Metodološki (ras)koraci
Među čestim primedbama autorima Predloga strategije kulturnog razvoja Srbije 2017-2027. godine su one koje se tiču procesa njene izrade, njegove demokratičnosti, participativnosti i transparentnosti, kao i autorstva predloženih rešenja i njihovog vrednosnog okvira. Za razliku od Medijske strategije, za koju je formirana 15-člana radna grupa predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, državnih organa i nezavisnih eksperata, Predlog strategije razvoja kulture sačinjen je u okviru samog Ministarstva kulture, u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, ali su imena autora ostala nepoznata stručnoj i najširoj javnosti.
Proces izrade Predloga strategije razvoja kulture, čije je usvajanje najavljeno do kraja godine, ne razlikuje se samo od procesa izrade Medijske strategije koji je organizovalo isto ministarstvo, već i od Strategije razvoja kulture Novog Sada, usvojene u septembru 2016. godine kao dokument koji je bio neophodan u aplikaciji za titulu Evropske prestonice kulture 2021.
Proces izrade Strategije kulturnog razvoja Novog Sada podrazumevao je posebno istraživanje kulturnih potreba građana, kao i uključivanje ustanova, organizacija i drugih zainteresovanih kroz različite radionice, tribine i onlajn izradu predloga strateškog dokumenta. Time je stvoren prostor za političku debatu u kulturi, rekao je na kulturolog i član istraživačkog tima za izradu novosadske Strategije dr Goran Tomka na nedavnoj diskusiji o Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji 2017-2027, održanoj u organizaciji Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i Foruma za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji.
Novosadska Strategija kulturnog razvoja metodološki je postavljena kao planski dokument kojim Grad Novi Sad, na osnovu prethodne analize stanja na polju kulture, određuje osnovne postavke i strateške pravce kulturnog razvoja, definiše principe vođenja kulturne politike, prepoznaje ključne nosioce kulturnog razvoja i predviđa instrumente za njegovo podsticanje.
Strategija je zasnovana na osnovnim razvojnim trendovima i principima na kojima počivaju savremene kulturne politike u svetu, u koje spadaju: shvatanje kulture kao javnog dobra i pravo na kulturu kao osnovno ljudsko pravo; prepoznavanje kulturnih aktera kao važnih činilaca koji značajno doprinose opštem društvenom razvoju; vođenje kulturne politike na transparentan i participativan način, uz učešće velikog broja kulturnih aktera; formulisanje i vođenje kulturne politike na osnovu činjenica; poštovanje specifičnosti resora kulture i sektorske pripadnosti aktera (javni, privatni, civilni); shvatanje da su strateško opredeljenje, dugoročnost i koherentnost preduslovi za kvalitetno vođenje kulturne politike; shvatanje da demokratska i progresivna kulturna politika podrazumeva spremnost na uvođenje novih metoda i principa rada i donošenje novih institucionalnih i proceduralnih rešenja.
Proces izrade strategije započet je krajem 2015. godine, a tekao je paralelno sa već započetom izradom Prijave za EPK 2021. Tim koji je koordinisao izradu Nacrta strategije, pored predstavnika Grada, činili su i dr Goran Tomka, dr Ivana Volić i dr Predrag Cvetičanin. Tim je inicirao participativni proces izrade tog strateškog dokumenta, što ujedno predstavlja i novu praksu u kreiranju javne politike u Gradu. Uloga tima u samom procesu izrade Nacrta bio je da sačini i učini dostupnom bazu neophodnih ulaznih smernica (rezultata istraživanja polja kulture Grada), kao i da okupi različite zainteresovane strane i time omogući što veći stepen učešća u procesu izrade tog strateškog dokumenta.
Izradi Nacrta prethodilo je terensko istraživanje sektora kulture Novog Sada – prvo sistematsko, dubinsko istraživanje tog tipa u Novom Sadu, koje je predstavljalo bazu za kreiranje kulturne politike zasnovane na činjenicama, što čini jedan od osnovnih postulata u domenu savremene evropske kulturne politike.
Kako bi se stekla polazna osnova za dalje istraživanje, bilo je neophodno ispitati tri elementa kulturnog sektora Grada – kulturnu politiku (donosioci odluka), produkciju (stvaraoci) i participaciju (publika) – unutar kojih su mapirani i istraženi važni problemi i izazovi. Cilj tako postavljenog istraživanja, kako je navedeno u samoj Strategiji, bio je približavanje nalaza procesu strateškog planiranja i sugerisanje mogućih pravaca strateškog delovanja. U prvom delu istraživanja analizirana je kulturna politika Grada u poslednjih deset godina (2006-2015). Analizirani su svi raspoloživi dokumenti, ustupljeni od strane Gradske uprave za kulturu, završni računi Grada, relevantni zakonski okvir, kao i podaci o kulturnoj politici većeg broja gradova u okruženju. U drugom delu su posmatrani kapaciteti, potrebe i stavovi stvaralaca napolju kulture.
Elektronski upitnik popunilo je 65 organizacija civilnog društva i privrednih društava, kao i osam ustanova kulture sa teritorije Grada.
