Magnetna rezonanca društva
Novi film slavnog rumunskog reditelja i scenariste Kristijana Munđijua “R.M.N”, koji je svetsku premijeru imao u maju u Kanu, izazvao je veliku pažnju, ali i nedoumice kod publike i novinara na 29. Festivalu evropskog filma na Paliću, gde učestvuje u Glavnom takmičarskom programu.
Kroz interesantnu, mada vrlo mračnu priču o problemima u jednom malom mestu u Transilvaniji, Munđiju prikazuje složenu sliku društva opterećenog ekonomskom krizom, iseljavanjem, ksenofobijom… sliku koja bi mogla da se odnosi na ceo region, pa i šire.
Naslov filma “R.M.N” je skraćenica za magnetnu rezonancu (na koju mora da ide jedan od likova), a film se u celini može tumačiti kao dubinski snimak multietničke zajednice rastrzane netolerancijom. U ovoj pesimističkoj slici dileme kod gledalaca unose završne scene obeležene i nekim mističnim detaljima.
Munđiju, dobitnik Zlatne palme za izuzetan film “Četiri meseca, tri nedelje i dva dana“ (2007), bio je gost FEF-a 2016. godine, kada je prikazan njegov film “Matura”, koji takođe kritički tretira negativne pojave u društvu, konkretno nabujalu korupciju.
Ovoga puta na Palić je doputovala rumunska glumica Maria Draguš, koja u “R.M.N” igra Anu, suprugu glavnog junaka Matijaša, u čije mesto dolaze radnici iz Šri Lanke, jer se lokalno stanovništvo sve više zapošljava na Zapadu.
Na pitanje o simbolici naslova filma, Maria Draguš je odgovorila da Munđiju daje glumcu sve što treba da zna o svojoj ulozi, “ali nikad zaista ne objašnjava šta stvari znače”.
“Moje tumačenje naslova filma je da se radi o snimku našeg društva”, rekla je Maria Draguš 19. jula na konferenciji za novinare.
Što se tiče kraja filma, videla ga je kao “lep način poređenja životinja i ljudi”. “Šta smo mi na kraju? Koja je razlika? Zašto radimo određene stvari? Da li zaista razmišljamo ili smo jednostavno vođeni našom prirodom”, izjavila je Maria Draguš.
Ova koprodukcija Rumunije, Francuske, Belgije i Švedske u sinopsisu je opisana kao film koji ne osuđuje nego analizira pokretačke snage koje usmeravaju ponašanje ljudi suočenih s nepoznatim, analizira načine na koje doživljavamo druge i kako se odnosimo prema uznemirujućoj budućnosti.
Sasvim drugačiju priču i atmosferu donosi finski film iz Glavnog takmičarskog programa - “Devojački film” rediteljke Ali Hapasalo, koji je na Paliću predstavila koscenaristkinja Daniela Hakulinen.
Film o izazovima odrastanja, prvim ljubavima, seksualnim eksperimentima… na duhovit, a povremeno i melodramatičan način prati tri srednjoškolke.
Najbolje prijateljice Mimi i Ronko su jedna drugoj podrška u potrazi za avanturama, obe žele život ispunjen strašću, dok je Ema od malena posvećena umetničkom klizanju i napornim treninzima. Kada se njih tri upoznaju, za svaku devojku se otvaraju nove mogućnosti.
Daniela Hakulinen je izjavila da su koleginica Ilona Ahti i ona započele rad na scenariju još pre osam godina, kada su bile tek nešto starije od junakinja filma. Dok su tražile sredstva i producenta, izazovi s kojima se suočavaju današnje generacije mladih prilično su se izmenili.
“Verujem da svaka generacija ima svoje teškoće i situacije s kojima se suočava, ali mi je drago što nisam morala da odrastam u doba društvenih mreža i smartfona. Kada se osvrnem na svoje detinjstvo, osećam da sam bila slobodna. Mlade devojke danas suočavaju se s velikim pritiskom – kako se predstaviti, kako se istaći u svetu kroz sve ove alate i medije, kada vas gleda više ljudi nego ikada ranije”, rekla je Daniela Hakulinen.
“Istovremeno, osećam da je današnja omladina otporna, osvešćena u odnosu na mnoge teme, veoma pametna. Mislim da je izazovno biti mlada devojka danas, uz sve ovo što se dešava u svetu“, izjavila je Daniela Hakulinen.
*Foto: Damir Vujković
(SEEcult.org)
