Milena Bogavac i Nela Tonković: Zašto smo smenjene?

Direktorke Šabačkog pozorišta i Narodnog muzeja u Šapcu Milena Bogavac i Nela Tonković smenjene su odlukom nove lokalne vlasti Srpske napredne stranke (SNS) bez obrazloženja, a na nezakonitost tog postupka ukazale su javno zbog osećanja odgovornosti prema publici i svim drugim građanima Šapca, ali i prema društvu uopšte – kako bi naglasile da zakon mora da se poštuje jednako za sve i podstakle kolege da progovore svaki put kada se nešto slično desi.

Milena Bogavac i Nela Tonković razrešene su 11. decembra odlukom lokalnog parlamenta uz pozivanje na čl. 39 Zakona o kulturi koji navodi da direktoru ustanove kulture dužnost može prestati pre isteka mandata, te da u tom slučaju, shodno čl. 37 istog zakona, osnivač može imenovati v.d. direktora bez prethodno sprovedenog javnog konkursa. Skupština grada Šapca, u kojoj odnedavno većinu ima SNS, ujedno je imenovala diplomiranog glumca Vladimira Vasilića za v.d. direktora Šabačkog pozorišta, a likovnu umetnicu Jovanu Stojanac za v.d. direktora Narodnog muzeja.

Nela Tonković i Milena Bogavac smatraju da su nezakonito smenjene, jer osnivač ustanova u kojima su dosad bile na čelu nije naveo zakonski predviđeno obrazloženje odluke da ih razreši pre isteka mandata, niti su dosad dobile bilo kakvu primedbu na rad – ni pisanu, ni usmenu.

Predstavljajući rezultate koje su postigle u protekle dve i po godine, Nela Tonković i Milena Bogavac navele su i da razrešenje ne smatraju političkom smenom, jer njihove “funkcije nisu ni bile političke, već funkcije u javnim ustanovama”.

“Ne bih ovo dovodila u vezu sa bilo kakvim političkim smenama”, rekla je 12. decembra Nela Tonković medijima u Muzeju šabačkih Jevreja, prostoru Narodnog muzeja koji je otvoren u toku njenog mandata. Iako su čule glasine da bi dolaskom nove vlasti mogle biti razrešene, očekivale su obrazloženje u skladu sa Zakonom o kulturi, koji nalaže da se direktor može razresiti pre isteka mandata samo na lični zahtev, ako obavlja dužnost suprotno odredbama zakona, ako nestručnim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veću štetu ustanovi ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze, ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje dužnosti direktora ustanove, te iz drugih razloga utvrđenih zakonom ili statutom ustanove.

Budući da nijedan od tih kriterijuma nije naveden u rešenjima o razrešenju, Nela Tonković i Milena Bogavac konstatovale su da su nezakonito smenjene, očigledno u duhu uvreženog stava “jedni te postave, drugi te odvedu”. Odbacujući da su politički i bile postavljene, jer su imenovane na osnovu rezultata javnih konkursa, one postavljaju stoga pitanje razloga smene.

“Podnosimo uredno izveštaje, svi su usvojeni, nikada nije bilo bilo  kakve primedbe, ni usmene, ni pisane. Zato postavljamo pitanje: 'Koje je obrazloženje?'”, rekla je Nela Tonković, istoričarka umetnosti sa master diplomom kulturne politike i menadžmenta, i doktorand muzeologije i heritologije, koja je od februara do decembra 2019. godine bila v.d. direktora, a potom je izabrana za direktora Narodnog muzeja na osnovu javnog konkursa na mandat od četiri godine. Prethodno je od 2013. do 2018. godine bila direktorka Savremene galerije SUbotica, u kojoj je od 2010. do 2013. radila kao kustoskinja.

Milena Bogavac takođe je najpre bila v.d. direktora Šabačkog pozorišta – od jula 2018. godine, a za direktorku je izabrana na osnovu javnog konkursa na mandat do marta 2023.

“Nismo dobili ništa, niti jedan papir da imamo neki propust, nepravilnost, problem sa programom…”, dodala je Milena Bogavac, koja je rekla i da imenovanje direktora javnih ustanova jeste politički čin, budući da se glasa na skuoštini, ali je naglasila da “postoje politike i politike, pa tako i one koje poštuju i ne poštuju zakone, zbog čega ne mogu da se dovedu u istu ravan”.

Nela Tonković ne isključuje mogućnost tužbe zbog nezakonitog razrešenja, ali je je napomenula da je to za nju jedan od mogućih daljih koraka, jer joj je sada važno da osnaže kolege iz profesije i progovore o problemu, budući da to nije prvi put. Podsetila je da je 2016. godine na sličan način smenjena direktorka Kulturnog centra Požega Slađana Petrović Varagić, nakon što je odbila da podnese ostavku na zahtev nove vlasti SNS-a.

