Mali mi je ovaj grob u Bitefu
Predstava “Mali mi je ovaj grob” o sarajevskom atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, nastala prema istoimenoj drami Biljane Srbljanović, u režiji Dina Mustafića iz Sarajeva, biće premijerno izvedena 12. marta u Bitef teatru u Beogradu, na godišnjicu atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića.
U koprodukciji Bitef teatra, Hartefakta, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva i Kazalista Ulysses sa Briona, u saradnji sa brojnim partnerima iz cele regije, predstava “Mali mi je ovaj grob” bavi se atentatom na austrougarskog princa Ferdinanda uoči Prvog svetskog rata i njegovim posledicama na opšti i lični plan, stavljajući u fokus značaj borbe za slobodu, revolucije i mladosti.
Biljana Srbljanović opisala je na konferenciji za novinare svoj komad kao priču o ljudima spremnim da za svoje ideje “idu do kraja”, koja govori i o “strašnoj konstanti državnog i paradržavnog nasilja na Balkanu koji se u talasima sprovodi više od jednog veka”.
Mustafić je rekao da je višeslojna savremena drama Srbljanovićeve poslužila za osvrt na savremeni odnos prema istoriji, pa je u tom smislu predstava “Mali mi je ovaj grob” i predstava o utopiji kojoj su ostali do kraja verni oni koji su verovali da istorija ne mora da bude nasilje, destrukcija i zlo.
Biljana Srbljanović smatra da je Princip i sam bio eksploatisan, te da nije ni terorista ni heroj, već je zapravo poslednja žrtva svoje revolucije.
"U tom smislu je i sama revolucionarna ideja, kao razorna i opasna za političke establišmente, morala biti transformisana, da bi mogla da bude ugušena. Sa početkom ratova 90-ih najednom smo se setili nacionalnog porekla Principovih roditelja, u predvečerje klanice insistiralo se na samom činu ubistva, a ne na ideji revolucije kojoj je ubistvo, na veliku žalost i samog Principa, bilo sredstvo. Srpski i hrvatski nacionalisti i klerofašisti uvek su se bolje razumevali nego bilo ko drugi na ovim prostorima. Kada su jedni kidnapovali Principa, drugi su to dočekali sa aklamacijom, zadajući poslednji, smrtni udarac jugoslovenskoj ideji. Ideja jugoslovenstva je nekako banalizovana i time prokazana, a u svojoj suštini je bila revolucionarna i veoma napredna. U Mladoj Bosni prepoznajem se, pre svega, u političkim idejama i potrebi za aktivizmom, prepoznajem se i u naivnosti i tom plemenitom mladalačkom duhu. Ne zato šta sam sama mlada, već zato šta se osećam neodraslom. I dalje verujem da tajni tamburaški orkestar i školska skrivena udruženja mogu promeniti svet, to je ono šta me spaja sa tim naivnim mladićima i devojkama”, navela je Biljana Srbljanović u tekstu povodom premijere.
Njenu dramu Dino Mustafić je video kao priliku da se scenski istrazi istorijski prelomni trenutak čovečanstva kroz “savremenu perspektivu balkanskog usuda koji nas privezuje za grobove i uspomene, stavlja u poziciju stalnog preispitivanja, situaciju nacionalne dužnosti i nužnosti suprostavljanja stvarnosti”.
“Sve stavljamo u scenski okvir klaonice kao metafore ljudske sudbine, strahova i presuda Mladobosancima koji se nisu mirili sa zatečenim svetom, želeli su da ga menjaju, sanjali su slobodu i slogu južnoslovenskih naroda. Ostajemo verni epohi u prvom delu predstave, osluškujemo ritam njihovog srca koje veruje u pravednu utopiju, ali nosi sa sobom i dilemu, sigurnost i sumnju, mir i iskušenje, naposletku greh i kaznu za učinjeno. Ovo nije niti politička, niti istorijska drama, već savremena, angažovana prema našoj stvarnosti koju prepoznajemo. Njen umetnički jezik mora da postavlja i pitanja etičke prirode koja se pamte i uznemiravaju”, naveo je Mustafić u eksplikaciji predstave.
Predstava postavlja i pitanje, kako je rekao novinarima glumac Ermin Bravo, da li bi mladi ljudi danas bili spremni da se žrtvuju za ideju, za osobu koju vole ili za bilo šta drugo.
Prema njegovom mišljenju, odgovor bi bio verovatno negativan.
“Pitam se šta smo mi to postali sto godina posle Principa i Mlade Bosne?”, dodao je Bravo.
Glumac Milan Marić izrazio je žaljenje zbog načina na koji su danas tretirani mladobosanci, koji su mladi ljudi različitih nacionalnosti koje su povezivale velike ideje.
Prema njegovim rečinma, njihova žrtva i posvećenost je ponižena i potpuno iskrivljena nacionalističkom vizurom, a bili su napredniji od današnjih intelektualaca.
U predstavi igraju, uz Marić i Brava, i Svetozar Cvetković, Marko Janketić i Amila Terzimehić.
Dramaturzi su Božo Koprivica i Željka Udovičić, scenografiju potpisuje Dragutin Broz, kostim Darinka Mihajlović, scenski pokret Sonja Vukićević, a muziku Draško Adžić.
Drama Biljane Srbljanović “Princip - Mali mi je ovaj grob” (Dieses Grab ist mir zu klein) o mladom i hrabrom idealisti, koji je i sam žrtva, premijerno je izvedena 16. oktobra 2013. godine i u bečkom Šaušpilhausu, u režiji Michala Zadare.
Prve reprize predstave “Mali mi je ovaj grob” u Bitef teatru su 13, 14. i 15. marta. Taj komad je, inače, i deo proslave 25-godisnjice Bitef teatra.
Sarajevska premijera predstave “Mali mi je ovaj grob” najavljena je za maj u Kamernom teatru 55, a turneja se očekuje na leto.
(SEEcult.org)
