Muška suza u JDP-u
Kolažna drama “Muška suza”, na osnovu više jednočinki Antona Pavloviča Čehova, u režiji Aleksandra Popovskog, biće premijerno izvedena 12. oktobra Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a predstavlja Čehovljev komentar na banalnost muškog mačoizma i patrijarhata koji diktira potiskivanje suza, koje kad-tad izbiju na površinu.
Prema ideji istaknutog makedonskog reditelja Popovskog, tekst je adaptirao i napisao dramatizaciju mladi srpski filmski scenarista David Jakovljević (Usekovanje, Jorgovani), koji prvi put radi u pozorištu.
Obuhvaćeni su motivi jednočinki “Šala”, “Prosidba”, “Medved” i “Tatjana Rjepnina”, kao i kratke priče “Krčma na drumu” Čehova.
Akteri te pozorišne igre poraženi su u ljubavi, izgubljeni u vremenu i zatočeni u krčmi tokom apokaliptične oluje koja ih upućuje jedne na druge i podstiče, kako na sukobe, tako i na setna prisećanja na ljubavi, ali i na slabosti, zanose i zablude koji su ih nje lišili, a sve je prožeto ironijom.
Popovski je izjavio da dugo nosi u sebi ovu ideju, čak 20 godina.
“U mladosti čitamo Čehova na način na koji nam ga prenose, malo i uče na akademiji, da je on melanholičan pisac, a njegovi likovi, konstantno pred samoubistvom, tragaju za smislom života. To mi je tada zvučalo dosadno. Kasnije, kada sam otkrio “Medveda”, to je bilo kao eksplozija. Razumeo sam njegov duh. Našao sam komade koje je pisao pod pseudonimima Antoša Čehotne, Čovek bez slezine i drugim, i otvorio mi se ceo jedan svet.
Neke od ovih jednočinki se spajaju tako što se igraju dve ili tri za jenndo veče, ali to nije celina, a ja nisam želeo da napravim dramu koja je rasturena. Tražio sam nešto što će da ih veže. I našao sam kratku dramu “Tatjana Rjepina”, koja se ne igra često. To je fascinantna priča o jednom venčanju i ženi koja se iz groba vraća na svadbu svog nekadašnjeg verenika, kao da su braća Koen to radila.
Kasnije je, kako je rekao na konferenciji za novinare 10. oktobra, naleteo na “Krčmu na drumu”, u kojoj razni pijanci svoju tugu, uglavnom ljubavnu, pokušavaju da utope u alkoholu.
“Ta metafora sveta u kojoj u jednoj kafani, dok napolju besni oluja, neki ljudi pokušavaju da reše svoje emotivne probleme, učinila mi se kao dobar okvir za ono o čemu hoću da pričam, a to su muško-ženski odnosi, odnosi polova. U ovom svetu tolikih ratova i podela, činilo mi se da taj momenat muško-ženskih odnosa može da bude zanimljiv. Kod Čehova ima mnogo ljubavi, ali apsurdne i konfliktne ljubavi”, kazao je Popovski.
Hteo je da i jezik i struktura buduće predstave dobiju jednu, celovitu formu.
“Dobio sam preporuku o maldom, talentovanom piscu i započeo saradnju sa Davidom korz video komunikaciju. Prvi put smo se sreli tek ovde na probi. Mislim da ga čeka dobra karijera. U nekim trenucima me je podsetio na mog dragog saradnika Dejana Dukovskog”, kazao je Popovski, didajući da su našli način da spoje te priče i podele ih u dva perioda koja su smislili – jedan je predolujno doba, a drugi, sa glavnim dešavanjima, jeste olujno doba, u kojem danas živimo.
Priča o Tatjani Rjepinoj je u predolujnom dobu, a onda se predstava scenografski, kostimski i žanrovski seli u olujno dobu, koje je metaforično i neka budućnost. Čehov u svojim komadima često navodi pitanje kako će ljudi živeti za 200 godina. Mi smo se prebacili u neko postapokaliptično vreme. Ljudi su se sakrili negde, ali se bave ljubavnim problemima. Danas, strah me je da otvorim neki portal, kakva će vest da me sačeka. A oni se bave ljubavnim problemima, kazao je Popovski.
Napominjući da je Čehov to pisao kao komediju i da tu ima jako zanimljivih formulacija, Popovski je kao primer naveo medveda, koji kaže: “Učeni ljudi na ovom svetu pronašli su lekove za svaku bolest, ali nisu našli lek protiv žene”.
“Puno smo se igrali. I David i (dramaturškinja predstave) Vesna su ljubitelji stripa. Našli smo se i oko filmova i cele te uzbudljive kulture koja kad se spoji sa Čehovom postaje neka nova forma”, kazao je Popovski.
Popovski je pohvalio glumački ansambl i hemiju koja se stvorila među njima dok govore Čehovljeve i Jakovljevićeve reči.
David Jakovljević kazao je da dolazi iz sveta filma i televizije, koji su mlada umetnost i industrija spram pozorišta koje ima svoju višehiljadugodišnju tradiciju.
“U tom smislu mi je drago što se JDP pokazao otvorenim za primanje, inkluziju nas mladih. Iako zvuči kao floskula – spoj mladosti i iskustva, mislim da je to od esencijalne važnosti kako bismo učinili stvari manje konvencionalnim i očekivanim, da više uglova u nekoj vrsti perspektive pokrijemo u onome čime se bavimo”, rekao je Jakovljević.
U predstavi igraju: Vojin Ćetković, Sanja Marković, Nenad Jezdić, Miodrag Dragičević, Zoran Cvijanović, Milena Živanović, Miloš Samolov, Teodora Dragićević i Teodor Vinčić.
Dramaturškinja je Vesna Radovanović, scenograf Vanja Magić, kostimografkinja Mia Popovska, kompozitor Kiril Džajkovski, a scenski govor oblikovala je Ljiljana Mrkić Popović.
Najmanji zajednički sadržalac odabranih tekstova, kako je navedeno u programu predstave, jesu krahovi muških junaka koji ih dovode do – suza, i danas posmatranih kao znak neprimerene slabosti, te stoga izloženih stigmi i samouzdržavanju. Čehov naziva te tekstove vodviljima, iako svestan emocionalnih i egzistencijalnih ponora koji se kriju u svakom od njih. Elementi komedije su, sa jedne strane prirodna posledica poetike svakodnevnog i običnog, ali i jedan progresivan i uvek moderan, a svakako savremen, Čehovljev komentar na banalnost i zatucanost muškog mačoizma i patrijarhata kao društvenog poretka. I ta oluja, kao metafora za haos, metež i ratove današnjice, predstavlja sve ono kuljanje koje neminovno izbija na površinu, ako se suze potiskuju, a podstiču ponos i posramljenost zbog muške “slabosti” .
Predstava se igra na velikoj sceni “Ljuba Tadić”. Prva repriza je 13. oktobra.
*Foto: Nebojša Babić
(SEEcult.org)
