• Search form

29.10.2019 | 15:27

Na uranku Biničkog premijerno u Narodnom pozorištu

Na uranku Biničkog premijerno u Narodnom pozorištu

Opera “Na uranku” Stanislava Biničkog, prema libretu Branislava Nušića, biće premijerno izvedena 30. oktobra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, pod dirigentskom upravom Stefana Zekića i u režiji Ane Grigorović. Time se obeležava i 150 godina od izvođenja prve predstave u novoj zgradi nacionalnog teatra – “Posmrtne slave Kneza Mijaila M. Obrenovića III”, autora Đorđa Maletića.  

Opera “Na uranku” smatra se prvom srpskom operom, a njena praizvedba u Narodnom pozorištu bila je 20. decembra 1903. godine.

Radnja opere “Na uranku” dešava se u srpskom selu pod Turcima. Ljubav Stanke i Radeta blagosilja Radetova majka Anđa. Iz prikrajka ih posmatra Turčin Redžep koji, kada Rade odlazi sa majkom, izjavljuje Stanki ljubav. Pošto ga Stanka odbija, ljutiti Redžep sprema osvetu. Uz pesmu nailaze momci i devojke i vesele se zbog predstojeće svadbe. Međutim, Redžep na sav glas izjavljuje da se Radetu ne zna otac...

Direktorka Opere Narodnog pozorišta Jasmina Trumbetaš Petrović ističe da to delo pripada verističkom pravcu, a da se poslednjih godina veže za mladost.

“Poruka ovog dela jeste ljubav koja je pokretačka snaga, naročito među mladim ljudima. Priča govori o ljubavi između Radeta i Stanke, u čemu im smeta Redžep”, rekla je Jasmina Trumbetaš Petrović na nedavnoj konferenciji za novinare, dodajući da ta “opera zavređuje posebnu pažnju jer je prepuna već poznatih prokomponovanih melodija koje se mogu čuti širom naše zemlje”.

Opera “Na uranku” biće izvedena sa orkestracijom koja je poslednji put bila izvedena 1968. godine.

Dirigent Stefan Zekić trudio se da se što više drži pariture Biničkog.

Prema njegovim rečima, ova opera predstavlja izuzetan spoj tadašnjih evropskih tendencija i našeg folklora.

Rediteljka Ana Grigorović nastojala je da novu postavku približi aktuelnom trenutku i interesovanju publike.

“Ne želim da nam opera bude nešto što je daleko i nečitljivo, nego da to bude jedan novi pravac koji tek treba da stvori svoju publiku. Trudila sam se da u mizanscenu i postavci što više razigram sve elemente te opere – od solista, preko hora do glumca iz ansambla Drame”, rekla je Ana Grigorović.

Ulogu Stanke na premijeri pevaće sopran Evgenija Jeremić, koja je pre nekoliko meseci pevala i naslovnu rolu na premijeri opere “Koštane” Petra Konjovića. Radeta tumači tenor Marko Živković, a Redžepa bariton Vuk Zekić.

Na trećoj reprizi, 23. novembra, ulogu Redžepa pevaće bas Vuk Matić, koji će tom prilikom obeležiti 20 godina umetničkog rada.

U podeli su, u alternacijama: Evgenija Jeremić/Marija Jelić/Sofija Pižurica (Stanka), Marko Živković/Dejan Maksimović (Rade), Dubravka Filipović/Svetlana Đokić/Tamara Nikezić (Anđa), Vuk Zekić/Mihailo Šljivić/Vuk Matić (Redžep), Mihailo Otašević/Milan Panić/Siniša Radin (Mujezin), glumac Hadži Nenad Maričić (Industrijalac)...

Upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić ističe da je Nušić napisao veličanstven libreto koji je “mitski, antički i u kome, naravno, kao i u antici, čovek podleže strastima, a u našem slučaju, podstaknut sredinom, podleže strastima i ubija svoju majku”.

“Ubistvo majke, kao i ubistvo sopstvene dece, ako pravimo paralelu sa Medejom, jesu iskonski činovi pokušaja samospasavanja ili samoiskupljenja u okviru jedne opšte neodgovarajuće klime”, rekla je Ivana Vujić.

Prema njenim rečima, ova opera je u vezi i sa prosvetiteljskom ulogom nacionalnog teatra jer mi, kako je naglasila, moramo da se upoznamo sa svojim dobrom, a kad se upoznamo, bivamo pozitivno iznenađeni.

U predstavi učestvuju Hor, Orkestar i članovi Operskog studija Narodnog pozorišta.

Scenografkinja je Dunja Kostić, kostimografkinja Katarina Grčić Nikolić, koreograf Miloš Kecman, autor scenskog pokreta Suzana Lukić.

Posle praizvedbe 1903. godine, opera “Na uranku” na sceni Narodnog pozorišta premijerno je izvedena još tri puta – 1968, 1999. i 2003. godine.

*Foto: NP

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r