Nađovi fotogrami u Haosu

Proslavljeni koreograf Jožef Nađ počeo je pre nekoliko decenija da se bavi fotogramom, crtežima nastalim eksperimentisanjem svetlom, a posle duže pauze, obnovio je prošle godine interesovanje za te specifične radove, koje predstavlja od 21. septembra u Galeriji Haos u Beogradu, u okviru pratećeg programa 45. BITEF-a. Nađ namerava da istraži i kameru obskuru, kao kontrapunkt fotogramu.

Proslavljeni koreograf Jožef Nađ počeo je pre nekoliko decenija da se bavi fotogramom, crtežima nastalim eksperimentisanjem svetlom, a posle duže pauze, obnovio je prošle godine interesovanje za te specifične radove, koje predstavlja od 21. septembra u Galeriji Haos u Beogradu, u okviru pratećeg programa 45. BITEF-a. Nađ namerava da istraži i kameru obskuru, kao kontrapunkt fotogramu.

Nađ je fotogram upoznao preko radova Lasla Moholj Nađa i Man Reja iz 20-ih i 30-ih godina prošlog veka.

“Jako sam ih voleo. Počeo sam pre 20-25 godina i ja da radim, ali nisam bio zadovoljan tim prvim fotogramima, jer su bili mnogo pod uticajem Nađa i Man Reja”, rekao je Nađ 20. septembra novinarima u Galeriji Haos, povodom izložbe na kojoj predstavlja crteže dobijene kroz igru formi i svetla.

Prema njegovim rečima, prvobitno nije mogao da pronađe inspiraciju kako da se pomeri od uticaja Nađa i Man Reja, pa je nastavio rad baveći se klasičnim fotografijama koje će objaviti u posebnoj knjizi.

Prošle godine dobio je odjednom inspiraciju na pijaci u Orleanu - video je cediljku za testo koja ga je podsetila na kupolu.

“Rupe (na cediljki) su mi izgledale kao otvori na kupoli”, rekao je Nađ, dodajući da jako voli vizantijsku crkvenu arhitekturu.

Nađ je stavio staklene predmete ispod cediljke koje je pomerao i tako je dobio crtež koji je izgledao kao japanska kaligrafija.

“Sve se, kao i u japanskoj kaligrafiji, dešava u trenutku - ceo proces traje jednu do dve sekunde, a ako se vreme produži gubi u kontrastu”, rekao je Nađ, koji je pokušao da eksperimentiše i rukom, ali je, kako je rekao, bilo dosta očigledno da je ruka u pitanju, pa je počeo da radi žicom i staklom.

U drugom ciklusu je radio isečenim kartonima, živom i staklom.

Prema njegovim rečima, ima oko 40 motiva i svaki od njih ima beskrajno mnogo varijacija. Pritom se zbog kratkog vremena ne mogu nikada napraviti dva ista crteža.

Nađ je izlagao fotograme i u okviru festivala u Avinjonu, kao i u Brižu, a prema njegovim rečima, ti radovi su mu dali ideju da istraži kameru obskuru.

“To će biti kontrapunkt ovog rada, jer je to mnogo duži proces - traje satima, pa i ceo dan”, rekao je Nađ.

Prema njegovim rečima, postoji uticaj tog njegovog interesovanja i na predstave koje radi, posebno na delo “Bez naziva” kojim učestvuje u glavnom programu 45. BITEF-a, jer je to minijatura koja lični na kameru obskuru i podrazumeva izgrađivanje mikrostrukture pokreta.

“Konkretne prisutnosti nema u predstavi, ali na drugom nivou to je koncentracija”, rekao je Nađ, dodajući da se veza vidi, na primer, u delu predstave gde ekserom proizvodi crtež na zatamnjenom staklu.

Prema rečima Nađa, tokom rada na fotografiji potrebna mu je ista koncentracija kao na sceni. U tom smislu je energija jako bliska, a razlika je u tome što u predstavi ima publike i deli se osećaj sa njom.

“U pozorištu istraživanje pravimo pre i pokazujemo ga kasnije. Improvizacije su - ako ih ima - unapred vrlo kontrolisane, dok ovde imamo šansu i da bacimo rad”, rekao je Nađ.

Direktorka Galerije Haos Borka Božović podsetila je da se Nađ još od mladosti bavi crtežom i da nikada zapravo nije napuštao likovni izraz.

