Marame povezače i ogrtače
A sada, šešire, kačkete, šubare i kape sa cele sremske odevne mape najviših vrhova tela, u šoške, kako bismo mogli da se posvetimo maramama kojima su se zabrađivale Sremice, kao žene ili device! U koaliciji okupljenoj oko Ruže Andrić, etnologa etno kuće u sremskom selu Jazku u opštini Ruma, marame, nekada nezaobilazni odevni predmet Sremica, prema nameni i modelima svrstane su u više grupacija, a osnovna podela je na radne i paradne.
A sada, šešire, kačkete, šubare i kape sa cele sremske odevne mape najviših vrhova tela, u šoške, kako bismo mogli da se posvetimo maramama kojima su se zabrađivale Sremice, kao žene ili device!
U koaliciji okupljenoj oko Ruže Andrić, etnologa etno kuće u sremskom selu Jazku u opštini Ruma, marame, nekada nezaobilazni odevni predmet Sremica, prema nameni i modelima svrstane su u više grupacija, a osnovna podela je na radne i paradne.
Među radnima su i socijalno odgovorne marame, koje Sremicama služe da zaštite glavu i lepotu od vetra, kiša, snega i ostalh atmosferskih nepogodština, ali im je mana što nijedan model nije skrojen da štite sremačke radenice od znoja i muke. Te marame, kao sastavni deo radne odeće, nosile su Sremice i zimi i u proleće, svakog radnog dana koji su često trajali i cele sedmice, po kući, u dvorištu, u štali, na njivi - kad se oralo i kopalo, sejalo i žnjelo, sadilo i bralo, kad se u šumu kadgod išlo po drva...
Svečane, luksuzne marame - nedeljače, nošene su nedeljom, praznikom, za vreme svih važnih porodičnih okupljanja: krštenja, ispraćaja u vojsku, prosidbe, veridbe, ženidbe i udadbe, zabrađivane su pri odlasku u crkvu ili u posetu rodbini i prijateljima, samo ne, nikada ne i na civilno služenje vojnog roka u kuhinjama Crvenog krsta, prosidbe,
kaže etnolog Ruža Andrić, koja je u domovima Jazka prikupila kolekciju marama za muzejsku postavku etno kuće.
Kompletna kolekcija je promovisana na Sremskoj reviji mode prošlosti, održanoj u Golubincima povodom treće godišnjice uvrštavanja tog eko-etno sela u kulturnu baštinu Evrope.
Prema načinu upotrebe, marame se dele na manje, povezače, koje su se nosile na glavi, i znatno veće, ogrtače, koje su služile umesto ogrtača, reklje ili kaputa.
Po načinu izrade valadalo je pravo obilje različitosti i kreatorske maštovitosti, pa su tako izrađivane štrikane, heklane, necane, vežene, tkane, sa rojtama, okrajnicama, bordurom, caknama, rišeljane, plisirane, u zlatovezu...
Sremice su bile prave izbiračice marama, a i moglo im je biti, jer je ponuda bila bogata i raznovrsna.
Neophodno im je ipak bilo bar malo znanja iz geometrije kada je trebalo odabarati neku između polukružnih, četvrtastih, pravouganih, trouglasti , trapezastih.., a što se obima tiče, tu su se lakše snalazile, jer je izbor bio sveden samo na male i velike.
Bez anagažovanja modnog stiliste, Sremice su bile na mukama kad je trebalo da se opredele za materijal od koga je željena marama sašivena, pa se često dešavalo da se, umesto delinskih, kupe cicane, a u najboljem slučaju poldelinske. Uvek su se visoko kotirale svilene, žoržetne, klotne, satenske, pamučne i vunene, a u visoku klasu spadale su i kašmirske, končane i plišane.
B. Rakočević