“Svi smo svedočili kroz šta je sve prošla, koliko je teško bilo dokazati da je nezakonito smenjena… Ovakve situacije su daleko češće nego što bimo voleli”, rekla je Nela Tonković, dodajući da je Skupština opštine Šabac prekršila Zakon o kulturi i imenovanjem novog Upravnog odbora Narodnog muzeja, budući da predstavnik zaposlenih nije izabran na osnovu čl. 42 koji nalaže da se određuje ili odlukom reprezentativnog sindikata ili glasanjem zaposlenih. “Nažalost, osnivač Narodnog muzeja nije poštovao ni ovaj član Zakona o kulturi”, konstatovala je ona.

Povodom primedbi da je učestvovala na političkim skupovima, koje je odbacila kao neosnovane, Nela Tonković rekla je da je njeno građansko pravo da kaže šta misli, te da je to i učinila kada je javno govorila na poziv inicijative “Jedan od 5 miliona”, koja u tom trenutku nije ni bila politička organizacija.

I Milena Bogavac naglasila je ustavno pravo svakoga na slobodno izražavanje, ma kojim se poslom bavi.  “Imamo pravo da se izražavamo, da imamo političke stavove, da politički delujemo čak u nekom smislu… Šta je tu sporno? I to u  situaciji kada zbog svakog intervjua u kojem kažete bilo koji kritički stav o društvu možete bukvalno da budete linčovani u skupstini, poniženi, vređani, stavljani na merenje vaših patriotskih osećanja…”, dodala je ona.

Milena Bogavac rekla je i da nova kadrovska rešenja lokalnih vlasti za Šabačko pozorište i Narodni muzej “ne moraju da budu ni loše, ali to nije način”. Ni njima, uostalom, neće niko sutra garantovati bilo kakvu zakonsku zaštitu ako su imenovani kršenjem zakona, dodala je Milena Bogavac, nagrađivana spisateljica, dramaturškinja, pozorišna rediteljka, scenaristkinja, pesnikinja, dramska pedagoškinja i radnica u kulturi, koja je godinama aktivna na nezavisnoj sceni, ali i u okviru Bitefa.

Odbacujući stoga kao neosnovane navode o njenom neispunjavanju uslova konkursa za izbor direktora, Milena Bogavac podsetila je da Zakon o kulturi predviđa pet godina iskustva u struci, a ne pet godina vezanog radnog staža. “Moj rad u kulturi je javna stvar. Do 36 godina sam zaradila uslov za nacion penziju, a ne samo stekla uslov za direktora”, rekla je ona, dodajući da se nikada nije bavila spajanjem staža, iako radi još od 18. godine. “Jako je smešno da se pozivamo na pitanje mog rada u kulturi”, rekla je ona, pominjući i da je zbog sličnih navoda, odnosno na osnovu prijave jednog “zabrinutog građanina”, formalno i tražila potvrdu PIO fonda, kao i Ministarstva kulture i informisanja da ima mnogo više od pet godina radnog staža.

Prema rečima Milene Bogavac, koja u raznovrsnoj karijeri nije bila do sada na čelu neke ustanove kulture, ne bi se ni usudila da prihvati poziv za tako nešto da nije imala utisak nakon razgovora sa sada već bivšim gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem da neće biti političkih uslovljavanja, cenzure, odnosno da se od nje ne traži ništa drugo nego da radim prema umetničkom konceptu koji je predložila.

“Nakon nekoliko meseci saradnje, shvatila sam da zaista ne bi bilo moguće blisko sarađivati sa ljudima sa kojima ne delite neke društvene vrednosti – na prrimer ideju o poštovanju zakona”, rekla je Milena Bogavac i dodala da je u tom smislu i rekla u jendom intervjuu da je njeno mesto nesigurno ako dođe SNS na vlast.

“Moja dužnost je profesionalna, ostala sam da je vršim bez obzira što okolnosti nisu najpovoljnije ili što nisam bila najsrećnija”, rekla je ona povodom ostanka u Šabačkom pozorištu nakon dolaska SNS na vlast i odlaska Demokratske stranke.

Pokazalo se, međutim, kako je rekla, da SNS nema nikakvu volju da sarađuje sa njom.

Milena Bogavac istakla je i da je ponosna na sve što je uradila na čelu Šabačkog pozorišta, kao i na ceo tim sa kojim je sarađivala u protekle dve i po godine u “vrlo komplikovanim okolnostima”, ali je izrazila bojazan za sudbinu nekoliko započetih projekata.

Podsetila je da je pokušala da napravi gradsko pozorište koje direktnije i otvorenije komunicira sa gradom i samom zajednicom, pa je i moto njenog koncepta bio Grad su ljudi, grad je pozorište.