U trećem segmentu istraživanja posmatrana je kulturna participacija građana i građanki Novog Sada. Ukupno 602 građana učestvovalo je u telefonskoj anketi, dok je njih 156 ispunilo elektronski anketni upitnik. Podaci iz drugog i trećeg dela obrađeni su upotrebom statističkih alata, a za potrebe istraživanja izrađen je specijalizovani sajt na adresi: bazakulture.rs.
Jedan od zadataka tima za izradu Nacrta strategije bio je da okupi različite zainteresovane strane i time omogući što veću participativnost u procesu izrade ovog strateškog dokumenta.
U tom cilju je tokom maja 2016. godine organizovano pet okruglih stolova, na kojima su učestvovali: profesori i asistenti sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, predstavnici ustanova kulture i organizacija civilnog društva, organizatori gradskih manifestacija i predstavnici organizacija, zavoda i saveta manjinskih kultura. Cilj okruglih stolova bio je da se dođe do ocene stanja na polju delovanja pomenutih aktera, kao i da upravo ti akteri daju smernice za poboljšanje datog stanja, a sve u domenu raspoloživih instrumenata kulturne politike. Svim učesnicima postavljena su ista pitanja, sa naglaskom na promenu koju je moguće uključiti u strateški dokument. Uloga istraživačkog tima na okruglim stolovima bila je pretežno medijatorska i sastojala se u prikupljanju i objedinjavanju procena stanja i predloga.
Nakon završetka susreta izdvojeni su problemi aktera sektora kulture Grada, pri čemu su neki opšti i dotiču sve grupe (npr. pitanje transparentnosti konkursa i kriterijuma dodele sredstava, partijske politizacije kulturnog sektora, manjka prostora za kulturne sadržaje, manjka sadržaja van centra Grada, nepostojanja kontrolnog tela za evaluaciju projekata i praćenje razvoja kulture u Gradu), a neki su specifični i odnose se samo na ispitivanu grupaciju (npr. nepostojanje organizacionih grantova koji bi pokrivali troškove infrastrukture i plata zaposlenih, koji se još označavaju i kao troškovi “hladnog pogona”) – organizacije civilnog društva; prelazak sa budžetskog na projektno finansiranje – manifestacije; nedigitalizovana građa – muzeji; nedovoljna komunikacija između Gradske uprave i manjinskih zajednica.
U junu 2016. godine organizovan je okrugli sto sa zaposlenima u Gradskoj upravi za kulturu i Članom Gradskog veća za kulturu, a na osnovu ishoda svih okruglih stolova, formirani su tematski opredeljeni strateški pravci koji su poslati svim učesnicima na pregled i sugestije kako bi se došlo do krajnjeg konsenzusa u vezi sa smernicama koje bi trebalo da se nađu u Nacrtu strategije.
Dokument je poslat učesnicima, ali i onima koji nisu učestvovali u okruglim stolovima, ali su bili zainteresovani da daju sugestije. Potom je postavljen na Google Docs platformu, kao i na sajt bazakulture.rs kako bi svi zainteresovani imali mogućnost pristupa. Na taj način omogućeno je dodatno unošenje komenatara i sugestija.
Proces razvoja Strategije, koji je, pre svega, bio zasnovan na transparentnosti, profesionalnosti i participativnosti, sugerisao je promenu uobičajenih načina komunikacije i donošenja odluka u oblasti gradske kulturne politike. Kao principi inicirani u tom procesu - transparentnost i participativnost, predstavljaju ujedno primer i poziv za dalje vođenje kulturne politike uz aktivnu participaciju svih aktera na kulturnom polju Novog Sada.
Principi Strategije zasnovani su na normativnom okviru čiju okosnicu čine Ustav Srbije i Zakon o kulturi, kao i na vrednosnom okviru međunarodnih dokumenata u oblasti kulturnog razvoja, u koje spadaju: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN, UNESCO Univerzalna deklaracija o kulturnoj raznolikosti, Agenda 21 za kulturu, Svetska povelja o pravu na grad, Bela knjiga o interkulturnom dijalogu i ICOMOS Povelja za interpretaciju i prezentaciju kulturnog nasleđa. U izradi Strategije korišćene su i Nacionalna strategija za mlade 2015-2025. i Strategija održivog razvoja Novog Sada 2016-2020. godine.
Dugoočekivani predlog nacionalne strategije razvoja kulture za narednih deset godina objavljen je 1. juna, a javna rasprava održana je tokom septembra u sedam gradova (Novi Sad, Subotica, Užice, Kosovska Mitrovica, Kragujevac, Niš i Beograd).
Ujedno, zainteresovani su mogli da dostave svoje predloge, primedbe i sugestije na elektronsku adresu strategija@kultura.gov.rs ili poštom.
Prema navodima Ministarstva kulture, svi predlozi, primedbe i sugestije kojima se unapređuje tekst Nacrta strategije uneti su u tekst koji je u procesu izrade finalne verzije koja bi, prema ranijim najavama, trebalo da se nađe pred poslanicima do kraja ove godine.
(SEEcult.org)
*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
