Monografija o Karanoviću iz razgovora sa Arsenijevićem
Monografija “Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima”, u izdanju Filmskog centra Srbije (FCS), koju je na osnovu razgovora sa slavnim rediteljem priredio njegov mlađi kolega Stefan Arsenijević, predstavljena je 14. februara u prepunoj Dvorani Kulturnog centra Beograda, a prvo je izdanje te vrste posle više decenija.
Knjigu čini 11 razgovora, svaki posvećen po jednom od Karanovićevih igranih filmova i seriji “Grlom u jagode”, kao i esej kritičara Srđana Vučinića o Karanovićevom opusu.
Urednik izdavačke delatnosti FCS-a Miroljub Stojanović, koji je na promociji vodio razgovor sa Karanovićem, Arsenijevićem i Vučinićem, istakao je da se FCS “ponosi ovom veličanstvenom knjigom”.
Prema oceni Stojanovića, to nije samo dragoceno kinematografsko svedočanstvo koje veliku filmsku karijeru Karanovića sagledava fazno, uz mnoštvo manje poznatih detalja, već i knjiga dvojice nadahnutih sagovornika, koji ono što imaju da kažu jedan drugom čine razigrano, duhovito, inspirativno i pre svega insajderski.
Karanović je istakao da je vrlo zadovoljan ovom knjigom, mada inače polazi od toga da je sve što je radio moglo da bude i bolje.
“Tako sam vaspitan. To me uvek prati“, rekao je Karanović, koji je ranije izjavio da je oduvek voleo knjige koje su sami autori pisali o svojim filmovima ili su o njima razgovarali sa svojim kolegama. Tako je, kada mu je FCS predložio rad na monografiji, pozvao u pomoć Arsenijevića, svog bivšeg studenta, a danas prijatelja i poznatog reditelja.
Stefan Arsenijević i Srđan Karanaović, foto: SEEcult
Povodom naslova “Malo iznad tla”, Arsenijević je rekao da su svi Karanovićevi filmovi različiti, ali im je zajedničko to što su uvek malo iznad zemlje.
“Srđan sam kaže da je film lepši od života, pa se to prirodno nametnulo kao naslov. Zvuči poetski, a to je i jedan od lajtmotiva njegove filmografije”, izjavio je Arsenijević.
Snimili su oko 30 sati materijala tokom gotovo dve godine, a zatim mu je bio veliki izazov da sve sažme “u destilat tih uzbudljivih razgovora, pun zanimljivih anegdota, ali i proživljenog uvida u umetnost snimanja filmova i našu sredinu”.
Vučinić je ocenio da je ova knjiga “događaj u našoj filmskoj publicistici”, prva te vrste posle više od 40 godina, kada su objavljeni “Razgovori sa Živojinom Pavlovićem”, što je tada radila ekipa koju su činili Nenad Polimac, Nebojša Pajkić i Slobodan Šijan.
“Karanović je klasik našeg filma. U odgovorima koje je dao Stefanu dao nam je ne samo svoje filmsko znanje, erudiciju i zanat, nego nam je pružio ono što je za mene još dragocenije – svoje uspomene, emocije u odnosu na snimanje tih filmova i emocije u odnosu na sve one ljude koji su radili te filmove, od šarfera, dekoratera, asistenata, do velikih umetnika kao što su (snimatelj Tomislav) Pinter i (scenograf Miljen Kljaković) Kreka”, rekao je Vučinić.
Srđan Karanović na snimanju filma Petrijin venac, foto: Mitar Trninić
Karanović je napomenuo da se filmskim saradnicima nedovoljno posvećuje pažnja i da nažalost mnogi reditelji nastupaju u stilu “ja pa ja”.
Vučinić je takođe ocenio da knjiga o Karanoviću “ne bi mogla da nastane da nije bilo Stefanove izuzetne ljubavi i posvećenosti prema Điđinim filmovima”, te je po tom aspektu uporedio s knjigom razgovora koje je Fransoa Trifo vodio sa Alfredom Hičkokom.
Na pitanje Stojanovića da li je tokom dugih i iskrenih razgovora sa Arsenijevićem promenio mišljenje o nekim od svojih filmova, Karanović je odgovorio: “Cenim svačije mišljenje, ljudima može da se ne sviđa ili sviđa ono što radim, ali zato imam i ja pravo da u odnosu na svoje filmove mislim da su dobri ili loši, na parče ili u celini. Stefan me nije ubeđivao da promenim neko svoje mišljenje, niti je to mogao, niti je želeo, koliko znam. On je jednostavno govorio svoje mišljenje s kojim se ja možda nisam slagao, a negde sam se i slagao. Meni je važnije od toga kakav je kvalitet - to da li sam ja s njim zadovoljan u odnosu na ono šta sam hteo da uradim. Tako sam često bio nezadovoljan i svojim inače uspešnim filmovima”.
Srđan Karanović na snimanju filma Za sada bez dobrog naslova, foto: Goran Basarić
Stojanović je pomenuo da za ovu knjigu već vlada interesovanje i u Zagrebu, a Karanović je prokomentarisao da je “prijateljevao s ljudima, kolegama iz cele Jugoslavije dok je ona postojala”.
“Sada smo manje u kontaktu jer sam slabo pokretan, ali moji prijatelji su još uvek prijatelji. Ne čudi me to ineteresovanje za knjigu. Imao sam istomišljenike svuda po svetu pa zašto ne bih imao u bivšim ju republikama”, rekao je Karanović.
Vučinić, Arsenijević, Karanović i Stojanović, foto: SEEcult
Nakon promocije publika je imala ekskluzivnu priliku da na velikom bioskopskom platnu pogleda Karanovićev kratki diplomski film iz Praga “Neblbni” (Ma nemoj) iz 1968. godine, u kojem Goran Marković glumi glavnu ulogu, a zatim i kultni TV film “Pogledaj me, nevernice” iz 1974. godine.
Razgovori u knjizi hronološki prate Karanovićevu filmografiju, predstavljajući dragocen uvid iz prve ruke o nastanku ovih filmova, kreativnom procesu, umetnosti režije, dilemama, preprekama i odlukama koje je kao reditelj donosio, kao i o potrebi da iz filma u film uvek bude drugačiji. Ova knjiga, kako je naveo FCS, govori i o jednoj turbulentnoj epohi, sagledanoj iz posebnog, ličnog i profesionalnog ugla, o jednoj zemlji i o njenoj kinematografiji, koje više ne postoje.
Srđan Karanović jedan je od najvažnijih filmskih reditelja na ovim prostorima. Njegovi sada već kultni filmovi poput “Petrijinog venca”, “Mirisa poljskog cveća”, “Jagoda u grlu”, “Nešto između”, “Virdžine” ili “Bese”, nagrađivani su na najvažnijim svetskim festivalima, osvajali su najviše domaće nagrade, prikazivani su u bioskopima širom sveta, i čak i decenijama nakon nastanka uživaju veliku popularnost kod publike.
*Naslovna fotografija: Srđan Karanović na snimanju filma Društvena igra (Enes Midžić)
(SEEcult.org)
