Maja Gojković ponosna na prve rezultate, još mnogo posla

Ministarka kulture i informisanja Srbije Maja Gojković izjavila je 8. februara da je ponosna na rad ministarstva na čijem je čelu, ocenjujući da je bilo jedno od najjaktivinijih u prvih sto dana rada vlade, ali i da ima još mnogo posla, jer ni sama, kako je rekla, nije ni sanjala šta je čeka.

“Mnogo toga smo započeli i uradili za kratko vreme… Ni sanjala nisam koliko će biti posla, jer dok ne dođete ovde imate iluziju kako to izgleda”, rekla je Maja Gojković na onlajn konferenciji za novinare, prvoj nakon što je preuzela funkciju ministarke kulture, nakon dugogodišnjeg vođenja Skupštine Srbije.

Ocenjujući da je kultura jedna od najvećih žrtava pandemije korona virusa, posle ljudskih života i ekonomije, Maja Gojković predočila je ujedno i niz problema koji postoje godinama, pa i decenijama, a njihovo rešavanje opisala je kao pionirski posao, zasnovan na potrebi da se krene od bazičnih stvari, uključujući reformu zakonodavstva.

“Da bi se neko bavio modernom umetničkom igrom, najpre mora da savlada klasičan balet. Mi se bavimo pionirskim poslom – kako krenuti od bazičnih stvari u svim segmentima kulture da bismo mogli da ispunimo moderne ciljeve koji su postavljeni”, rekla je Maja Gojković, koja je navela i da je ozbiljno shvatila savet spisateljice Milene Trobozić Garfild da treba da pročita roman “Kroz pustinju i prašumu” pre nego što uđe u MKI.

Maja Gojković ocenila je i da je bilo izuzetno značajno da kao ministarka kulture uđe u Krizni štab, jer je tako već uspela da produži radno vreme ustanova kulture, a upravo će predložiti i povećanje broja posetilaca bioskopa i pozorišta.

Kao najznačajniji uspeh inače, navela je to što je uspela da izdejstvuje da scenski umetnici budu na listi prioriteta za vakcinaciju.

“Kultura je ubijena time što smo morali zbog oštrijih mera širom sveta da zatvorimo pozorišta, galerije, bioskope…”, ocenila je Maja Gojković, koja je kao posebno važno istakla i da će se vakcinacijom ući u normalne tokove komunikacije na pravi način, jer je onlajn prikazivanje predstava, koncerata, izložbi… bilo samo pomoćno sredstvo da se ne izgubi kontakt sa kulturom.

Kao jedan od najvažnijih uspeha u prvih sto dana rada vlade, čija je potpredsednica, Maja Gojković je navela i to što je MKI u novom sazivu, uprkos kratkom roku, uspelo da predloži povećanje budžeta za kulturu sa ranijih 0,78% na 0,97% u odnosu na ukupan državni budžet, odnosno na 1,1% sa informisanjem.

Kao posebno važnu, navela je i zakonodavnu aktivnost MKI, ocenjujući da je neverovatno da pojedine oblasti nisu regulisane desetinama godina. Tako bi Nacrt zakona o muzejskoj delatnosti, o kojem je javna rasprava nedavno završena, trebalo da zameni zakon iz 1994. godine koji se bavio kulturnim dobrima uopšte. Planirano je da, posle analize javnih rasprava u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, bude formulisan u zakonski predlog i upućen parlamentu na usvajanje u martu, rekla je ministarka, pominjući da je pripremljen i Nacrt zakona o inspekcijskom nadzoru u kulturi, koji je novitet u toj oblasti.

Do 20. februara u toku je i javna rasprava o izmenama krovnog Zakona o kulturi, kojima su predviđene neke radikalne novine, uključujući promenu statusa Nacionalnog saveta za kulturu (NSK), kao i načina na koji se usvaja strategija razvoja kulture.

