Maljevič i učenici

Tretjakovska galerija u Moskvi ugostila je izložbu “Biće nas troje” na kojoj su predstavljeni radovi Kazimira Maljeviča (1879-1935) i njegovih učenika Nikolaja Sujetina (1897-1954) i Ilije Čašnika (1902-1929), pozajmljeni iz kolekcije Sepherot fonda iz Lihtenštajna.

Naziv izložbe preuzet je iz pisma Maljeviča Sujetinu, koji je sa Čašnikom pohađao slikarsku školu u Vitebsku kada je osnivač suprematizma došao 1919. godine da u njoj predaje. Razočaran drugim učenicima i saradnicima, koji nisu mogli u potpunosti da slede njegove suprematističke ideje, Maljevič je posebne nade polagao u Sujetina i Čašnika. Kada je 1920. godine osnovao grupu Unovis, njeni aktivni članovi postali su i Sujetin i Čašnik koji su 1922. godine pošli za njim i Petrograd. Bliska saradnja i prijateljstvo trojice umetnika nastavljeni su sve do smrti Čašnika 1929.

Izložba u Tretjakovskoj sadrži ukupno oko sto radova - grafika i slika, od kojih su neki prvi put predstavljeni u Rusiji. Maljevičevih je 14, Čašnikovih 55, a Sujetinovih 35 radova.

Iako je vlasnik radova Sepherot fondacija, koja sve češće figurira na ruskoj umetničkoj sceni, spekuliše se da iza svega stoji oligarh Aleksandar Smuzikov koji je kolekciju navodno dobio od Garija Tatincjana koji se sudi s najvećim kolekcionarom suprematizma Lavom Nusbergom oko dela Maljeviča i njegovih učenika. Ruski mediji prenose i ocene da su neki radovi predstavljeni i 2006. u Tatincjanovoj galeriji.

Nusberg tvrdi da je Tatincjanu predao 11 Maljevičevih radova, ali nije za njih dobio novac, niti je radove ikada kasnije video. Takođe, tvrdi da je zato bio prinuđen i da Tatincjanu proda još radova za 2,6 miliona dolara, premda je njihova cena najmanje pet miliona. Sudski spor se otegao na nekoliko godina...

Ove godine desio se obrt - Tatincjan je podneo tužbu kojom traži od Nusberga 60 miliona dolara, tvrdeći da mu je prodao falsifikovanog Maljeviča. Nusberg tvrdi da je slike kupio od Ane Leporske, koja je nasledila kolekciju 1935. godine, nakon Maljevičeve smrti. Kao dokaz originalnosti tih slika, Nusberg je priložio nalaze eksperta za rusku avangardu Aleksandre Šatskih koja ne sumnja u njihovu originalnost.

Dve godine ranije ona je utvrdila čak 30 falsifikata Maljeviča, i to primenom brojčanog kodiranja koji je on sam izumeo radi identifikacije svojih radova.

Vodeći specijalista Tretjakovske galerije za stvaralaštvo Maljeviča i kustoskinja izložbe “Biće nas troje” Tatjana Gorjačova ne sumnja u orginalnost izloženih radova. Sama činjenica što je kolekcija fonda Sepherot postavljena u jednom od vodećih nacionalnih ruskih muzeja morala bi sama po sebi biti verodostojna potvrda autorstva. Teško je poverovati da bi glavni stručnjak za Maljeviča u nacionalnoj galeriji, kao i direktorka Tretjakovske Irina Lebedeva, mogli rizikovati izlažući falsifikate.

U katalogu izožbe navedeno je da su grafike trojice umetnika svojevremeno pripadale kolekcijama Nusberga i Tatincjana koji su nekoliko godina tužili jedan drugog, između ostalog i povodom autentičnosti radova. Navedeno je i da je Nusberg svojevremeno prodao deo kolekcije Tatincjanu koji ih je potom preprodao drugim kolekcionarima.

Predstavnici fonda Sepherot saopštili su samo da su autentičnost radova na izložbi potvrdili stručnjaci Tretjakovske galerije.

Razna nagađanja koja prate izložbu u Tretjakovskoj, koja će biti otvorena do 25. novembra, odvukla su pažnju javnosti od evolucije suprematizma i stvaralaštva osnivača tog pravca i njegovih učenika.

Fond Sepherot, inače, posebno je aktivan u Rusiji od 2010. godine, a priredio je do sada nekoliko velikih muzejskih izložbi, uključujući potretne minijature od 17. do 19. veka i fotografije Aleksandra Rodčenka.

Branko Rakočević / SEEcult.org