• Search form

03.08.2021 | 17:12

Muzej grada Beograda konačno dobija zgradu – za oko tri godine

Muzej grada Beograda konačno dobija zgradu – za oko tri godine

Muzej grada Beograda (MGB), osnovan početkom 20. veka, konačno bi trebalo da dobije svoju zgradu za dve i po do tri godine – do kada se očekuje da će biti završena godinama najavljivana rekonstrukcija bivšeg vojnog zdanja u Resavskoj ulici, koje mu je još 2006. godine ustupljeno, ali je ostalo da čeka obnovu, funkcionišući kao privremeno rešenje za izložbe Oktobarskog salona i druge povremene postavke.

Predstavnici gradskih vlasti najavili su raspisivanje tendera za rekonstrukciju zgrade u Resavskoj za 4. avgust, na dan objavljivanja beogradskog četvorojevanđelja 1551. godine, a kako je rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, to će biti “najveći srpski muzej na skoro 18.000 kvadratnih metara, veći i od Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, odnosno kao četvrtina Luvra”.

“Ovo će biti osnovna zgrada sa glavnom postavkom, a svi ostali muzeji i legati ostaju u njegovom sastavu”, rekao je Vesić 3. avgusta na konferenciji za novinare u Skupštini grada, ističući da Beograd zapravo dobija novi muzej prvi put posle 56 godina i otvaranja Muzeja savremene umetnosti na Ušću. “Ova zgrada se ne gradi iz početka, ali suštinski nikada nije imala muzejsku namenu, tako da je reč o novom muzeju. Da bismo završili ovaj posao, trebaće nam dve i po do tri godine, a okvirna procena vrednosti radova je 25 miliona evra”, rekao je Vesić, ističući da je lično on inicirao da se taj novac utroši na rekonstrukciju Resavske da bi MGB “konačno imao svoju kuću”.

“Osim što će muzej čuvati 8.000 godina naše istorije, sa oko 136.000 različitih predmeta, njegov značaj je u tome što će biti prvi moderan muzej u Beogradu, u smislu da je koncipiran tako da građani mogu čitav dan u njemu da provedu, što je inače praksa i u svetu”, rekao je Vesić, koji očekuje da će u naredna dva do tri meseca biti određen izvođač, a da će u novembru već početi radovi.

Uslovi za izvođača, kako je preneo Beoinfo, biće veoma teški zato što neće moći da se javi niko ko nije gradio ranije muzeje i ko nema iskustva u tom poslu, naglasio je Vesić.

Foto: Beoinfo

Zgrada nekadašnje Vojne akademije u Resavskoj 40b, izgrađena prema projektu arhitekte Dimitrija T. Leka u duhu neorenesansne arhitekture (prvi deo zgrade prema Resavskoj i Birčaninovoj podignut je 1899, a drugi ka Nemanjinoj ulici dograđen je nakon Prvog svetskog rata) preuzeta je od Ministarstva odbrane 2006. godine i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Međunarodni tender za njenu rekonstrukciju raspisan je 2014. godine, a 2016. godine, na osnovu konkursa, izabrano je rešenje Arhitektonskog biroa “Borovia” iz Beograda, autora Jelene Ivanović Vojvodić, Gorana Vojvodića i Jovane Grujevske.

Prema rečima Vesića, Grad je obezbedio novac za rekonstrukciju zgrade u Resavskoj iz sopstvenog budžeta, ali ima i nekih obećanja za donacije.

“S obzirom na to da je reč o staroj zgradi, moguća su iznenađenja i videćemo koliko će sve trajati, ali nadamo se ne duže od onoga koliko je procenjeno”, naveo je Vesić, zahvalivši svima u MGB, kao i nadležnim gradskim sekretarijatima za investicije i kulturu, te svima koji su pomogli u ostvarenju tog, kako je naveo, “istorijskog događaja”.

U MGB će se ulaziti iz Resavske, a dvorište će biti uređeno tako da će u njemu moći da se održavaju književne večeri, pozorišne predstave, a postojaće i prostor za odmor. “Muzej predstavlja vezu između dva objekta, starog koji se rekonstruiše i novog sa dvorišne strane. Oni će biti povezani i tako ćemo dobiti potpuno novi prostor. Tu će biti i nove sale za izložbe, konferencijska sala, multifunkcionalna sala, knjižara, kafe i svi drugi sadržaji koje imaju svi svetski poznati muzeji”, najavio je Vesić.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl podsetio je da je pokojni premijer Zoran Đinđić 2001. godine, povodom nastavka radova na Hramu Svetog Save, rekao da među ovdašnje slabosti spada nezavršavanje započetog.

Prema mišljenju Karla, “generacija koja danas vodi Srbiju i Beograd konačno to ispravlja, dovršava staro i gradi novo”: “Hram Svetog Save je zablistao, Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej su renovirani i vraćeni građanima, Klinički centar je pri kraju, dodeljena je zgrada (bivša Železnička stanica) Istorijskom muzeju Srbije, ispred kojeg je spomenik Stefanu Nemanji. Ono što su ta zdanja na nacionalnoj, duhovnoj i kulturnoj mapi zemlje biće i Muzej grada Beograda za prestonicu. Vremeplov kroz prošlost, stanica za sadašnjost i okvir za budućnost. Beogradska slagalica i mozaik sastavljeni su od preko stotinu hiljada dragocenih delova”.

MGB je osnovan 1903. godine, a kako je konstatovala direktorka Jelena Medaković, za mnoge muzeje sa daleko manje značajnim kolekcijama nalažena su rešenja, dok MGB ima problem koji traje već 117 godina.

