Mitovi o EU: Vladislava Gordić Petković
Profesorka anglistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladislava Gordić Petković, književna teoretičarka i kritičarka, publicistkinja i prevodilac, smatra da je ulazak Srbije u Evropsku uniju neminovan i logičan, a od procesa evrointegracija očekuje i boljitak za sektor kulture. U intervjuu za serijal ”Zašto DA NE u EU?”, kao najzastupljeniji mit o EU vidi očekivanje blagostanja.
- Da li ste za ulazak Srbije u EU?
V.G.P: Ulazak Srbije u EU je neminovan, ne samo zbog njenog geografskog položaja i kulturnog bogatstva, istorije i baštine, već prosto zbog toga što je to logičan put. Dakle, logika položaja, tradicije, istorije, vodi samo prema EU.
- Šta bi se moglo očekivati u sektoru kulture ulaksom Srbije u EU?
V.G.P: Svakako pristup fondovima. Znam da to sada pomalo zvuči kao mit, ali operacionalizacija kulturnih programa, kulturnih inicijativa, konkursa, biće bitno drugačija. I biće više mogućnosti da se aplicira za različite projekte, s tim što moje je iskustvo iz oblasti akademske razmene da treba savladavati nove jezike, pri čemu ne mislim samo na evropske, već i na nove vidove operisanja terminima, procedurama… To je ono što nas čeka.
- Koji su najzastupljeniji mitovi o EU u oblasti kulture?
V.G.P: Jedan od najdugotrajnijih mitova u istoriji sveta i kulture jeste mit o zlatnom dobu i mit o Eldoradu, zemlji slasti i lasti. Mislim da svi podsvesno očekuju upravo ono što postoji u kolektivnom pamćenju. Očekuju blagostanje, očekuju EU blagostanje i ulazak na mesto blagostanja. Mislim da te mitove treba negovati ma koliko da su neostvarivi. Zato što je neostvarivost vašeg cilja uvek prvi korak ka ostvarenju nečega što je na korak od savršenog.
- Imate li neka strahovanja u vezi sa ulaskom u EU?
V.G.P: Jedini strah koji sve nas odavno mori jeste strah od globalizacije, uniformisanja. Kanadski pisac Daglas Kopland je pre nekoliko godina pohvalno govorio o globalizaciji rekavši da 150 godina ranije mladi Japanac i mladi Amerikanac nisu imali o čemu da razgovaraju, a danas mogu da razgovaraju makar o Micubišiju, Majkrosoftu i Madoni. Brendiranje sveta i u kulturnom i u ekonomskom smislu može da bude štetno ako dovede do jednoobraznosti, ali ono što je Kopland imao na umu – prepoznatljivost i prepoznavanje – jeste onaj deo globalizovanja koji treba zadržati. Treba omogućiti da se napravi nekakvo zajedničko tlo koje bismo svi prepoznavali kao blisko - gde god da se zateknemo, ali svakako treba razvijati i specifičnosti.
O specifičnostima najbolje može da posvedoči umetnost reči. Nijedna druga umetnost, kao što je slučaj sa književnošću, ne može tako moćno da posvedoči o razlikama koje nas spajaju. Evropska nagrada za književnost je dobra upravo zbog toga što nas povezuje sa književnostima koje nisu na magistrali evropskih tokova, ni kulturnih, ni jezičkih, ali nam može objasniti kako, beležeći život na Malti, Estoniji, Rumuniji, možemo svi da se povežemo.
Imala sam 1997. godine mogućnost da, kao urednica jednog američkog elektronskog časopisa, napravim temat o postmodernizmu u Istočnoj Evropi. Tada sam shvatila da se mi jako malo poznajemo, odnosno da u regionu jako malo znamo o književnostima koje se pišu na rumunskom, slovačkom, mađarskom… U prethodnih 20 godina ta situacija se, ipak, donekle promenila, ali uvek možemo da se poznajemo bolje. Ideja Evrope je, ja se nadam i želim da verujem u to, da se svi poznajemo mnogo bolje.
Razgovor sa Gojkom Božovićem deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama kulturne scene u vezi sa priključenjem EU. Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene.
Među sagovornicima su i: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, Jelena Pajović van Reenen, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, zatim aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić, suosnivačica Kioska - platforme za savremenu umetnost, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije, koji je i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, Marko Miletić, član Kontekst kolektiva i jedan od urednika portala Masina.rs, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, umetnik Milan Bosnić, član umetničkog dua diSTRUKTURA, šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport...
Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.
Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.