“Trudili smo se da srušimo koncept teatra kao tvrđave, da otvorimo prostor dijaloga, formiranja vrednosti zajednice i okupljanja zajednice, a to smo činili i repertoarom i novim produkcijama, kao i pratećim programima”, rekla je Minja Bogavac, posebno pominjući program Omladinskog kluba, kroz koji je prošlo oko 30 mladih, od kojih su mnogi upisali potom studije na budžetu.

Kao dobar primer odgovornog inovativnog programa unutar institucije, ona je navela i prošireni ansambl, u kojem je angažovano 14 glumaca, s obzirom na zabranu zapošljavanju u javnim ustanovama. To je bio način za promociju mladih umetnika, koji su se osećali kao da su u svojoj kući. “Predstavljali smo njihove biografije, promovisali, pomagali. Jedina bolja stvar bila bi da smo mogli da ih zaposlimo”, rekla je Milena Bogavac, ističući da je za dve i po godine u Šabačkom pozorištu bilo 13 premijera, koje na neki nacin povezuje njena lična ideja i potreba da su snažno dramaturski opravdane – da imaju teme, vrednosti koje promovišu, da se o njima raspravlja u pratećim programima…

I u novoj sezoni, nazvanoj “Nova normalnost”, izašla su dva nova naslova, a u produkciji su, uprkos vanrednim okolnostima, još dve predastaveu koprodukciji sa Centrom za kulturu Tivat i Fast forwardom iz Beograda, odnosno sa Kraljevačkim pozorištem.

Zabrinuta za sudbinu te dve predstave, Milena Bogavac izrazila je ujedno nadu da će nova uprava Šabačkog pozorišta prihvatiti da je u najbolje interesu tog teatra, ali i zbog obaveza prema koproducentima, da nastavi da ih radi na tim novim komadima.

Milena Bogavac pomenula je posebno i da je pandemija pokvarila obeležavanje značajnog jubileja – 180 godina pozorišnog života u Šapcu, pa su neke planirane aktivnosti realizovane, ali ne sve. Između ostalog, napravljeno je veliko istraživanje o tome šta je sačuvano od dokumentacije, tradicije i početaka lokalnog pozorisnog života, otvorena je početkom godine kamerna scena, a započet je i rad na izložbi koja je trebalo da bude ujedno i preuređenje foajea, neka vrsta stalne postavke koja podseća na istoriju i tradiciju.

“Nisam sigurna da će se nastaviti u tom pravcu, ali nadam se da će to biti jedna od tema izvan svih pitanja repertoara, umetničke politike, društvenih i drugih pitanja”, rekla je Milena Bogavac, podsetivši i da je tokom njenog upravljanja Šabačkim pozorištem održano četvrto Pozorišno proleće 2019. godine, koje je bilo najveće do tada po broju učesnika i publike, a ove godine održano je u jesen, a uprkos teškim epidemiološkim uslovima, bilo je jedan od retkih takmičarskih festivala koji su održani.

“Realizacija festivala u ovom epidemiološkom trenutku bila je ravna heorojskom poduhvatu”, ocenila je Milena Bogavac, dodajući da se Šabačko pozorište i inače “veoma hrbaro nosilo sa izazovima koje je nametnula pandemija”. Kao i sve druge ustanove kulture, nije bilo mogućnosti za realizaciju svih programa u protekloj sezoni “Sloboda i odgovornost”, ali su se, uprkos vanrednom stanju proletos i zatvaranju, trudili da budu kreativni i da neprestano komuniciraju sa publikom. U tom kontekstu su snimljene dve veb serije – “Pričoteka” sa 23 adaptirane bajke za decu, te tokom leta omladinska serija “Generacija Z”, za koju su dobijena sredstva od Britanskog saveta. Započet je i rad na predstavi kako bi omladinci imali priliku da bar nešto urade, rekla je Mina Bogavac, dodajući da je ove jeseni ponovo bilo nemoguće uspostaviti redovan repertoar, ali je pripremljena veb serija “Ispred zavese” koja predstavlja ljude koji čine kolektiv i ansambl Šabačkog pozorišta. Sve predstave na repertoaru podeljene su pritom na internetu i postavljene na YouTube kanal, te ustupljene TV Šabac. U proteklom periodu, kako je istakla, uspostavljena je i “sjajna komunikacija na društvenim mrežama”, kao i posredstvom samog sajta Šabačkog pozorišra, koje je od kada je došla na njegovo čelo modernizovalo i kupovinu karata - od starog štampača za karte stiglo je do bekonantnih validatora sa bar kodom i veb-šopa.

