Mešanje nacije i filmskog žanra

Knjiga “Nacija, žanr” Dragana Jovićevića daje pregled razvoja filmskih žanrova u Srbiji u proteklih dvadesetak godina, razmatrajući pitanje da li je nastankom nove države nastao i novi filmski žanr i, ako jeste - kako on izgleda i koja bi bila njegova pravila.

Podeljena na pet poglavlja: Recepcije žanra, Mapiranje žanrova novog srpskog filma, Formiranje nacionalnog žanra, Žanrovska stremljenja u novom srpskom filmu i Ogledi o nacionalnom žanru, knjiga je nastala kao proširenje i dorada doktorske disertacije “Žanrovska istorizacija i teorijsko-žanrovska problematizacija: srpski film od 1999. do 2009. godine”, koju je Jovićević odbranio 2016. na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, pod mentorstvom prof. dr Nevene Daković.

Na sadržaj knjige, u izdanju Filmskog centra Srbije (FCS), upućuje kolaž na koricima u bojama srpske zastave, sastavljen od tri originalna, nefiltrirana kadra iz filmova A.S. (25), Afterparti i Kralj Petar Prvi.

Prema rečima Dragana Jovićevića, rad na knjizi bio je dug i mukotrpan, a nastao je iz njegovog aktivnog promišljanja filma s jedne strane i s druge - nečega što je “hteo da bude jedna popularna nauka”.

“Moja teza je da su se nacija i filmski žanr pomešali. Naša zemlja je u novijoj istoriji nekoliko puta promenila obličje, od 90-ih do 2008. godine, kada je uspostavljen sadašnji status, menjala je granice, imena, a postoji teza da sa rađanjem nove države u toj zemlji nastaje i nova umetnost. Mene je interesovalo koliko je nacionalni film tu dobio na aktuelnosti”, rekao je Jovićević 13. oktobra na promociji u Jugoslovenskoj kinoteci, na kojoj su govorili i urednik izdavaštva FCS-a Miroljub Stojanović, filmski teoretičar, scenarista i reditelj Saša Radojević i reditelj i scenarista Mladen Đorđević.

Napominjući da je žanr uvek teško definisati, pogotovo u postmoderno doba - kada dolazi do raznih preklapanja, Jovićević je ocenio da filmovi u Srbiji na početku 21. veka “prevazilaze granice žanra, brišu ih i zapravo mnogi autori nisu ni svesni pravila pojedinih žanrova, već često ono što je tema fima proglašavaju žanrom za sebe”.

“Tako su stvoreni uslovi da se naprave zasebne klasifikacije žanrova i da one budu čitane na drugačiji način od onoga što je tradicionalno poznavanje žanra, poput komedije, horora, fantastike, melodrame. Razmatrao sam šta smo dobili kada su se razne nacionalne traume prevele u umetnost filma”, izjavio je Jovićević, te precizirao da je “prepoznao tri grupacije nacionalnog žanra i proglasio ih tranzicionim, egzistencijalnim i političkim filmom”.

Prema njegovim rečima, to su filmovi gde su autori odustali od tradicionalnog pristupa žanru i od samog bavljenja temom koja se ticala nacije u datom trenutku pravili su zasebne žanrovske kategorije.

“Kasnije dolazi do usitnjavanja, neki žanrovi su se sami nametnuli, kao sportski film ili novi film nostalgije (kao što je Montevideo), pojavili su se trendovi, grupe filmova, postkolonijalna generacija (Tilva Roš, Klip), garažni film...”, rekao je Jovićević, urednik rubrike za kulturu u nedeljniku NIN.

Doktorsku tezu završio je u vreme kada je FCS razdvojio filmove po kategorijama i prvi put uveo konkurse za nacionalni film i žanrovski film. Stoga je rešio da sačeka sa pretvaranjem teze u knjigu kako bi video rezultate tih konkursa.

“Pojavili su se ‘Dara iz Jasenovca’ i žanrovski ‘Jedini izlaz’, koji su moje promišljanje na planu nacionalnog žanra učinili postojanijim. U nekom trenutku sam morao da završim knjigu, a ‘Dara iz Jasenovca’ mi se učinila kao epsko finale moje teze”, zaključio je Jovićević, referišući na film Predraga Gage Antonijevića, koji je bio srpski kandidat za Oskara 2020. godine, a snimljen je uz zdušnu podršku države.

Prema oceni urednika izdanja FCS-a Miroljuba Stojanovića, Jovanovićeva knjiga je “prva velika kritičarska rekapitulacija žanrovskih izdanaka srpskog filma od raspada SFRJ”, a njen autor “pleni širinom zahvata, oštroumnošću opservacija i beskompromisnošću u izricanju sudova”.

