Na pomolu trajno rešenje za opstanak Kolarčeve zadužbine
Dugogodišnji problem finansiranja Kolarčeve zadužbine u Beogradu, posebno zaoštren zbog pandemije korona virusa, mogao bi uskoro da bude trajno rešen – na osnovu predloga Ministarstva kulture i informisanja Srbije prema kojem bi to postala ustanova kulture od izuzetnog značaja sa posebno poverenim poslovima. Upravni odbor Kolarca trebalo bi do kraja godine da se izjasni o tom predlogu, izjavila je za portal SEEcult.org upravnica Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, koja je više puta poslednjih meseci skretala pažnju javnosti na problem finansiranja Kolarca, a nedavno je razgovarala o tom problemu i s ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković.
Maja Gojković istakla je 27. decembra pred poslanicima Skupštine Srbije da Kolarčeva zadužbina zaslužuje zajednički pristup rešavanju problema sa kojim se već godinama suočava, i to ne samo uz učešće Grada Beograda i Ministarstva kultrue i informisanja, već i Ministarstva prosvete i Vlade Srbije u celini.
“Treba da se dogovorimo da za stanje u Kolarčevoj zadužbini budemo jednako odgovorni – i oni koji vode Zadužbinu, i mi koji hoćemo i možemo da pomognemo”, rekla je Maja Gojković, predstavljajući predlog kojim bi sistemski bio rešen problem Kolarca i ujedno ispoštovana institucija zadužbinarstva.
“Najlakši put bi bio da to postane jedna od ustanova kulture Republike Srbije. S druge strane, moramo da mislimo kakvu poruku šaljemo privatnim fondovima i zadužbinama ako menjamo prvobitnu volju zadužbinara kao što je bio Ilija Kolarac”, rekla je Maja Gojković, dodajući da je “država spremna” da reši problem, te da “samo treba razmisliti sa obe strane kakva se poruka šalje”.
Prema rečima Maje Gojković, njen predlog je da to postane ustanova od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju kojoj bi bili povereni vrlo važni zadaci, jer je to u suštini i obrazovna ustanova.
“Time bi bio rešen problem finansiranja, jer bi Republika Srbija i Ministarstvo kulture i informisanja poveravali određene zadatke Kolaračevoj zadužbini koje treba da obavi za nas”, rekla je Maja Gojković, pominjući u tom kontekstu značaj razvoja publike.
Rešenje koje predlaže MKI zasnovano je na francuskom modelu, a kako je navela Maja Gojković, spremna je o tome da diskutuje sa svima.
“Ono što je važno za nase društvo je da moramo da se posvetimo mlađim generacijama i da ih vaspitavamo i obrazujemo da budu konzumenti kulturnih sadražaja, da idu u pozorišta, u bioskope, da čitaju da bi razvijali način razmišljanja i govor, a ne koristili svega 30 reči… Treba da se posvetimo i mladim roditeljima. Našu generaciju vodili su u pozorišta, nismo išli u igraonice ili kafiće da gledamo kako roditelju piju kafu”, rekla je Maja Gojković.
Ministarstvo kulture i informisanja čeka odgovor upravnice i Upravnog odbora Kolarčeve zadužbine da bi se rešio postojeći problem. “Zaista bismo voleli da raspravljamo o konretnom predlogu, a ne da se iz meseca u mesec samo suočavamo sa problemom dela troškova, već da to sistemski rešimo”, dodala je Maja Gojković, napominjući da je Ministarstvo kulture i informisanja i do sada pomagalo Kolarčevu zadužbinu, izdvojivši od 2016. do 2020. godine oko 31,4 milion evra – kako programski, tako i za deo troškova.
Upravnica Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević izjavila je za SEEcult.org da očigledno postoji dobra volja da se konačno reše problemi te kulturno-obrazovne ustanove, mada se do sada još ništa konkretno nije desilo.
Predlog MKI trebalo bi sledeće nedelje da razmotri UO Kolarčeve zadužbine, koji bi trebalo da pripremi i zvaničan dokument na osnovu kojeg bi bilo obezbeđeno trajno rešenje, dodala je ona.
Kolarčeva zadužbina više puta je ukazivala javno na problem finansiranja sa kojim se suočava, koji je posebno zaoštren zbog pandemije korona virusa, s obzirom na otkazivanje brojnih događaja i gotovo onemogućeno ostvarivanje dela prihoda od ulaznica.
Dugovanja za sada iznose oko četiri miliona dinara, uz dve zaostale plate za 49 zaposlenih.
Iako je i do sada obećavana pomoć države, nije bilo konkretnih pomaka, osim određenih donatorskih sredstava obezbeđenih intervencijom premijerke Ane Brnabić, kao i manje podrške gradskih vlasti. Kolarčeva zadužbina stoga je čekala novu vladu kako bi trajno rešila pitanje svog održivog poslovanja.
Po statusu zadužbina, koja u kontinuitetu radi od osnivanja 1878. godine, zgrada Kolarca od 1932. godine deluje prema konceptu koji je utemeljio njen osnivač - Ilija Milosavljević. Pandemija korona virusa posebno je pogodila tekuće poslovanje Kolarčeve zadužbine, jer su od sredine marta izostali brojni planirani programi i redovne aktivnosti. Samim tim je onemogućen i sopstveni prihod. S obzirom da je otkazan gradski godišnji konkurs za programe u kulturi, a smanjena su bila sredstva na konkursima Ministarstva kulture, Kolarac je ostao bez planiranog prihoda u iznosu od oko 30 miliona dinara.
Imajući u vidu da je Zakon o kulturi definisao tu instituciju kao “subjekt u kulturi koji uživa posebnu brigu”, te da je u vezi sa tim i član koji oostavlja mogućnost finansiranja iz bužeta do 45% troškova na godišnjem nivou, Kolarac se obratio bio Ministarstvu kulture, Vladi Srbije/Kabinetu premijerke i Sekretarijatu za kulturu Beograda.
(SEEcult.org)
