Mića Popović Radovanoviću
Nagrada Fonda za afirmaciju stvaralaštva “Mića Popović” za 2012. godinu uručena je 12. juna u Galeriji Haos u Beogradu Vladanu Radovanoviću, čija umetnička karijera traje više od 60 godina.
O Radovanovićevom opusu govorila je nezavisna kustoskinja i likovna kritičarka Maja Ćirić koja je istakla determinisanost kao jednu od osnovnih karakteristika njegovog delovanja koje se sastoji od raznolikih jednomedijskih i višemedijskih umetničkih radova. Uprkos raznolikosti Radovanovićevog umetničkog delovanja, svaka oblast ima veoma izražen karakter i održiv i rezonantan kvalitet.
U jednomedijske spadaju muzika, i to Vokalinstra i Glasovi Zemljana, koje bi trebalo posebno istaći, zatim slikarstvo - prozirne slike, i književnost - Pustolina i Noćnik. Kao višemedijske oblasti Radovanovićevog stvaranja trebalo bi istaći sintezijsku umetnost - Sazvežđa i Lineariju, ali i vokovizuelno.
“Ako je moguće u celokupnom autorovom delovanju pronaći zajednički imenitelj, onda je to visoki stepen determinisanosti od strane umetnika, koji utiče na karakter i kvalitet svakog pojedinačnog rada. Ta determinisanost očigledna je u samoj pojavnosti rada, ali i u diskurzivnosti, tj. u preciznom kreiranju govora koji okružuje Radovanovićev rad”, navela je Maja Ćirić.
Prema njenim rečima, Radovanovićev rad Linearijum reprezentativan je i ilustrativan primer njegove definicije umetnosti kao čoveku samereno duhotvorstvo ispoljeno pomoću jedne ili više medijskih struktura pretežno namerenih, koje svojim kvalitetskim jedinicama, oblikonima i značenjem estetski deluju na osećanja i razum.
Zbog toga što ga odlikuje visok stepen determinisanosti u samom procesu stvaranja, kao i zbog činjenice da delo nije realizovano kao puko uodnošavanje, već kao medijsko prijanjanje i stapanje stabilnih vizuelnih elemenata u interaktivne zvučne elemente, ono bi se moglo odrediti kao sintezijsko, navela je Maja Ćirić, ukazujući i da je Radovanovićev visoki stepen ličnog odlučivanja uticao na to da su strukture namerene do krajnjeg determinizma.
“Visoki nivo artikulisanja mogućnosti do kojeg je ostvarena sintezija kao sinhronizacija vizuelnog, semantičkog i muzičkog, utiče na reakciju koja je uspostavljena, na njeno delovanje na osećanja i razum, a čiji je indirektni rezultat i ova dodela nagrade. Trag koji ostavlja opus Vladana Radovanovića zahteva razmatranje njegovog primarnog estetskog i sekundarnog etičkog karaktera, ali i estetsko-etičku sintezu. Isticanje autorefleksivnosti koja se ogleda u umetničkom radu na jedinstven način spaja modalitet mogućnosti i modalitet realnosti, i dodatno ukazuje na značaj samog autorovog dela, jer postavlja standarde o trajanju, o sposobnosti artikulacije, kontekstualizacije i definisanja pojmova i uspostavljanja diskurzivnosti sopstvenog dela”, navela je Maja Ćirić.
Kao veoma važne aspekte Radovanovićevog rada, kojima bi svaki stvaralac trebalo da teži, Maja Ćirić istakla je etičnost stvaranja, ali i upitanost o etičnosti stvaranja i upitanosti o uticaju etičnosti stvaranja na samo umetničko.
Nagrada Fonda “Mića Popović”, koja se dodeljuje bijenalno, uručena je Radovanoviću na dan rođenja Miće Popovića.
Nagrada se dodeljuje pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Stari Grad i PTT Srbije, a čine je novčani iznos, skulptura sa likom Miće Popovića (delo vajara Miroljuba Stamenkovića) i plaketa, koju je osmislio Miodrag Bata Knežević.
Savet Fonda za nagradu “Mića Popović”, koji je odlučio o dobitniku, radio je u sastavu: Ljubomir Simović, Vida Ognjenović, Dušan Otašević, Dušan Kovačević, Mira Stupica, Dušan Makavejev, Predrag Koraksić Corax, Jagoš Marković, Radoslav Petković, Miodrag Bata Knežević, Jovan Despotović, Aleksandar Kostić, Božo Koprivica, Ivan Medenica, Ivan Tasovac, Ljiljana Ćinkul, Lana Đukić, Želimir Žilnik i Borka Božović.
Nagrada “Mića Popović” dodeljuje se za sve četiri oblasti kojima se Popović bavio: za likovno stvaralaštvo, književnost, pozorište i film.
Među dosadašnjim dobitnicima su Danilo Bata Stojković za životno delo, Predrag Koraksić Corax za karikaturu, Dušan Otašević za likovno stvaralaštvo, Dušan Makavejev i Želimir Žilnik za film i Jagoš Marković za pozorišnu umetnost, Mira Stupica za filmsko i pozorišno stvaralaštvo...
(SEEcult.org)
