Mitovi o EU: Zoran Pantelić
Umetnik, producent i medijski aktivista Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu smatra da su najzastupljeniji mitovi o EU - očekivanja da će dobijanjem članstva sve biti bolje, pravno regulisano i stabilno. Pantelić nije za ulazak Srbije u EU u postojećim političkim okolnostima, a smatra i da proces evrointegracija ne bi ni doneo mnogo toga kulturi u Srbiji, jer suštinska pitanja mora da rešava nacionalna kulturna politika, a ne evropska.
- Da li ste za ulazak Srbije u EU?
Z.P: Ne nužno u odnosu na sadašnji politički kontekst zato što pojačava osećaj sprovođenja diktata, a to omalovažava bilo kakav napor u stvaralaštvu i u radu. Moj utisak je da bi zapravo trebalo da obrnemo pitanje i zapitamo se kojoj uopšte ideji društvo teži da se razvija? Činjenica da mi, kao autori, već komuniciramo s pojedincima sličnih senzibiliteta u svetu daje nam osećaj pripadnosti, a ove kategorije nacionanog okvira koje treba da pristupe nekoj koaliciji jesu oblik dalje manipulacije.
- U slučaju učaska Srbije u EU šta se može očekivati u sektoru kulture?
Z.P: Malo toga očekujem. Sva suštinska pitanja koja bi trebalo da budu korektiv ili promene u polju kojim se mi bavimo, treba da budu naša interna regulativa u odnosu na sadržaj kojim se bavimo. Neće EU nama da reguliše interne odnose prema spomenicima, prema konzervaciji određenih kulturnih dobara itd. Jednostavno, oni se bave administracjom, a sadržajem treba da se bavimo mi. A mi smo se odavno odrekli sadržaja, i tu je problem.
Znači, da li ćemo pristupiti bilo kojoj internacionalnoj koaliciji - nebitno je, jer pričamo o pečatima i papirima. Suštinski, ono što mi želimo da iznedrimo je sadržaj kojim treba da se bavimo. U tom smislu se oseća nedostatak. Na tom talasu se prepoznaje i problem nezavisne kulture koja neminovno zapada u zamku da prati institucionalnu kulturu. Spontano se ulazi u jednu vrstu kompeticije, a pritom se u isti mah i priziva da se dobije priznanje od iste te institucionalne kulture. I tu je suštinski problem nezavisne kulture koja bi trebalo da bude mnogo radikalnija, mnogo otvorenija. Sami ti takmaci lokalnog konteksta umanjuju njenu snagu.
- Koji su najzastupljeniji mitovi o EU u oblasti kulture?
Z.P: Da će biti bolje, da će se regulisati, da će postati prohodnije, da će biti relativno stabilno i da onda mi počinjemo da se bavimo nečim. Dakle, stalno pričamo o pripremnim fazama i onda kada se to ustanovi jednoga dana, kada budemo imali aerodrom, onda ćemo da poletimo i bez aviona.
U stvari, mi treba da se bavimo sopstvenim sadržajem, a kako će se to distribuirati, raditi, to su stvari koje se paralelno razvijaju. Ja mislim da EU neće doneti taj čarobni štapić novih, boljih i lepših okolnosti. Tim pre što smo svedoci da je od 90-ih na ovamo postaje sve jača neoliberalna konstitucija EU koja je u političkom smislu još brutalnija i komercijalnija. Tako da nemamo čemu da se radujemo. Predugo traje ovaj proces i mutira pozicija sektora kulture.
- S obzirom na stanje u kulturi u Srbiji i nepostojanje jedinstvene evropske kulturne politike, koja bi ustanovila određene standarde u toj oblasti,a li imate bilo kakva strahovanja od ulaska Srbije u EU?
Z.P: U aktima nema kulture upravo zbog toga što EU prepušta nacionalnom nivou da se time bavi. Dakle, onoliko koliko mi budemo kao društvo hteli da to nametnemo kao važno, oni će to da usvoje i balansiraju u odnosu na platforme koje imaju druge članice. Ukoliko mi nemamo o tome ništa da kažemo, oni će reći - u redu, onda se bavimo problemima sudstva, bezbednosti, kretanja, ekonomije itd.
Kultura, a pre svega pričamo o produkciji, pričamo o iskoraku u nove produkcione izazove, to treba mi da artikulišemo, a ako naše društvo nije spremno da o tome debatuje, otvara i prepoznaje kao vrdnost, onda se vraćamo na najtradicionalnije srednjovekovne modele i kažemo: “Eno onog našeg čoveka nagradili u Londonu, sad ćemo mi svi da budemo srećni”.
Mi uporno pojačavamo i podražavamo taj periferni karakter, utvrđujemo sebe kao trećerazrednu periferiju jedne političke zajednice.
- Kakva su isksustva Kuda.org u korišćenju evropskih fondova?
Z.P: U suštini, može ambivalentno da se prikaže. S jedne strane, nemamo nikakav problem, jer radimo s ljudima sličnog senzibiliteta i u tom smislu smo potpuno ravnopravni. Neka naša ideja kod kolektiva koji su iz sasvim različtih krajeva Evrope prođe ili ne prođe. Jer, samo sprovođenje te ideje se prožima kroz te administativne modele, dakle - biti ispravan u budžetima i svim drugim stavkama. Ali, to nije sporno, sporno je ono da li si odgovarajući, da li pripadaš... Nažalost, pojedincima i malim grupama vrata kod nekih fondova otvara to nacionalno pristupanje. Frustrirajuće je to što mi godinama funkcionišemo bez tog pristupa i sada, kada ćemo ga imati, postavlja se pitanje - s kojim sadržajem?
Stalno se vrtimo oko konteksta koji treba podržati, a taj kontekst treba da stvorimo mi. A on proizilazi iz korektivnog dijaloga, diskusije, sukoba, čega god. Treba da bude živ, rizičan, treba da bude avantura. Imam utisak da smo mi kao društvo toliko atrofirali da jednostavno ne pričamo ni o kakvim uzbuđenjima, sve svodimo na siguricu. Tražimo trostruku garanciju određenih beneficija kako bismo nešto uradili. E, tako nećemo nikuda stići.
(SEEcult.org)
Razgovor sa Zoranom Pantelićem deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama kulturne scene u vezi sa priključenjem EU. Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene.
Među sagovornicima su i: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, zatim aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije, koji je i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Jelena Pajović van Reenen, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, Marko Miletić, član Kontekst kolektiva i jedan od urednika portala Masina.rs, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, novinarka i urednica kulture u Radio Beogradu 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladislava Gordić Petković, slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, umetnica i aktivistkinja Tanja Ostojić, umetnik Milan Bosnić, šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport...
Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.
Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.
