• Search form

18.07.2023 | 23:28

Nagrada AFIFS filmu Da li ste videli ovu ženu?

Nagrada AFIFS filmu Da li ste videli ovu ženu?

Film “Da li ste videli ovu ženu?” reditelja Dušana Zorića i Matije Gluščevića ovogodišnji dobitnik je nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolji srpski film, dok je u za najbolji u srpskoj manjinskoj koprodukciji proglašen “Sneg i medved” turske rediteljke Selčen Ergun.

Odluku je donela Nacionalna sekcija Srbije Međunarodne Federacije kritičara (FIPRESCI), a nagrade su uručene 18. jula na 30. Festivalu evropskog filma Palić, jednom od sedam članova AFIFS, pored Festivala filmskog scenarija (Vrnjačka Banja), Festival glumačkih ostvarenja - Filmskih susreta (Niš), Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije - LIFFE, Festivala autorskog filma (Beograd), Šumadijskog  internacionalnog filmskog festivala debitantskog filma (Kragujevac) i festivala Slika u pokretu (Novi Sad).

Predsednik Nacionalne sekcije FIPRESCI Božidar Zečević uručio je nagradu za najbolji srpski film producentkinji Čarni Vučinić, koja se poklonila publici sa rediteljima Dušanom Zorićem i Matijom Gluščevićem.

Dušan Zorić, Matija Gluščević i Čarna Vučinić, foto: Damir Vujković

Nagradu za najbolju srpsku manjinsku koprodukciju primili su Miloš Ivanović i Andrijana Sofranić Šućur, producenti filma “Sneg i medved” iz Srbije (Set Sail Films).

Film “Da li ste videli ovu ženu?” reditelja Zorića i Gluščevića, premijerno prikazan 2022. godine na 79. Filmskom festivalu u Veneciji, u okviru programa “Nedelja kritike”, osvojio je niz nagrada, među kojima su i nagrada za najbolju režiju na Bangkok festivalu i nagrada kritike za najbolji film na festivalu nezavisnog filma "Black Movie" u Ženevi, kao i Gran pri 28. FAF-a u Beogradu.

Kroz tri različita života, film prati život jedne sredovečne žene koja pokušava da iskoči iz svoje kože, a igra je proslavljena hrvatska glumica Ksenija Marinković.

Zorić je na festivalskoj konferenciji za novinare 18. jula rekao da mu se, kada počeli da razmišljaju o filmu i dok su ga pravili, svidela ideja da film podeli ljude. "Kada se to desi u praksi nije svejedno, ipak bih više voleo da se ljudima svidi film. Ali, očekivali smo da će biti podeljene reakcije”, rekao je Zorić. Gluščević je napomenuo da među njima nije bilo podele posla - znali su od početka da sve hoće da rade zajedno i to se desilo spontano. "Mi smo u tom smislu srodne duše. Mnogo je zabavnije raditi u paru, jer onda nije samo pitanje tvog ličnog ega, već konstantno možeš da pričaš s nekim i da odmah dobiješ povratnu informaciju, reakciju da li je tvoja ideja zanimljiva ili nije”, kazao je Gluščević.

Film “Sneg i medved” turske rediteljke Selčen Ergun imao je svetsku premijeru 2022. godine na 47. Toronto internacionalnom filmskom festivalu (TIFF), a takođe je prikazan na niz festivala širom sveta i osvojio više nagrada.

Radnja filma prati mladu medicinsku sestru Asli, koja je nedavno dobila službu u malom, snegom prekrivenom zabačenom gradu u Turskoj, gde su policajcima najveće probleme pričinjavali slepi miševi. Iznenadni nestanak čoveka stvara pometnju, a Asli se nalazi usred vrtloga odnosa moći, tajni i sumnji.

Koproducent Miloš Ivanović podsetio je da je projekat tog filma učestvovao na radionici First Films First koju je vodio Stefan Arsenijević, gde su upoznali producentkinju i rediteljku, koji su izrazili želju za saradnju. "To je bilo relativno brzo nakon što smo osnovali produkciju. Za debitanski film prilično je uspešno finansiran, a bio je do sad uspešan i po nagradama i distribuciji”, istakao je Ivanović.

Među gostima 30. Palića 18. jula bili su i glumac Langston Uibel iz filma “Crveno nebo” Kristijana Pecolda, prikazanog u Glavnom takmičarskom programu, kao i mlada češka scenaristkinja Klara Vlasakova, u ime ekipe filma "Svakodnevni propusti" rediteljke Kristine Grosan, koji je deo takmičarskog programa Paralele i sudari.

Osvrćući se na saradnju sa Pecoldom, inače dobitnikom nagrade "Aleksandar Lifka" Palićkog festivala 2021. godine, Uibel je rekao da je to bilo neverovatno iskustvo.

"Kristijan je tokom godina kreirao veoma poseban način snimanja i imali smo jako puno vremena da snimamo naše scene. Ključna reč je sigurnost – on zaista ima osećaj za stvaranje sigurnog kreativnog prostora, gde svako u prostoriji može da prikaže najbolju verziju sebe", kazao je Uibel, koji je Pecolda upoznao godinu dana pre početka snimanja "Crvenog neba", koliko je i imao vremena da se pripremi za ulogu u tom ostvarenju čija je radnja smeštena u vikend kuću na obali Baltika, gde je četvoro prijatelja opkoljeno nekontrolisanim šumskim požarom. Potencijalno katastrofična situacija ih zbližava do trenutka kada u njihovim odnosima prevladaju ljubav, požuda i seks... “Crveno nebo” je drugi deo Pecoldove trilogije, započete filmom “Undine”, koji je prikazan na Paliću pre tri godine.

Scenaristkinja Klara Vlasakova ispričala je da je inspiracija za film “Svakodnevni propusti” bila u novinskom članku o robotima-psima u Japanu: kompanija koja ih je proizvodila je prestala da proizvodi rezervne delove, pa su oni počeli da “umiru”, a njihovi vlasnici da ih sahranjuju uz odgovarajuće rituale i ceremonije. "Priča ove junakinje je o tome na koji način pristupamo AI svetu i igračkama, o tome šta je prirodno a šta je veštačko”, rekla je ona.

U Glavnom takmičarskom programu 30. Palićkog festivala 17. jula prikazan je i novi film Vima Vendersa "Savršeni dani", koji je van konkurencije, a izazvao je topao prijem i publike i novinara. Glavni junak je Hirajama čini se da je potpuno zadovoljan jednostavnim životom čistača toaleta u Tokiju. Izvan svoje veoma strukturirane svakodnevne rutine, uživa u strasti prema muzici i knjigama. Niz neočekivanih susreta postepeno otkriva sve više o njegovoj prošlosti. Novi film Vendersa, tipično delo tog kultnog nemačkog autora, dirljivo je poetsko razmatranje o pronalaženju lepote u svakodnevnom svetu oko nas.

*Foto: Damir Vujković.

 

(SEEcult.org)

Painting by Zoran Popović, ‘I Never Promised You an Avant Garden’, 1983
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r