Prema Nacrtu zakona o izmenama Zakona o kulturi, NSK više ne bi imao 19 članova, koje predlaže širok spektar ovlašćenih predlagača, a bira ih parlament, već bi postao sedmočlano telo, čije bi članove birala Vlada Srbije na predlog MKI iz “reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi”. Strategiju razvoja kulture za period od deset godina takođe više ne bi usvajala Skupština Srbije, već vlada. Između ostalog, predviđeno je i da rok za raspisivanje godišnjih konkursa bude produžen sa sadašnjih 30 na 60 dana od usvajanja budžeta za narednu godinu.

Maja Gojković smatra da predviđene izmene Zakona o kulturi ne ugrožavaju samostalni status NSK, jer ga i vidi pre svega kao vladino telo, koje treba da savetuje ministra kulture, a on treba da preuzme odgovornost.

Odgovornost za probleme u funkcionisanju NSK prebacila je na prethodne ministre, ocenjujući da je čitava ta situacija galimatijas i da je zakonski nejasno uređena, pa se ne zna ko koga predlaže.

“Moramo da dobijemo ljude od integriteta koji se bave kulturom, a ne politkom, i da korespondiraju sa ministrom kulture. Ministar kulture treba da odgovara i snosi odgovornost, ali treba mu omogućiti da predlaže smer i pravac kojim kultura treba da ide. NSK nije nevladina organizacija ili neka neformalna grupa”, rekla je Maja Gojković, koja je bila predsednica parlamenta kada su predstavnici reprezentativnih umetničkih udruženja i pojedini poslanici opozicije tražili okončanje izbora članova NSK, ocenjujući da nereagovanje izvršne i zakonodavne vlasti na njihove apele pokazuje da nadležni “svesno i namerno izbegavaju da sprovedu u delo” odredbe Zakon o kulturi.

Maja Gojković naglasila je da je važno da se ojača uloga Ministarstva kulture i samog ministra, a ne da postoje neformalni centri odlučivanja ili paralelni zvanični i nezvanični saveti.

Ipak, dodala je da ne misli da je najpametnija, pa će predviđenim izmenama Zakona o kulturi biti posvećeno deset tribina, na osnovu kojih će biti utvrđen predlog ili će se doći do zaključka da je potrebno raditi novi krovni zakon.

Lični pečat kulturnoj politici Ministarstvo kulture i informisanja već je obezbedilo definisanjem strateških prioriteta od 2021-2025. godine, ali je ostalo nejasno šta je sa Strategijom razvoja kulture, koju je vlada u februaru 2020. godine konačno usvojena za period do 2029. godine, posle burne javne rasprave i podužeg čekanja da dođe na dnevni red.

“U 20 tačaka smo markirali najznačajnije stvari kako bi se unapredio svet kulture. Nije bitno da li ćemo dostići magičnih jedan odsto (budžeta), nego na šta se taj novac troši…Povećanje budžeta svake godine po malo, otvaranje rasprave na šta se troši novac, jer imamo bezbroj konkursa za različite sadržaje, pa otvaramo i široku debatu da li tako treba raditi i u budućnosti…”, rekla je Maja Gojković.

Kao posebno važnu aktivnost, Maja Gojković navela je i “suštinsku decentralizaciju kulture”, pre svega posredstvom konkursa Gradovi u fokusu, čiji je budžet 350 miliona dinara. “Pokušaćemo da  infrastrukturno uredimo da svaki grad i mesto dobije prostore u kojima može da zadovolji kulturne potrebe lokalnog stanovništva”, rekla je Maja Gojković, ističući da je uveden i konkurs za izbor nacionalne prestonice kulture, te da je cilj njenog obilaska različitih gradova upravo sticanje utiska koji bi gradovi mogli da ponesu titulu prestonice kulture 2023.

Maja Gojković posebno je istakla i važnost povećanja iznosa za razvoj filma, te podsticaja za njihovo snimanje, koji važe sada i za domaće, a ne samo za strane producente.

Čak 1,1 milijarda dinara predviđena je za snimanje filmova i serije, za koje je nadležan Filmski centar Srbije, a MKI dobija prvi put 700 miliona za podsticaje snimanje filmova i serija u Srbiji, istakla je Maja Gojković, izrazivši nadu da će “film ponovo postati brend Srbije”.

