Nacionalno autovanje u 21. veku
Dokumentarni film “Srbenka” Nebojše Slijepčevića o posledicama nacionalizma i ksenofobije na život dece srpske nacionalnosti u Hrvatskoj, premijerno se prikazuje u Srbiji na 14. Slobodnoj zoni, ukazujući na potrebu suočavanja sa usponom ultradesnice i postavljajući pitanje kako se boriti protiv novog fašizma u 21. veku, posebno u regionu.
Snimajući probe za potresnu predstavu “Aleksandra Zec” Olivera Frljića u Rijeci 2014. godine, u želji da obavi istraživanje za budući film, koji ne bi bio o tom komadu, Slijepčević je, sticajem okolnosti, dobio snažan materijal i glavnu junakinju dokumentarca “Srbenka”, 23 godine nakon ubistva 12-godišnje devojčice i njenih roditelja u Zagrebu 1991. Jedna od devojčica koje su igrale u Frljićevoj predstavi – 12-godišnja Riječanka Nina srpske nacionalnosti, suočava se tokom priprema predstave sa sopstvenim, po mnogo čemu društveno još nepoželjnim nacionalnim identitetom.
“Premijera filma ‘Srbenka’ bila je ove godine, a većina materijala snimljena je 2014. na probama Oliverove predstave, na koje sam došao radi istraživanja, uveren da ću snimiti scenu ili dve… Ali, onda se pojavila junakinja. Film je intuitivno nastao, odluke sam donosio gledajući kroz kameru… Kada je snimanje završeno, trebalo mi je dve godine da se suočim sa tim snažnim materijalom, prema kojem sam osećao veliku odgovornost”, rekao je Slijepčević 10. novembra u razgovoru sa publikom, nakon premijerne projekcije “Srbenke” na 14. Slobodnoj zoni u Domu omladine Beograda.
Slijepčević je prvobitno želeo da snimi film o apsurdnoj situaciji da ljudi žive u Zagrebu vrata do vrata, a imaju potpuno različita iskustva i sećanja na 90-te. Jedno od tih iskustava, kako je rekao, dobrodošlo je i rado se deli, a drugo se skriva iza zatvorenih vrata. Kada je saznao da Frljić priprema predstavu o Aleksandri Zec, upoznali su se i njegova namera je, kako je rekao, bila da na neki način dobije inspiraciju za film o kojem je razmišljao. Frljić je bio otvoren prema njegovoj ideji da prisustvuje probama, a između ostalog mu je rekao i da radi predstavu javnim novcem i da nema problem sa prisustvom javnosti. “Javnost sam bio samo ja, ali poneo sam i kameru. Oliver je rekao da ne vidi razlog zašto ne bih snimao”, rekao je Slijepčević, sa kojim je razgovor moderirao Ivan Milenković, autor pratećeg programa slobodne zone “Kompas” (bivši Noćni razgovori).
S obzirom da je Frljić već bio ozloglašen u Hrvatskoj po provokativnim i angažovanim predstavama, Slijepčević je očekivao da će i predstava “Aleksandra Zec” izazvati burne reakcije desnice. Eventualne proteste je namerevao da snimi, možda za neki trejler… Znajući kako Frljić radi, očekivao je i da će biti njegovih rasprava s glumcima. “Očekivao sam da će na probama stvoriti atmosferu kreativne diskusije – koja se i vidi u filmu, u kojoj će tražiti od glumaca da dele svoja iskustva. Nekako sam se nadao da će te probe na neki način biti model Hrvatske u malom – da će se čuti različiti glasovi…”, rekao je Slijepčević, napominjući da sve to - što se i jeste dogodilo, nije nameravao da pretoči u film, već bi možda iskoristio deo za trejler filma koji bi bio mnogo drugačiji.
“Ovaj film nije nastao zbog žrtve Aleksandre Zec, nego zbog Nine”, više puta je naglasio Slijepčević, kome je Nina privukla pažnju već na prvim probama predstave riječkog HKD-a za koju je Frljić, inače, dobio Gran pri 48. Bitefa.
