Mirëdita, dobar dan! ponovo uz protest i kordone
Festival kosovske kulture i društvene scene “Mirëdita, dobar dan!”, koji je zamišljen kao doprinos trajnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a već šestu godinu prate ga tenzije, otvoren je 29. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) uz jako policijsko obezbeđenje i protest desničarskih i navijačkih grupa.
Dan nakon što su jedinice ROSU izvele akciju hapšenja na severu Kosova, zbog čega je podignuta borbena gotovost Vojske Srbije, šesti festival “Mirëdita, dobar dan!” otvoren je izložbom “Hajde da vodimo ljubav” Škumbina Tafilaja, koji je naslov tog rada izgovorio na srpskom i rekao da mu je “velika čast da bude u divnom gradu Beogradu”.
“Naša planeta obeležena je istorijom bola i tuge. Već 21 godinu ta tuga postoji i projektuje se na budućnost… Svet je nastao od ljubavi i samo kroz ljubav može da egzistira i razvija se”, poručio je Tafilaj, pozivajući publiku da oseti ljubav bar na trenutak.
Inspirisan velikim albanskim, kosovskim, beogradskim, jugoslovenskim i svetskim glumcem Bekimom Fehmiuom, kao simbolom i jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u celinu, festival “Mirëdita, dobar dan!” nudi do 1. juna u više prostora i predstave, filmske projekcije, muzičke nastupe i debate.
Uoči svecanog otvaranja, u Birčaninovoj ulici okupila se veća grupa pripadnika Zavetnika, koji su nosili transparente sa natpisima “Dobar dan ubicama, zbogom pameti”, “Miredita from war criminals? Nikad!”, “Nema predaje”, “Ovo je Srbija!”… Policija u opremi za razbijanje demonstracija sprečila je okupljene da se približe CZKD-u, pa se protest sveo na skandiranje političkih poruka i vređanje organizatora i gostiju.
Za razliku od nekih ranijih godina, otvaranju festivala “Mirëdita, dobar dan!” nisu prisustvovali predstavnici vlasti, a od političara je zapažen lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović.
Nakon otvaranja izložbe Tafilaja, prikazan je i film "Hladni novembar" Ismeta Sijarine, čija se radnja dešava u periodu kada je raspad Jugoslavije već bio u punom zamahu, a kosovski Albanci bili su pod pritiskom da se opredele i naprave izbor: ko je pravi “patriota”, a ko “srpski špijun”?
Filmski program obuhvata i dokumentarac “Ferdonija” reditelja Gazmenda Bajrija, koji će biti prikazan 30. maja u Dorćol placu, a priča je o ženama koje su pre više od deceniju i po u ratu ostale bez sinova i supruga, koji se do danas vode kao nestali ili su ubijeni.
Umetnički deo programa prate debate o umetnosti i kulturnim scenama Srbije i Kosova, ali i o odnosu dva društva, pitanju nestalih lica tokom rata na Kosovu i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Takođe, biće prezentovane i publikacije sa pričama porodica nestalih tokom rata na Kosovu, kao i antologija savremene kosovske drame “Let iznad kosovskog pozorišta” i knjiga “Istorija Kosova u istorijskim knjigama Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije” Škelzena Gašija.
“Let iznad kosovskog pozorišta” je skup odabranih dramskih komada albanskih pisaca sa Kosova nastalih u periodu od NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine do proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. Antologija kroz skup dela daje kritički osvrt na pojam i fenomen nacionalnog oslobođenja u njegovom društvenom kontekstu. U pitanju je knjiga u kojoj petoro mladih umetnika drži lekciju društvu o njegovim stubovima. U debati o tom izdanju učestvovaće 31. maja u Krokodilovom centru Saša Ilić, Ana Isaković, Stevan Bodroža i Visar Kruša.
Publikacija “Istorija Kosova u školskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije” razmatra način predstavljanja najvažnijih razdoblja istorije Kosova od antičkog doba do danas u udžbenicima za osnovne i srednje škole na Kosovu, u Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Udžbenici su poslužili kao osnovni izvor za upoređivanje sličnosti i razlika među njima, ali i odgovarajućih krivotvorenja svake od istoriografija. Na posredan način, ta publikacija ima za cilj da iznese na videlo i kakve međususedske odnose vlasti u regionu sugerišu pokolenjima, te da razmotri ono što čini osnovu često kontradiktornih pretenzija naroda koji se susreću na Kosovu. Uz Gašija, u razgovoru su najavljeni i Marijana Toma i Jelena Krstić.
Festival će biti zatvoren koncertom sastava Don’t listen to your neighbors iz Đakovice koji izvodi tradicionalnu albansku muziku sa džez elementima, te nastupom DJ Matale (Linda Suhodolli) iz Prištine u klubu Šećer.
Festival “Mirëdita, dobar dan!”, pokrenut 2014. godine, ima za cilj da inicira promene i stvori tradiciju saradnje, kojom bi doprineo trajnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji su trenutno, pak, na najnižoj tački od početka pregovora u Briselu.
Kriza u političkom dijalogu, prema navodima organizatora, vrlo se jasno i direktno odražava na svakodnevni život građana Srbije i Kosova, dodatno obeshrabrujući retke primere saradnje dva društva, i to ne samo u kulturi, već i u privredi, sportu, obrazovanju… Festival stoga jasno poručuje srpskoj i kosovskoj javnosti, ali i političkim elitama, da se barijere i prepreke moraju uklanjati, a ne stvarati nove.
I prošle godine festival je otvoren u CZKD-u uz jako obezbeđenje policije koja nije dozvolila grupi od par stotina radikala i njihovih pristalica da spreče održavanje te manifestacije. Organizatori su poručili da neće odustati od misije uprkos pretnjama i drugim nedaćama sa kojima su se suočili, između ostalog i sa zatvorenim vratima mnogih prostora, a upravo zato su posebnu nagradu dodelili CZKD-u, kao prostoru slobode, saradnje i dijaloga.
Ulaz na sve festivalske programe je besplatan, a organizuju ga Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative iz Beograda, te Integra iz Prištine, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo na Kosovu (KFOS), Fonda Rockfeller Brothers (RBF) i Ministarstva kulture, omladine i sporta Kosova.
Festivalski sajt je mireditadobardan.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: Bojan Kovačević
(SEEcult.org)