“Radili smo najbolje što smo znali uprkos mnogim poteškoćama, različitim kvarovima u zgradi, istorijskom minimumu od svega 33 osobe zaposlene osobe, komplikovanih nabavki, nepostojanja sekretara ili službe pravne pomoći”, rekla je Milena Bogavac. ”Svakako je bilo mnogo izazova, ali smo se borili najpoštenije i najbolje što smo mogli”, dodala je ona i istakla da je, pored stalne publike, Šabačko pozorište dobilo i nove, pre svega mlađe posetioce - zahvaljujući repertoarskim i drugim programskim inovacijama.

Budžet Šabačkog pozorišta za programe iznosio je, inače, 12 miliona dinara 2019. godine, a prosečno je oko deset. Ukupan budzet ustanove bio je 70 miliona, rekla je Milena Bogavac, pominjući i povremene vanredne troškove, kao što je aktuelna potreba zamene cugova bez kojih nije moguće staviti scensku tehniku u pogon.

I Narodni muzej u Šapcu poslovao je sa nedovoljnim ljudstvom – sa desetoro zaposlenih, kako je rekla Nela Tonković, verovatno je jedan od najmanje brojnih muzeja u Srbiji, zbog čega je zahvalna svim zaposlenima i saradnicima.

Podsećajući da su muzeji po prirodi stvari ustanove koje prikupljaju predmete, vrše zaštitu nad njima i prezentuju ih publici, Nela Tonković je podsetila da je Narodni muzej, nakon ere “Baština za budućnost”, koja je obeležena otvaranjem stalne postavke pre pet godina, ušao u eru pod sloganom Pođite samo smelo napred, inspirisanim odgovorom direktora Istorijskog muzeja u Beogradu jednom od osnivača te šabačke muzujske ustanove Žiki Popoviću, koji mu se 1937. godine obratio za pomoć pismom prepunim sumnji i pitanja.

“Odlučili smo timski da otvorimo ustanovu, prilagodinmoljudima koji su do pre tri-četiri godine znali jedino da imamo stalnu postavku, počeli smo da komuniciramo sa publikom da imamo i druge poslove…”, rekla je Nela Tonković, ističući da je tako prošle godine prikupljeno više od 70 novih muzejskih predmeta, da je ove godine dobijena pisana zaostavština Mare Lukić Jelesić, te da je naporno rađeno na povećanju posete. Što se tiče zaštite, konzervirano je više od 20 predmeta iz zbirke, u saradnji sa kolegama iz Beograda, a u domenu prezentacije iznedrene su tri izložbe u sopstvenoj produkciji.

Izložba “Kako smo se voleli” bila je pritom prva u Narodnom muzeju koja je omogućila publici da se direktno uključi u produkciju.

Takođe, izmenjen je koncept šabačkog Oktobarskog salona i pretvoren u manifestaciju koja prikazuje vrhunska dela umetnosti, uz pažljivu selekciju umetnika, ali i žirija koji dodeljuje nagrade.

Pandemija korona virusa pogodila je i poslovanje Narodnog muzeja, čiji je budžet za programe oko 1,6 miliona godišnje, a sufinansiran je i sa oko dva miliona od Ministarstva kulture i inforisanja.

“Razumeli smo da moramo da pređemo na drugačiji teren. Nismo čekali uputstvo Ministarstva kulture i informisanja kojim su ustanove kulture pozvane da otvore društvene mreže… Imali smo ih još prošle godine, a ove godine otvorili smo i YouTube YT kanal i uspeli da snimimo vođenja kroz izložbe, intervjue sa ljudima koji rade na pripremama narednih izložbi…|, istakla je Nela Tonković i izrazila nadu da će biti realizovan i projekat izložbe o najcuvenijoj šabačkoj fabrici “Zorka”, koji je poduhvat čitavog grada.

Narodni muzej uspeo je da za vreme mandata Nele Tonković otvori i Muzej šabačkih Jevreja, zamišljen i kao prostor baštine i komunikacije novih vrednosti. U njemu je 2019. godine održan i prvi festival “Evropski dani jevrejske kulture” sa 12 vrlo posećenih programa, a ove godine morao je da bude u digitalnom domenu.

“Kroz ovaj prostor prošli su i mnogi učenici, koji su učili jevrejsku kulturu i tradiciju. Taj edukativni segment nedostajao je u radu Narodnog muzeja pre 2019. godine, a samo prošle godine bilo je više od 30 edukativnih programa”, istakla je Nela Tonković, koja je podsetila da je imala svojevremeno i pozitivno iskustvo saradnje sa SNS-om na lokalnom nivou, budući da je ta stranka bila u koaliciji sa Savezom vojvođanskih Mađara tokom njenog mandata na čelu Savremene galerije. “Nismo imali problema u komunikaciji. Bilo je to čak na obosrtrano zadovoljstvo”, rekla je Nela Tonković.

(SEEcult.org)