“Već na prvim probama se pokazalo da (Nina) ima noćnu moru. Malo sam pričao o tome sa njom i sa njenom mamom, ona je to i ispričala kasnije u filmu. To mi je na neki način skrenulo pažnju na nju… Njeno lice je inače vrlo ekspresivno, fantastično filmično i ako bi u prostoriji bilo 15-20 ljudi, ja bih kameru držao na Nini. Četvrtog ili petog dana proba dogodila se ključna situacija kada sam shvatio da imam film – proba na kojoj Oliver prvi put traži od njih (devojčica) da kažu koje su nacionalnosti. Ona grize usnu, i konačno promrsi kroz zube… Desila se koncidencija da sam dočekao taj trenutak i snimio njeno lice kada izgovara da je Srpkinja. To je ključni kadar filma. Uspeo sam da kamerom uhvatim taj trenutak”, rekao je Slijepčević.
Slijepčević je rekao i da je razgovarao sa dosta mladih Srba u Hrvatskoj i u tim susretima, kako je naveo, jedan termin je učestao – pričali su o svom nacionalnom coming outu.
Napominjući da bi bilo nepošteno reći da svi Srbi u Hrvatskoj imaju problem zato što su Srbi, jer to “jednostavno nije istina”, Slijepčević je dodao da ima, međutim, mnogo takvih priča i da se hrvatsko društvo mora suočiti sa tim da postoje ljudi koji i dalje imaju problem sa okolinom samo zbog nacionalne pripadnosti.
“Kada je reč o coming outu, to je suočavanje i sa problemom prihvatanja samog sebe”, rekao je Slijepčević, navodeći primer Nine, kojoj je taj “izlazak” iz nacionalnog identiteta počeo kada je sa sedam godina saznala da je Srpkinja, a ne Hrvatica, i dala potom sve od sebe da dokaže i sebi i drugima da je to nemoguće i da nije tačno. Proces je završen kada je prihvatila istinu i bila spremna da je tokom proba za predstavu kaže, iako reditelj nije insistirao da tačno odgovori na pitanje koje je nacionalnosti.
Kada je javnost u Hrvatskoj saznala za film “Srbenka”, desnica ga je dosta agresivno napala, iako ga nije ni videla, rekao je Slijepčević, dodajući da se to, međutim, dešava kada god se Frljićevo ime pominje. Ali, s obzirom da je svetska premijera “Srbenke” bila na festivalu Visions du Réel u Švajcarskoj, a ubrzo su stigle i prve nagrade, film je stigao u Hrvatsku sa slikom međunarodno uspešnog dela, a ne kontroverznog Frljića.
“Čak je HRT, koja je trenutno vrlo desna institucija, pridala filmu pažnju, izvestila o uspesima, dao sam nekoliko izjava”, rekao je Slijepčević.
Hrvatska premijera “Srbenke” bila je krajem jula na 21. Motovun film festivalu, na kojem je taj dokumentarac dobio posebno priznanje, a potom je osvojio i Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film, kao i nagradu publike tog festivala.
U bioskopima u Hrvatskoj, pre sveg art kinima, prolazi odlično, s obzirom da je reč o dokumentarnom filmu. “Ima oko 3.000 gledalaca, što je za dokumentarni film realno veliki uspeh”, rekao je Slijepčević.
Slijepčević smatra i da je “Srbenka” film koji je potreban pre svega hrvatskoj publici. “Potreban zvuči malo pretenciozno, ali film je pravljen prvenstveno za hrvatsku publiku. Nisam očekivao ništa više, mislio sam da će ostati u ovim krajevima, da neće nikoga drugog zanimati”, rekao je Slijepčević koji je zato i finansirao film isključivo iz hrvatskih fondova, iako je mogao lako da nađe, recimo, srpskog koproducenta.
“Film je tako i rađen - da nas (u Hrvatskoj) suoči i senzibilizuje”, rekao je Slijepčević, koji dobija pohvale za “Srbenku” i od publike festivala u svetu, koja se identifikuje sa glavnom junakinjom. U Budimpešti mu je nedavno jedna žena sa Bliskog Istoka rekla da je to njena priča, a na rumunskom festivalu to je kazala jedna Mađarica, koja je odrasla u Rumuniji.