“Za nekoliko godina u jednom prostoru biće ne samo 130.000 artefakata nego i mnogo više, koliko ih realno ima. Uloga muzeja jeste da prikuplja, konzervira, restaurira i prezentuje najvažnije na teritoriji Beograda i svih gradskih opština, a sve to je poraslo do neslućenih razmera, i to na 16 lokacija u gradu”, rekla je ona.

Gradske vlasti ranije su bile najavile početak rekonstrukcije zgrade MGB u Resavskoj za 2016. godinu - kako je godinu dana ranije izjavio bio tadašnji gradonačelnik Siniša Mali, sada ministar finansija Srbije.

Mali je krajem januara 2015. najavio bio završetak projekta rekonstrukcije zgrade u Resavskoj 40b za mesec dana, do kraja 2015. i proglašenje pobedničkog rada, a 2016. godine i početak radova - kada za to budu obezbeđena finansijska sredstva.

Kada je 2006. godine potpisan ugovor o ustupanju zgrade u Resavskoj Muzeju grada, tadašnji gradonačelnik Nenad Bogdanović rekao je da će u to zdanje biti uložena značajna sredstva, jer mora reprezentovati Grad i njegov muzej u pravom svetlu. Tadašnji direktor republičke Direkcije za imovinu Milan Tomić rekao je da “bez kulture nema ni države ni nacije” i izrazio uverenje da je zgrada u Resavskoj predata u dobre ruke i da će to biti “beogradski Luvr”. I tadašnji ministar odbrane Zoran Stanković rekao je da će zgrada u Resavskoj biti “ukras Beograda”, ističući da je interes Beograda iznad interesa svakog pojedinca.

Muzej grada Beograda obuhvata dvadesetak legata (Paje Jovanovića, Bete Vukanović, Tome Rosandića, Petra Konjovića, Petra Popovića, Darinke Smodlake, Jovana Subotića, Ive Andrića, Branislava Nušića, Branimira Ćosića, Jovana Cvijića...), te Konak kneginje Ljubice, muzeje Ive Andrića, Paje Jovanovića, Jovana Cvijića, Tome Rosandića i Banjičkog logora, te Arheološko nalazište u Vinči, Zbirku ikona Sekulić i Zavičajni muzej Zemuna.

Osnovan je 15. oktobra 1903. godine odlukom tadašnje Beogradske opštine da se za Opštinski muzej, kako je tada nazvan, odvoji jedna soba u Narodnom muzeju kako bi se otkupljeni predmeti izložili javnosti.

Muzej grada najpre je radio u prostorijama Beogradske opštine u Uzun Mirkovoj 1, a početkom 30-ih godina XX veka preselio se u Ulicu kralja Petra 26. Posle čestih selidbi u zgrade zakupljene na određeno vreme i adaptirane za potrebe gradske biblioteke i muzeja, otkuplјena je trospratna stambena zgrada sa mecaninom i podrumskim prostorijama u Ulici kneginje Ljubice 1 (sada Zmaj Jovina 1), u kojoj se i sada nalazi administrativno sedište MGB. Kuća je bila vlasništvo pravnika i književnika Aleksandra Vuča.

Gradski muzej dobio je 1945. godine naziv Muzej grada Beograda. Nakon ratnih godina zaključeno je i da bi bilo neophodno da MGB dobije novi prostor, a prvi konkurs za izradu idejnog rešenja raspisan je 1954. godine. Predviđena lokacija utvrđena je na placu između ulica Knez Mihailove, 7. jula (Kralјa Petra), Uzun Mirkove i Cara Uroša. Od 19 pristiglih radova, najboljim je proglašen arhitektonski projekat Ratomira Bogojevića iz Beograda i Zdravka Bregovca i Vjenceslava Rihtera iz Zagreba. Prostor predviđen za Muzej iznosio je više od 10.000 metara kvadratnih. Projekat nije realizovan, a gradske vlasti su 1968. godine, kada je MGB-u pripojen i Zavičajni muzej Zemuna, odlučile da se MGB smesti u Stari dvor, a da se za potrebe Skupštine grada podigne nova zgrada.

Periodično podsećanje na alarmantno stanje u kojem se nalaze muzejski predmeti, rasuti u improvizovanim depoima, uticalo je na formiranje Centra za dokumentaciju 1968.

Trajna potraga za prostorom za povremene tematske izložbe rezultirala je dobijanjem Manakove kuće (1968-1980), jednog od retkih ostataka arhitekture balkanskog tipa.

Konkurs za zgradu Muzeja ponovo je raspisan 1976. godine, a prijavljeno je 49 radova, od kojih je prvonagrađena ideja bila arhitekte Jerneja Krajgera. Do realizacije planova, kako je MGB svojevremeno naveo na svom sajtu, nije došlo iz finansijskih razloga.

MGB je obeležio 2003. godine stogodišnjicu izdavanjem reprezentativne monografije. Tadašnji direktor Bojan Kovačević rekao je da je MGB nekako u potaji stigao do stogodišnjice predstavlјajući se sugrađanima svojom "papirnom kućom", jer monografija MGB a u tom trenutku i jeste – muzej na papiru.

U zgradi u Resavskoj u toku je 58. Oktobarski salon “Sanjari, realizovan prema koncepciji italijanskog kustoskog para Ilarije Marota i Andree Bačina, a otvoren je do 22. avgusta.

*Foto: VM/SEEcult

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r