Mali moralni ogledi

Italijanska trupa Aletheia gostuje 5. oktobra u Kulturnom centru Rex predstavom “Mali moralni ogledi” Đakoma Leopardija - zbirkom dijaloga iz 19. veka koju je režiser Masimo Đaneti reinterpretirao u svetlosti filozofske i duhovne zrelosti tog velikog književnika za koga je razum jedini instrument kojim čovek raspolaže da bi pobegao od očajanja.

“Mali moralni ogledi” su zbirka dijaloga koje je Leopardi napisao između 1824. i 1832. U tom delu raspravlja o temama koje su česte u njegovom književnom opusu, prozi i poeziji: o čovekovom odnosu prema istoriji, njegovim bližnjima i prema prirodi, o sukobu vrednosti iz prošlosti sa statičnom i izopačenom situacijom njegovog doba, o moći iluzija, prolaznosti slave i pre svega o egzistencijalnoj samoći i o tedium vitae.

“Da li je moguće biti srećan?, “Šta je dosada?”, “Šta čovek oseća u trenutku kad umire ?”, “Šta je život?”, samo se neka od velikih suštinskih pitanja koja sebi postavljaju likovi iz “Malih moralnih ogleda”. 

Teatarska kompanija “Aletheia” donosi na scenu deset dijaloga iz “Malih moralnih ogleda”, koje tumače glumci Danijela Damijani i Saverio Fijano prema specifičnom teatarskom pristupu koji karakteriše tu kompaniju, a podrazumeva teatar kao prostor u kojem se susreću misao i umetnost, reč i slika.

Adaptacija Leopardijevog dela sastoji se iz deset “slika” tako da se u svakoj od njih susreću dve ličnosti koje vode dijalog i sučeljavaju se prijateljski, ali se i sukobljavaju, predstavljajući na jasan i razumljiv način Leopardijevu filozofiju i njegovu viziju sveta. Ta vizija se konkretizuje pomoću upotrebe tipičnih instrumenata teatarskog jezika: prostora, tela, slike, ali naročito pomoću reči, koja je izrečena u skladu sa snažnim, jakim i poetskim “osećanjem” što prožima celokupno Leopardijevo delo.

Masimo Đaneti, dramaturg, reditelj i pedagog, osnivač je teatarske organizacije “Speki e Memorie”, od koje je nastala “Aletheia”. Tokom 25-godišnjeg umetničkog delovanja realizovao je i režirao oko 40 predstava.

Njegova koncepcija teatra, koju uvodi ne samo u umetnički i kulturni, već i pedagoški kontekst, zasniva se na uskoj povezanosti misli, umetnosti i iskustva.

Glumica Danijela Damijani, koja je i rediteljka i pozorišni pedagog, od 1991. do danas učestvovala je u više od 20 projekata, među kojima su neki inspirisani književnim likovima i autorima poput Marine Cvetajeve (Moja Marina, 2005) i Rajnera Marije Rilkea (Jedno od doba tajne godine, 2012).

Glumac Saverio Fiano, koji je takođe i pozorišni pedagog, učestvovao je od 1997. godine u realizaciji oko 15 predstava. Rukovodi brojnim teatarskim laboratorijama u školama. Bavi se dubljim proučavanjem istorijskih ličnosti, mislilaca i umetnika, na osnovu čega stvara pozorišne predstave. Ove goidne na scenu je postavio “Poslednjeg Bodlera”, koji je inspirisan delima velikog francuskog pesnika.

Gostovanje u Rexu organizuje Italijanski institut za kulturu.

(SEEcult.org)