Izložbu Nađa u Haosu otvoriće 21. septembra književnica i rediteljka Vida Ognjenović, a o Nađovom opusu govoriće i teatrolog Ivan Medenica.

Prema želji Nađa, muzički prilog izvešće Žorž Grujić (gajde, zurla, kravlji rog) i Aleksandar Petrović (tapan i kaval).

Prethodno će u Muzeju Narodnog pozorišta biti predstavljena i knjiga “Teatar pokreta Jožefa Nađa” Milana Mađareva koja je posvećena ukupnom fenomenu Nađovog delovanja na sceni i uz nju.

Studija Mađareva u prvom delu, kako je sapšteno, primer je akribične izgradnje preciznog kontekstualnog okvira za sopstveni predmet i njegovu već postvarenu scensku idiomatiku, dok se u drugom pregledno i analitički i sintetički sabrano, objedinjujući spisateljske pozicije aktivnog svedoka i znalca, bavi pojedinačnim formalizacijama tog osobenog scenskog “govora u prvom licu”, od inicijalne objave nađovske paradigme “Pekinškom patkom” iz 1987. godine, pa umalo do danas.

O knjizi će govoriti Ivana Koči, Svetozar Rapajić, Jovan Ćirilov i Mađarev.

Nađ u glavnom programu 45. BITEF-a učestvuje delom “Bez naziva”, u produkciji njegovog Regionalnog kreativnog ateljea iz Kanjiže i Kioska iz Beograda.

Nađ je gotovo celu godinu radio na postavci te predstave - koreografskom, estetskom i filozofskom istraživanju prostora intimnosti koje se događa u kocki dimenzija 4x5 metra.

Nađ i An Sofi Lanselin, igrači u toj predstavi, bave se istraživanjem sopstvene intimnosti - odnosa intimnosti i spektakla, relacijom publike prema intimnosti, prostorima i izvorima intimnosti.

Svetska premijera te predstave bila je na ovogodišnjem Praškom kvadrijenalu, a izvedena je i na Ohridskom letu, dok će posle BITEF-a biti igrana 7. oktobra na Jesenjem budimpeštanskom festivalu, a 27. novembra i na Festivalu “Desire” u Subotici.

Publika BITEF-a imala je priliku da upozna Nađa i kroz film “Poslednji pejsaž” (Dernier paysage, 2006), neuobičajeni autoportret u kojem taj svestrani umetnik govori o idejama i uticajima koji su usmeravali njegov rad, ali i tumači pokrete, zvuke i scenografiju predstava.

Rođen 1957. u Kanjiži, Nađ je, nakon završene likovne gimnazije u Novom Sadu, prešao u Budimpeštu i na Filozofskom fakultetu (ELTE) studirao istoriju umetnosti i muziku. Uporedo je učio glumu i izražavanje pokretom tela. Potom je 1980. otišao u Pariz, gde je pohađa časove kod legendarnog Marsela Marsoa, Etjena Dekrua i Žaka Lekoka. Istovremeno, otkrio je savremeni ples koji je bio u punom zamahu u Francuskoj, te je napustio crtež i sliku.

Kompaniju Teatar Jel (znak na mađarskom) osnovao je 1986. i kreirao svoj prvi komad “Pekinška patka”, koji je prikazan 1987. u Théâtre de la Bastille i naredne godine u Théâtre de la Ville u Parizu.

Nakon toga ostvario je još tridesetak predstava, a uradio je i tri filma: “Tractatus bestial”, “Poslednji pejsaž” i “Paso doble”.

Pored niza scenskih ostvarenja, Nađ za sobom ima realizovane i brojne izložbe instalacija, minijatura tj. crteža i fotografija.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i odlikovanja, među kojima se ističu "Vitez reda umetnosti i književnosti" 2002. za doprinos umetosti i njenom širenju u Francuskoj i svetu, zatim "Pasoš stvaraoca bez granica" 2005. godine, čime se naglašava međunarodna dimenzija njegovog rada i Osma nagrada Prix Europa - Nouvelles Réalités Théâtrales 2006. za celokupno stvaralaštvo. Proglašen je zaslužnim umetnikom Mađarske 2010, a ove godine imenovan je u "Oficira umetnosti i književnosti" Francuskog ministarstva kulture.

Izložba Nađa u Galeriji Haos biće otvorena do 21. oktobra.

(SEEcult.org)