Lutkari digitalnog doba

Pozorišna trupa iz Barselone Grupa gospodina Serana gostuje 1. aprila na 16. Beogradskom festivalu igre predstavom “Ptičica”, multimedijalnim performansom koji se bavi temom migracija uz pomoć 3.000 minijaturnih igračaka životinja i video kamera, koje prenose dešavanja na sceni.

“Predstava deluje kao da radimo film uživo na sceni. Paralelno imamo tri nivoa – lutkice, ljude koji ih pomeraju i sliku toga na ekranu. Dopada nam se ideja da publika istovremeno prati i proces i njegov rezultat”, izjavio je jedan od autora i izvođača, dramaturg Feran Dordal 31. marta na konferenciji za novinare BFI-ja, na kojem španski umetnici igraju dva puta predstavu “Ptičica” u Pozorištu na Terazijama.

Grupa gospodina Serana, koju je 2006. godine osnovao Aleks Serano, počela je da se bavi ovim tipom predstava 2012. i do sada ima četiri takva realizovana projekta. Premijera “Ptičice” bila je 2016. na Grek festivalu u Barseloni.

Dordal je ispričao da je inspiracija za “Ptičicu” bila fotografija umetnika Hozea Palasona sa prizorom iz Meljile, španskog grada na severu Afrike. U istom kadru uhvatio je ravnodušne igrače na terenu za golf i grupu migranata koji u pozadini pokušavaju da preskoče visoku ogradu.

“U prvi mah smo mislili da je foto-montaža. U kontaktu sa autorom saznali smo da je to realna slika i odatle počeli da gradimo priču o bolnoj temi izbeglica. Nadovezala se ideja o kretanju koje se ne može zaustaviti, o migracijama ljudi, ali i životinja, zatim o pticama kao simbolu slobodnog kretanja. Pojavile su se asocijacije na Hičkokov film 'Ptice', na strah, kao i druge metafore”, rekao je Dordal. Kako je dodao, u ovoj predstavi isti ljudi su učesnici kreativnog procesa i izvođači, nemaju jednog reditelja koji bi davao direktive.

Član grupe Visens Viaplana napomenuo je da oni nisu glumci nego performeri.

“Imamo 3.000 minijaturnih životinja i maketa na sceni, dve video kamere i laptopove. Ne koristimo skupu tehnologiju, tu smo samo mi, objekti i ono što je najvažnije – ideja”, rekao je Viaplana, dodajući da ova maštovita, kritička i povremeno poetska predstava ima i tekstualni deo koji ide kao voice over.

Potrebno je dosta vremena uoči predstave da se objekti postave na scenu, pa grupa na festivalima obično traži volontere, što je slučaj i na BFI-ju, izjavio je Dordal, napominjući da više igraju u inostranstvu nego u Španiji gde je “teatarska scena prilično konvencionalna, pozorišta su uglavnom repertoarska i zatvorena za nezavisne trupe i savremene projekte”.

Njihova najnovija predstava “Kraljevstvo”, o bananama i kapitalizmu koji oličava King Kong, upravo je ovih dana na turneji po Italiji.

Direktorka BFI-ja Aja Jung istakla je da “Grupu gospodina Serana” kritičari nazivaju “lutkarima digitalnog doba i majstorima simulacije nad simulacijom”.

“Meni je njihova predstava bila izuzetno zanimljiva iako mnogi kažu da joj možda nije mesto na Festivalu igre. Ali kao što se neki pozorišni festivali pogravaju sa igrom tako smo i mi rešili da se pogiramo malo s pozorištem. Mislim da je u ovoj predstavi izuzetno važan pokret, iako on nije primaran nego je u fokusu ideja. To je jedna komplikovana priča koja u sebi sadrži sve elemente dobrog performansa”, izjavila je Aja Jung.

Beogradski festival igre predstavlja od 22. marta do 12. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu 16 međunarodno priznatih trupa iz 11 zemalja. Među njima su i one koje su već poznate publici, poput Holandskog plesnog teatra, ali i one koje prvi put dolaze, kao što su filadelfijski BalletX, južnokorejska kompanija Eun-Mi An i južnoafrička trupa Dade Masilo.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)