Ministarstvo obećalo mesečnu pomoć Kolarcu

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije finansijski će pomagati Kolarčevu zadužbinu sa najmanje oko 400.000 dinara mesečno, najavio je ministar Vladan Vukosavljević 5. marta u obilasku te ustanove kulture, dodajući da je svestan da to nije dovoljno, te da očuvanju Kolarca treba da doprinesu i uprava i gradske vlasti.

“Izdvajaćemo za naše okolnosti značajnu sumu na mesečnom nivou, ne bih mogao da kažem danas, ovog trenutka koliko, pretpostavljam da će to biti rešeno za nedelju dve, ali mislim da će biti minimum oko 400.000 dinara mesečno. To je značajna finansijska pomoć – to je godišnje oko pet miliona dinara”, izjavio je Vukosavljević, dodajući da to “nije sasvim dovoljno za sve” potrebe Kolarčeve zadužbine, ali je prvi, “i to ne tako mali korak”.

Vukosavljević je rekao i da uprava Kolarčeve zadužbine mora da pruži “pun doprinos”, te da pomoć očekuje i od gradskih vlasti.

“Oni koji upravljaju Zadužbinom moraju da daju pun doprinos u svakom smislu, a onda i grad i država, čiji je ovo ponos, moraju da to pokažu na delu i takođe da doprinosu da se ne obrukamo pred senima i Kolarca, i drugih koji su ovu zadužbinu čuvali i negovali u proteklim brojnim decenijama”, rekao je Vukosavljević, koji je sa direktorkom Kolarčeve zadužbine Jasnom Dimitrijević i saradnicima obišao to zdanje na Studentskom trgu koje je do pre pet godina i usvajanja Zakona o zadužbinama i fondacijama imalo oko 1,5 milion dinara stalnih mesečnih dotacija iz javnih fondova.

Posle nedavnih burnih reakcija u javnosti na navode o finansijskim problemima Kolarčeve zadužbine, nadležni su najavili nedostajuću pomoć, a zauzvrat bi u Upravnom odboru te ustanove imali po jednog predstavnika i Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kulture.

Ilija Milosavlјević Kolarac ostavio je 1878. godine testamentom sav svoj imetak srpskom narodu u cilјu širenja nauke i kulture. Od tog imanja trebalo je osnovati Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji će se zvati Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan "sopstvenim trudom na korist svoga naroda".

Kolarčev narodni univerzitet počeo je programsku delatnost 9. oktobra 1932. godine u zgradi na današnjem Studentskom trgu, cija se koncertna dvorana i danas smatra najakustičnijom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu i jednom od najakustičnijih u Evropi, a nedavno je proslavila 85 godina rada.

Kolarac danas obezbeđuje oko 80 odsto godišnjeg budžeta sopstvenim prihodima, a ostalo od sponzora i donatora, uključujući Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda i ostale konkurse na nivou Grada i Republike na koje aplicira.

Kako je ranije izjavila za SEEcult.org direktorka Jasna Dimitrijević, Kolarčeva zadužbina je do pre pet godina imala mesečno 1,5 milion dinara više dotacija od Sekretarijata za kulturu Beograda - za troškove tekućeg održavanja objekta i 300.000 dinara za plate zaposlenih u neprofitnom sektoru. Kolarac je zauzvrat besplatno ustupao Veliku dvoranu organizatorima programa čiji je osnivač Grad Beograd. Od kada je ta praksa prekinuta, Kolarac na osnovu Zakona o zadužbinama i fondacijama, konkuriše za projekte na godišnjem nivou, ali za troškove programa, tj. realizacije projekata koji se finansiraju iz budžetske linije 481, na kojoj su i ostale nedobitne nevladine organizacije - kako je zakonski definisan i Kolarac.

(SEEcult.org)