Prema njenim rečima, u MKI razmišljaju i kako da finansijski podstaknu i firme i pojedince da što više ulažu u kulturu.

“Jedna smo od retkih zemalja u Evropi da nemamo regulisane propise za podsticaje za ulaganja u kulturi, jer koliko god bio veliki budžet, nije dovoljno za podršku različitih kulturnih sadržaja – treba razmišljati o jačanju javno-privatnog partnerstva što se tiče ustanova kulture i različitih pravnih subjekata”, rekla je Maja Gojković.

Kao posebno važno, navela je i da je MKI započelo rešavanje statusa samostalnih umetnika, a cilj je da se lokalne samouprave obavežu da im redovno uplaćuju doprinose.

“Imamo dva rešenja. Pokušaćemo da nađemo zajednički jezik sa predsednicom vlade i ministrom finansija”, rekla je Maja Gojković, pominjući da je o tom problemu razgovarala i s predstavnicima Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), kada je posetila Jesenju izložbu u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić”.

Povodom konkursa za izbor direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Maja Gojković rekla je da su upravo konkursi način da se razreši v.d. stanje koje je prisutno, kako je konstatovala, u prevelikom broju ustanova. Zato će nastojati da v.d. stanja prelaze u redovna i da se raspisuju konkursi za izbor direktora gde god je to moguće.

Rekla je i da očekuje da joj Upravni odbor MSUB-a pošalje listu kandidata, a poštovaće “njihovu volju i poslati vladi na usvajanje bez ikakvog uplitanja”. “Nadam se da će punim plućima MSUB profunkcionisati”, rekla je ona.

Među prioritetima MKI istakla je i očuvanje kulturnog nasleđa, ocenjujući da je u teškom stanju, posebno na Kosovu, ali i da "nije mnogo bolje ni u drugim delovima Srbije".

Takođe, najavila je intenzivno i promišljeno bavljenje kulturnom diplomatijom.

U tom kontekstu je predviđeno i otvaranje novih kulturnih centara, a prioritet će biti zemlje u kojima živi veliki broj Srba, što znači gradovi u najbližem okruženju (Ljubljana, Zagreb, Skoplje, Podgorica…). Nakon Pariza i Pekinga, u najavi je, inače, i otvaranje kulturnog centra Srbije u Moskvi.

Maja Gojković ponosna je i na potpisivanje sporazuma o velikim infrastrukturnim projektima, odnosno o izmeštanju Muzeja istorije Srbije u bivšu Glavnu železničku stanicu na Savskom trgu, kao i premeštanje Muzeja Nikole Tesle u zgradu Termoelektrane "Snaga i svetlost" na Dorćolu.

Najavila je i rad na povezivanju MKI sa Ministarstvom prosvete, jer smatra da ne treba samo vratiti staru publiku, već i stvarati novu, kako za tradicionalne umetnosti, tako i za savremeno stvaralaštvo.

Komentarišući odbijanje lokalnih vlasti u Šidu da Galerija "Sava Šumanović" pređe u nadležnost Republike, za šta je u budžetu za 2021. godinu bilo predviđeno 38 miliona dinara, Maja Gojković rekla je da je "mnogo nerazumevanja lokalne samouprave, koja pojednostavljuje i banalizuje brigu Republike Srbije o Galeriji netačnim i zlonamernim tumačenjem da će neko slike da seli za Beograd". "Rekli su da je sasvim dovoljno da Opština Šid finansira Galeriju... Ne razumem dalje priču o tome posle nekoliko meseci. Ako ne treba (pomoć) - ne treba, ima onih kojima je novac potreban", rekla je Maja Gojković, pominjući Kolarčevu zadužbinu kojoj je odobrena pomoć od 30 miliona dinara do rešenja konačnog statusa te ustanove.

"Nemam nikakav problem sa Galerijom Save Šumanovića, koja odlično radi. Samo mislim da zaslužuje veći prostor i podršku", dodala je Maja Gojković.

*Foto: MKI

(SEEcult.org)