Mrtva voda

Umetnik Goran Despotovski predstavlja od 4. maja u Galeriji savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva izložbu instalacija “Mrtva voda”, koje se nadovezuju na ciklus “Plutati” (2008) i temu “Socijalan” (2012).

Temu “Mrtva voda” čine tri instalacije, nastale 2016. godine, a prikazan je čovek koji je usled opšte manipulacije lišen identiteta, u procesu negde između života i smrti, odnosno u stanju levitiranja. Levitiranje je, inače, termin koji Despotovski već godinama koristi za stanje čoveka koje mu je u procesu života nametnuto, a koje se najjednostavnije može protumačiti stanjem između života i smrti, gde se život izjednačava sa čekanjem smrti.

U konceptu teme “Mrtva voda” izražava se stanje procesa koji se bazira na jezgru muško-ženskih odnosa tj. na emocionalnoj manipulaciji, predstavlјajući tako sindrom neravnoteže, banalno i uzvišeno.

Voda, sinonim života i model pamćenja, uzeta je kao simbol promene, gde živo prerasta u mrtvo, dobro u loše, čisto u zaprlјano i sl. Ovakav prelazak u mrtvu vodu, koju karakteriše model ustajalog, negativnog, mutnog i neshvatlјivog, jeste oblik tematskog okvira izjednačenog sa čovekom i životom. Osnovni elementi koji dovode do odnosa manipulacije jesu nametanje straha i osećaja krivice, bol, lјubomora, uslovlјavanje, provokacija, osveta, bes, lјutnja, gorčina.

Prema navodima Despotovskog, rad teži da, koristeći minimalnu interakciju, predstavi emociju i doživlјaj, period i stanje u kome se dva bića nalaze preispitujući vrednosti onog drugog, u pokušaju egoističkog podređivanja. Dramatičan prikaz unutar tih radova kontekstualizuje odnose u prostornom sagledavanju kroz emotivni vrtlog svih unutrašnjih i spolјašnjih činilaca.

U radu “Izostajanje” (Truancy) postavljena su tri zidna panela od keramičkih pločica. Na svakom panelu je u različitoj poziciji postavljena ženska figura (lutka) i akvarijum sa vodom. Odrazi različitih pozicija ženske figure aludiraju na pomeranje kao i na statičnost, na vreme, na promenu, na različito, a istovremeno i na natprirodni stav u kome se mogu naslutiti događaji koji ukazuju na unutrašnje previranje, psihički nemir. Stoga iluzija počiva u neostvarenoj dinamici i aspektima umrtvljenog i ravnodušnog postojanja. Glava figure žene zamenjena je akvarijumom sa neživom, stajaćom – mrtvom vodom. Ova voda jeste sinonim suprotnosti života – žive vode. Žena kao majka u ovom slučaju postaje suprotnost, оna je iskrivljena stvar; usled doživljenih unutrašnjih tokova stekla je svoju novu dimenziju činjenjem lošeg. Naglašena čistoća panela od belih keramičkih pločica aluzija je na čisto, a zapravo predstavlja sve ono turobno i zaprljano. Crne figure žene u poziciji levitiranja i vode koja je izgubila svoje osnovno svojstvo kao životna supstanca, postaju paradoksalan princip koji možemo poistovetiti sa životnim, onda kada sve postaje nejasno i kada svako ljudsko biće oscilira i luta.

  Sindrom neravnoteže

U radu “Sindrom neravnoteže” (Syndrome imbalance) prikazane su muške figure-lutke, u grupi. One u klasičnim odelima sede za stolom kao obrednim mestom, mestom dogovora i sastanaka. Jedna figura je u natprirodnoj lebdećoj poziciji, u stanju uzleta, nasuprot ostalim statičnim sedećim figurama. Figura u uzletu obema rukama drži se za akvarijum pun vode, postavljen na stolu. Voda u akvarijumu nosilac je mnoštva poruka kojima je ova figura dovedena u ovakvo stanje, u odsutnost spram ostalih figura za stolom. Preostale tri figure su statične, mirne, one su sinonim društvene socijalizacije i u istoj meri arbitri sudbine četvrtog "aktera". Voda u akvarijumu za stolom stajaća je, zamućena i mrtva, u nju su uronjene poruke uvrede i poniženja, jednake uvredama koje mogu da razmene dve sukobljene bliske osobe. Usled toga, figura koja je u natprirodnoj poziciji izražava svoj duhovni nemir apostrofirajući sebe kao osuđenika, krivca i žrtvu, poniženu i poniznu osobu. Ova figura u iluziji uzletanja narušava balans i simetriju postavljene uravnotežene scene i predstavlja unutrašnju nestabilnu pobunu i buru koja se reflektuje kroz stav njenog pokretanja.

U radu “Ironija” (Irony) predstavljen je sveden, geometrijski definisan krevet, sačinjen od keramičkih belih pločica. Oko kreveta nalazi se ram, kruna ili vrata, prolaz ili izlaz. On deli prostor kreveta na dva dela: u jednom delu postavljena je lutka žene u poluležećem grčevitom stavu. Lutka je okrenuta tako da saopštava, upućuje poruku tišine koja je ipak – reč. Ova reč, možda banalna ali snažna: “BEŽI!”, prikazana je na paravanu od tkanine uronjene u akvarijum sa zamućenom vodom. Mutna voda, koja se prenosi na potopljeni ubrus sa natpisom “BEŽI!”, u vezi je sa figurom žene u pozadini: reč je njena, upućena je nekome ko fizički nije prisutan, ili pak slučajnom subjektu-posmatraču. Rad prikazuje ironiju odnosa, gde se stav žene iskazuje arogantnim prekidom komunikacije, a posmatrač poistovećuje sa metom takvog odnosa kroz lično i doživljeno.

Prema navodima Slavice Popov, osećanje teskobe u sukobu pojedinca izmanipulisanog od sistema u ranijim radovima Despotovskog nadograđuje se sada i kompleksnošću muško-ženskog odnosa, gdе је izrаžеn sukоb dvа pојеdincа. Ovo osećanje pokrenuto je večnom težnjom za moći koja jednoj strani daje samo iluziju da upravlјa nečim, tj. nečijim životom.

Osnovni elementi koji dovode u ovakav odnos manipulacije su nametanje straha, osećanja krivice, bol, lјubomora, uslovlјavanje, provokacija, osveta, bes, lјutnja, gorčina... Ova stanja i osećanja stavlјena su u fokus u nazivima instalacija (Sindrom neravnoteže, Izostajanje, Ironija) kao i korišćenjem diskretnih tekstualnih fragmenаta, dok ceo rad postavlјa večita filozofska, ali i moralna pitanja: “Ko smo?” i “Kuda idemo?” Posle svega ovoga pitamo se da li je čovek živ ili mrtav, da li živi negde između, levitira kako sam umetnik često navodi, ili on počinje da živi jedan beskonačan i uzaludan život posle smrti.

Despotovski (1972) je diplomirao i magistrirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je na 50 samostalnih i na više kolektivnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. Više puta je nagrađivan.

Autor je projekata “Razlike”, “Slika” i “Knjiga” Akademije umetnosti u Novom Sadu, na kojoj i predaje na Katedri za slikarstvo.

Izložba “Mrtva voda” u Savremenoj galeriji u Pančevu biće otvorena do 17. maja.

(SEEcult.org)