• Search form

06.03.2022 | 20:17

MetaHuman u Narodnom muzeju

MetaHuman u Narodnom muzeju

Nakon svetske premijere globalne inovacije iz Srbije na Expo 2020 u Dubaiju, praistorijski MetaHuman, čovek koji je zaista živeo pre 10.000 godina u Lepenskom viru, predstavljen je u Narodnom muzeju u Beogradu gde će biti izložen najmanje narednih mesec dana.
 
Posetioci Narodnog muzeja biće deo naučne i digitalne revolucije, budući da je u pitanju inovativni projekat srpskih naučnika i inovatora, koji je realizovan uz podršku nacionalne platforme “Srbija stvara”. Prvi put u istoriji čovečanstva, verno prikazano digitalno lice praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira, animirano je i “oživljeno” uz pomoć vrhunske Metahuman tehnologije, razvijene u Srbiji.
 
Publika je na otvaranju imala priliku da čuje i muziku na rekonstruisanim praistorijskim instrumentima, od kojih neki datiraju od pre 19.000 godina. Autor te muzike, kompozitor Ljubomir Nikolić, izveo ju je u saradnji sa multiinstrumentalistom i etnomuzikologom Bojanom Milinkovićem.
 
Potraga za informacijama o tome kako su ljudi u praistoriji živeli i izgledali, decenijama zaokuplja pažnju naučnika i opšte javnosti. Odgovor na to pitanje ponudila je grupa naučnika i inovatora iz Srbije na čelu sa prof. dr Sofijom Stefanović. Na bazi analize iskopanih kostiju prvo je urađen realističan 3D model lobanje praistorijskog čoveka, a potom je uz pomoć MetaHuman tehnologije, koju je razvila domaća gejming kompanija 3Lateral - deo Epic Games i Unreal Engine softvera, praistorijski čovek virtuelno “oživeo”. Tim je razvio revolucionarni pristup korišćenju podataka koji se mogu dobiti analizom drevnih ljudskih skeletnih ostataka i kreirao digitalni biokintetički model lica.


 
Naučnica prof. dr Sofija Stefanović, iz Laboratorije za bioarheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i “kreativna ambasadorka” platforme “Srbija stvara”, prema čijoj ideji je i realizovan projekat, objasnila je da je korišćena nova tehnologija pod nazivom “Digitalni drevni ljudi”, koja kombinuje niz različitih metoda za izradu naučno zasnovane osteobiografije drevnih ljudi.

“Metode obuhvataju najsavremenije protokole za proučavanje kostiju, a te podatke koristili smo da podržimo fizičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje. Usledio je transport rekonstruisanog lica do digitalnog biokinetičkog modela koji simulira njegovu gestikulaciju lica”, navela je Sofija Stefanović.

Kompanija 3Lateral, deo Epic Games, učestvovala je u razvoju MetaHuman tehnologija koje su pomogle timu istraživača da se virtuelno oživi praistorijski čovek iz Lepenskog vira. MetaHuman tehnologija je omogućila da se napravi digitalna replika njegovog izgleda: uz nalaze DNK i arheološke analize istrazivačkog tima, procenjena je boja njegovih očiju, kose, i kože, kao i bore u skladu sa njegovom procenjenom starošću. Koristeći tu tehnologiju, može se videti kako je praistorijski čovek izgledao, ali i kako se smejao ili zevao, mogu se proceniti izrazi njegovog lica… Zahvaljujući programu Unreal Engine, lice je postavljeno u okruženje sa realističnim osvetljenjem, a uz pomoć rešenja za animaciju lica, omogućena je interakcija sa praistorijskim čovekom u realnom vremenu.

Ova inovacija iz Srbije već je izazvala ogromnu pažnju svetskih medija i stručne javnosti nakon predstavljanja na Ekspo 2020 Dubai, istakla je viša savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i turizam Ana Ilić, koja predvodi tim platforme “Srbija stvara”.
 
“Ovakav i brojni njemu slični projekti pokazuju i još nešto - da smo kao društvo na pravom putu da postanemo ekonomija zasnovana na znanju, inovacijama i kreativnosti i da možemo da stanemo rame uz rame sa najuspešnijim zemljama sveta”, ocenila je Ana Ilić.
 
Sektor na koji će ova inovacija imati najveći uticaj - sektor produkcije video igara, filma i vizuelnih efekata, ujedno je i najperspektivniji sektor kreativnih industrija u Srbiji, sa više od 500 miliona evra privatnih investicija, stranih i domaćih, u poslednje tri godine.
 
Vlada Srbije odlučila je 2018. godine da strateški podrži razvoj sektora kreativnih industrija u Srbiji, koji čini 7,4% BDP-a i zapošljava preko 127.000 ljudi, od čega je više od 50% između 20 i 45 godina starosti.
 
Ana Ilić je istakla i da je ovo prva vlada u istoriji Srbije koja je kod Razvojne banke Saveta Evrope uzela kredit za infrastrukturne projekte u oblasti kulture, iz kojeg će se finansirati niz projekata, između ostalog i nova zgrada Muzeja Nikole Tesle.
 
Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković izjavila je da će za sve zainteresovane za susret sa Lepencem biti prilika da provere svoja viđenja i doživljaje prošlosti, te da se “iznova zapitaju o razlikama i sličnostima ljudi i naroda koje ne prepoznajemo kao daleke i nedovoljno poznate ili bliske”.

“Zahvaljujući podršci čitavog Serbia Creates tima i verujem prvom u nizu projekata koji predstavljaju neverovatan spoj nauke i gejming industrije uverena sam da ćemo nastaviti da unapređujemo ne samo naša naučna znanja o praistoriji već i naše muzejske postavke zahvaljujući kojima svi posetioci imaju mogućnost da saznaju, razumeju i kao vredno prepoznaju naše kulturno nasleđe”, navela je Bojana Borić Brešković.  
Na Svetskoj izložbi u Dubaiju, o projektu MetaHuman do sada su već izveštavali vodeći svetski mediji - CNN, Euronews, Sky news, The Gulf News, China Media Group TV, British Herald, Time Out i mnogi drugi…
 
Platforma “Srbija stvara” je međuresorno telo zaduženo za međunarodnu promociju Srbije kroz izvozni potencijal iz oblasti kreativnih industrija, inovacija i ekonomije zasnovane na znanju. Kroz koncept “Srbija stvara” ističe se važnost kreativnih industrija, nauke i ekonomije zasnovane na znanju, pruža se podrška umetnicima i stvaraocima da izlaze na međunarodnu scenu i afirmišu se najviše savremene vrednosti – kreativnost, inovativnost, autentičnost, znanje i talenat.

*Foto: promo

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r