Many Happy Returns
Umetnica Iva Pešić predstavlja se u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu izložbom “Many Happy Returns”, koju čine segmenti sa motivima života i smrti, vremenski udaljeni jedan od drugog, koji se metodom slikarskog postupka ponovo sreću u nekoj novoj tački.
Prvi segment “Dah života” je motiv dečje rođendanske zabave kao svojevrsnog vanitasa, prizora očigledne kratkotrajnosti užitka, privremenosti života i ceremonijalne idealizacije. Drugi, “Poslednji dah”, prizor je smrti, izbeljene, obesnažene, svedene na nešto tupo i bezbojno. Ipak, pojavni svet za Ivu Pešić, kako je naveo u pratećem tekstu Mihajlo Cvetković, samo je daleka polazna tačka za prodiranje u neki drugi prostor, gde nestaje granica između spoljašnjosti i unutrašnjosti.
“I sami motivi kao da kroz ovaj slikarski postupak, iako materijalan, tu materiju trpe, ali je ne priznaju. Ispod tog gornjeg sloja vidljivosti umetnica se zanima za onu nevidljivu, unutrašnju stvarnost”, naveo je Cvetković.
U segmentu “Poslednji dah” umetnica kao predložak za sliku uvodi novinske isečke ubijenih mafijaša. Iz ugla gole stvarnosti, to su leševi izvijenih udova, nemarno spuštenih na pod, koji podsećaju na odbačene lutke. Do trenutka kada je sevnuo blic foto-reportera ta tela kao da su plutala po prostoru tame, neosvetljenih ili odavno ugašenih zbivanja, da bi se tu zaustavila sa dubokim promenama koje su pretrpela. Trenutak blica poslednji beleži događaj, brišući organski element i prevodeći celu situaciju u nešto virtuelno. Samim tim je registrovano poslednje što je u tom prizoru moglo moglo da se vidi, ostavljajući trag i sećanje; prostor za novu razradu. Ono nejasno i mlitavo zbivanje potpunije se otkriva tek u dahu slikarskog oblikovanja.
Još jedna granica, data kroz običan prizor koji obećava novu mogućnost, nova događanja, ideju za novu misao, jesu fragmenti dečjih rođendanskih zabava.
“Ne postoji ništa tako životno i trijumfalno kao što su dečije rođendanske proslave… Duvanje sveća, skandiranje i aplauz, pokloni u duginim bojama, drečeći ukrasi, šeširi i zvižduci, imaju ritualnu prirodu. To je način na koji izlazimo na kraj sa starim konceptom ciklusa život-smrt-život, to je deo slike našeg nesvesnog. Kada duvamo svoje rođendanske sveće, ne samo da priznajemo da su godine prošle zauvek, već da je Život taj koji gasi Prošlost. Naš kreativni duh treba da uništi da bi stvarao. Jer tek kada nešto umre, nešto novo se rađa. Kroz ovaj uobičajeni ritual, mirimo se sa smrću i oslobađamo se”, navla je Iva Pešić.
Tok izložbe nije pravolinijski. Liniju slikanog prekidaju fonovi i fontovi, koji suočeni sa slikama, dobijaju procesualni karakter. Reči na površini neslikarskih materijala (pliš) su podloga za misao, skretanje pažnje i mamac za izbavljenje. Na prvi pogled su enigma koja to nije, jer svojim sadržajem ispisuju trivijalnosti, smišljene poruke i uputstva za prigodne trenutke. U potrazi za nečim dobrim, mogućim uputstvom za izazov koji će nam omogućiti pobedu u manifestaciji sopstvenih želja, sem malo predaha u vidu ispraznih fraza, ponovo smo u procesiji postavke čija sugestija će nas stizati i kada fizički budemo izmešteni, naveo je Cvetković o radu Ive Pešić, za koju svest o proživljenom predstavlja bogato tlo za inspiraciju, podstaknuta snažnim instinktom i senzibilnošću ne samo za sopstveno iskustvo, već i za svaki život sa kojim se susreće u realnom obliku, filmu, knjigama.
Slikarka, grafičarka, scenografkinja i umetnička direktorka Iva Pešić (1983, Beograd) diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a njen rad obuhvata različita polja vizuelnog izražavanja. U slikarskoj praksi pronalazi snažne predstave koje prerađuje, otkrivajući nove načine za ponovno građenje slike kroz postupak u kome varira njene oznake, debljine i boje. Interesuju je slučajne kompozicije i snažne, blicom osvetljenje, porodične fotografije pronađene na internetu, koje u posmatraču bude osećanja radosti, straha i teskobe. Izlagala je na brojnim grupnim izložbama i umetničkim projektima, uključujući one u Italiji, Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj, a imala je jednu samostalnu izložbu u Beogradu. Nagrađena je na sajmu umetnosti “Paratišima” 2016. godine.
Kao dobitnica Fondacije “Elizabeth Greenshields”, provela je 2020. godinu na rezidencijalnom programu u Cité internationale des arts u Parizu.
Izložba u U10 biće otvorena od 8. do 24. aprila.
(SEEcult.org)
