterijinog Davorja (2006), Stapanje horizonata. Pesništvo i interpretacija pesništva u filozofskoj hermeneutici (2010), Razumevanje i zbivanje. Osnovni činioci hermeneutičkog iskustva (2011), Uvod u filozofiju umetnosti (2014), Umetnost i stvarnost (2021).
Preveo je sa nemačkog jezika 11 filozofskih i teorijskih dela H. G. Gadamera, V. Diltaja, R. Zafranskog, E. Jingera, H. Kajzelringa, L. A. Salome, V. Vajblingera i V. Ajlenbergera.
Radojčić je, kako je istakao žiri, kao sveobuhvatna pesnička i filozofska ličnost ostavio veoma dubok pečat u srpskoj poeziji odabranim zbirkama koje su jedinstven spoj pesništva i filozofskog znanja. Za poeziju je dobio nagrade: “Branko Ćopić”, “Đura Jakšić”, “enac Laze Kostića, Lenkin prsten, Zmajevu nagradu i Disovu nagradu za celokupno pesničko delo. Dobitnik je i nagrade “Milan Bogdanović” za književnu kritiku.
Desanka Maksimović, Wikimedia
Od prvih pesničkih knjiga, posebno od zbirke Kamerna muzika (1991), Radojčić počinje veoma specifičan pesnički put – stvaraoca, i kako u najnovijoj knjizi – To mora da sam takođe ja (Arhipelag, 2020) – kaže, “čitaoca” poezije.
“U oba slučaja, to je put brižljivog tumača pozicije pesničkog subjekta situiranog između vitalnih pitanja egzistencije i jezika. Radojčić jedinstvenom lirskom vizurom i pesničkim stilom donosi širok raspon tema dajući svakom zbirkom različite aspekte, sagledavajući Vreme i čoveka u vremenu, od nasleđenih predstava pesnika prethodnika do živog i savremenog iskustva. Nikada ne gubi smisao za sažete forme i lirsku obojenost sopstvenog glasa određenog ličnim Trenutkom u vremenu i prostoru. Kroz dubinu mišljenja i jednostavnost govora Radojčić je izgradio specifičan pesnički opus u srpskoj poeziji. U poslednjoj knjizi To mora da sam takođe ja (2020) Radojčić progovara o bogovima, herojima, svakodnevici, ljubavi, prijateljstvu, vremenu i porodici jednostavnošću iskaza i ‘opevanjem mišljenja’. Time je Radojčić pesnik erudita, ali i pesnik malih stvari, detalja, medaljona života koji nose svu težinu egzistenije i složenost dijalektike postojanja. Esejista filozofske provenijencije, ali i senzibilni stvaralac, Saša Radojčić svoju najnoviju etapu stvaralačkog sazrevanja obeležava kao prisno viđeno iskustvo, pesnika i ličnog doživljaja. Najnovijom zbirkom To mora da sam takođe ja (2020) on je potvrdio svoju punu pesničku zrelost, samim tim i svoje mesto u vrhu savremene srpske poezije”, naveo je žiri u obrazloženju, ističući i da se Radojčić smislom za najesencijalnije vrednosti, iskazane jednostavnim jezikom, približava i važnim aspektima stvaranja Desanke Maksimović i to najviše u delu njene refleksivne lirike. Novim stilom Radojčić blisko Desanki Maksimović suptilno detektuje promene koje donosi vreme, iskazuje strepnju i upitanost pred pitanjima čovekove egzistencije i umetničkog stvaranja. Tako ostaje savremen i svevremen pred novim i humanističkim izazovima savremenog društva.
Nagrada “Desanka Maksimović” biće svečano uručena 17. maja u Brankovini ili u Beogradu, u skladu sa epidemiološkim merama i sveukupnim okolnostima u vezi sa protokolom za manifestacije.
*Naslovna fotografija: arhiva Arhipelaga
(SEEcult.org)