Gužva u Domu omladine uoci Srbenke
Upitan da li efektan kraj filma, u kojem kamera prati Ninu kako izlazi iz pozorišta posle premijere, ubrzava hod i nestaje potom u trku, ima za njega posebnu simboliku, Slijepčević je rekao da je taj zadnji kadar njegov autorski komentar.
“On jeste delimično kreiran. Specifičan je po mnogo čemu – prvo, zato što je to jedini kadar koji je snimljen iz ruke. Drugo, prvi put sam rekao Nini šta da radi, iako mislim da nismo izašli iz istine nimalo. Samo što je to bio način da to njeno unutrašnje stanje prikažem. Naravno, postoji razlog zašto kamera nastavlja da snima nakon što ona pobegne… Moja namera je bila da se prikaže na neki način nemogućnost ili nedostatak rešenja. Ta kamera nastavlja vrludati u prazno - niti trči za njom, niti se zaustavlja. Neodlučna je i nesigurna šta napraviti, svesna toga da bi povodom Nine i sličnih trebalo napraviti nešto, ali ni sama ne zna šta. To jeste moj neki pomalo očajnički autorski komentar”, rekao je Slijepčević (1973, Zagreb), poznat i kao autor dokumentarne komedije o ljubavnim odnosima u 21. veku “Gangster te voli” (2013) koja je osvojila brojne nagrade u Hrvatskoj i u svetu. Između ostalog, autor je 35 epizoda dokumentarne TV serije “Direkt”, kao i segment igranog omnibusa “Zagrebačke priče” (2009).
“Srbenka” je i specifičan dokument o Frljićevom radu na predstavi, obojen dubokim emocijama i reditelja i glumaca i njihovim iskustvima sa nacionalizmima nekada zaraćenih strana, kao i dilemama i raspravama o načinu na koji će preduprediti komentare ultradesničarskih portala i dela javnosti.
Slijepčević je rekao da je primenio opservacijski pristup na probama i da su Frljić i glumci, iako ni sam nije znao da će snimati film, bili svesni prisustva kamere. “Neću reći da su potpuno igonorisali moje i prisustvo kamere, ali imali su posao koji su morali da obave, nisu mogli da troše vreme i energiju na mene”, rekao je Slijepčević, dodajući da Frljić nije imao bilo kakvih zahteva u odnosu na film.
Frljićevi monolozi na probama morali su biti editovani. “Kada krene da priča, to je tako gust tekst, prebrzo priča, nemoguće je titlovati… Toliko asocijacija, toliko skače sa teme na temu, fantastično mu mozak radi… Morali smo ga prorediti radi čistoće filma. Ubacili smo pauze da malo udahne”, rekao je Slijepčević.
“Srbenka” je jedan od tri filma koja je predložio gost-selektor 14. Slobodne zone, književnik Miljenko Jergović, kao deo regionalne selekcije. Za Jergovića je “Srbenka” jedan od najvažnijih dokumentarnih filmova snimljen u južnoslovenskim zemljama nakon 1990. godine. “Istovremeno, kao u svakome dobrom romanu, filmu, usmeno ispričanoj priči, osobna priča najednom biva pričom stotina, hiljada, možda i miliona ljudi. Svako od nas je u određenoj konstelaciji - Srbenka. Samo što će neki to sakriti ili će imati sreće da niko ne primeti. Manjinci se dele na one čije manjinstvo biva većinski problem i na one koji imaju više sreće”, naveo je Jergović o Slijepčevićom filmu.
Film “Srbenka”, u produkciji Restarta, na programu je 14. Slobodne zone i 11. novembra u Domu kulture Studentski grad i u Art bioskopu Kolarac, kao i u Kulturnom centru Novog Sada i u Niškom kulturnom centru. Poslednjeg festivalskog dana, 12. novembra, “Srbenka” će biti prikazana u Kombank dvorani, te u samoj završnici Slobodne zone u Dvorani Kulturnog centra Beograda u 21 sat.
Slobodna zona predstavlja od 7. do 12. novembra oko 50 filmova, od kojih oko 40 premijerno u Srbiji.
Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)