“Pred nama je provokativna i promišljena knjiga, po metodičnosti i sistematičnosti jedna od retkih u našem filmskom izdavaštvu. Pokazuje da žanrovsko pitanje nije do kraja rešeno, a istovremeno predstavlja kritičku reviziju novog srpskog filma koja nadilazi žanrovsko pitanje”, izjavio je Stojanović.

Kao jednu od zanimljivih problemskih ravni, Stojanović je izdvojio pitanje “koliko je moguće danas govoriti o identifikaciji između nacije i žanra”.

Podsetivši da FCS poslednjih nekoliko godina istrajno i sistemski insistira na nečemu što se zove nacionalna tema, Stojanović je ocenio da je to izrodilo neke dobre, ali i neke ne tako dobre stvari.

Saša Radojević je primetio da su, kada je reč o nacionalnim kinematografijama, za detektovanje laki, na primer, rumunski film ili iranski film.

“Za srpski film to tek treba da se vidi. Mi smo na putu da dođemo do toga šta bi mogao da bude identitet srpskog filma”, izjavio je Radojević.

Mladen Đorđević je istakao da je knjiga “Nacija, žanr” upravo i značajna.

“Meni je period poslednjih 30 godina naše kinematografije delovao haotično. Sad vidim da postoji sistem, vidim koje su tendencije i pravci u savremenom srpskom filmu. Možemo da polemišemo, ali u analizi mog opusa to je pravilno prepoznato”, rekao je Đorđević, autor igranih filmova “Život i smrt porno bande” i “Sumrak u bečkom haustoru”, te dokumentarca “Made in Serbia”.

Na promociji je bilo reči i o ulozi novinara i kritičara u prepoznavanju fenomena i žanrova srpskog filma. Jovićević je ocenio da je tokom 90-ih pisanje o filmu bilo konzistentnije od domaće kinematografije.

Recenzenti knjige “Nacija, žanr” su dr Hrvoje Turković, dr Nevena Daković i reditelj Milutun Petrović.

Profesorka dr Nevena Daković sa Кatedre za teoriju i istoriju FDU navela je u recenziji da se Jovićević u pažljivom vođenju čitaoca kroz istoriju srpskog filma poslednjih dvadesetak godina opredeljuje za “popularni, često korišćeni, ali u lokalnom kontekstu uvek dobrodošao žanrovski pristup. Predstavljajući osnovne elemente teorije žanra, problematiku teorijskog definisanja, te prepoznavanja od publike i kritičara podjednako, Jovićević odlazi korak dalje uspostavljajući sopstvenu klasifikaciju dodavanjem novoodređenih žanrova nastalih radom i upisom turbulentnih zbivanja nacionalne istorije i utiskivanjem mena teorije nacije u filmske tekstove”.

Filmski režiser Milutin Petrović naveo je da mu je Jovićevićeva knjiga “otvorila oči svojom beskrajnom dobronamernošću prema predmetu svog interesovanja”.

“Ovoliki rad uložen je u pokušaj da se sistematizuju grupe nekih čestica koje vođene uglavnom logaritmima političkog i društvenog haosa plutaju u vakuumu vremena u kome su ovi filmovi nastajali. U tom smislu, Draganov poduhvat je od onih koje treba smatrati delima od nacionalnog značaja. On daje nadu svakome da će kad-tad njegov uradak naći svoje mesto u nekoj vrsti klasifikacije, da će mu se naći neki smisao i mesto u istoriji umetnosti. To je veoma plemenit podstrek – snimajte filmove, ko peva zlo ne misli, svaki rad je dobrodošao”, istakao je Petrović, autor filmova “Nečista krv – Greh predaka” (2021), “Zemlja istine, ljubavi i slobode” (2000), “Jug, Jugoistok” (2005), “Agi i Ema” (2007) i “Petlja” (2015).

Jovićević je knjigu posvetio sećanju na Borislava Stanojevića i Aleksandra D. Kostića.

Jovićević je magistrirao i doktorirao teoriju filma i medija na FDU, a diplomirao je i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Objavio je nekoliko knjiga o filmu: “Krugovi i kletve” (2010) i “Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike” (sa Jovanom Ristićem, 2014), obe u izdanju FCS-a, zatim roman “Poslednja kap” (Admiral Books, 2016), kao i brojne kratke priče, eseje i naučne radove u oblasti filma i kulture.

Sarađuje sa domaćim filmskim festivalima (Festival srpskog filma fantastike, FEST, Beldoks…), a autor je i nekoliko scenarija, reklamnih spotova i kratkometražnih filmova, poput video-rada “Legenda o Cunamiju: Film kao moda”, kao i hibridnog dugometražnog dokumentarnog filma “Topli film” (u produkciji) i kratkog stop-trik filma “Roksanda” (u produkciji). Osnivač je Udruženja “Greifer”, koje okuplja umetnike različitih oblasti, u cilju unapređenja i razvoja nezavisnih umetničkih formi.

*Foto: KomunikArt

(SEEcult.org)