Ljubimov napušta Taganku
Proslavljeni ruski pozorišni umetnik Jurij Ljubimov, osnivač i višedecnijski umetnički rukovodilac Teatra na Taganki, odlučio je da konačno ode iz tog pozorišta, koje je vodio gotovo pola veka. Ljubimov je najavio odlazak za 15. jul, kada odlazi na godišnji odmor, a više se neće vraćati u pozorište koje je proslavio širom sveta. Razlog je konflikt 93-godišnjeg Ljubimova sa trupom - zbog honorara na gostovanju u Češkoj.
Proslavljeni ruski pozorišni umetnik Jurij Ljubimov, osnivač i višedecnijski umetnički rukovodilac Teatra na Taganki, odlučio je da konačno ode iz tog pozorišta, koje je vodio gotovo pola veka.
Ljubimov je najavio odlazak za 15. jul, kada odlazi na godišnji odmor, a više se neće vraćati u pozorište koje je proslavio širom sveta.
Razlog je konflikt 93-godišnjeg Ljubimova sa trupom - zbog honorara na gostovanju u Češkoj.
Ljubimov se odlučio na odlazak nakon što je njegova trupa odbila da odigra probu predstave “Dobri čovek iz Sečuana”, u okviru pozorišne radionice organizovane na nedavnom gostovanju u Češkoj. Uslov je bio da se glumcima najpre isplati honorar.
Prema rečima Ljubimova, on je popustio i isplatio honorar glumcima kako bi se izbegao skandal pred studentima i predstavnicima pozorišnih akademija Češke koji su došli da gledaju probu i učestvuju u radionici.
Kako je izjavio, s takvim ljudima koji “ne umeju da se kontrolišu, nego pribegavaju ucenama i protestima”, on nije spreman više da radi.
“Da bi se održao nivo, potrebno je svakog dana probati. Mi se ne možemo spustiti ispod nivoa kvaliteta na koji se gledalacTaganke navikao. Glumci ne žele to da shvate: oni jednostavno hoće da manje rade, a da dobiju više novca”, naveo je Ljubimov u obrazloženju neopozive ostavke i poručio da glumci na Taganki sada mogu da se prepuste vođstvu sindikata.
“Dosta mi je poniženja, odsustva volje za radom i želje samo za novcem”, izjavio je Ljubimov ruskim medijima.
Glumci gledaju na konflikt sa Ljubimovim sasvim drugačije.
Najstarija glumica Teatra na Taganki Tatjana Sidorenko izjavila je da su glumci tražili honorare u Češkoj jedino zbog toga što su se plašili da ne ostanu bez tog novca, koji je, inače, obezbedila Evropska unija.
Prema njenim rečima, rukovodstvo Teatra ranije je odbijalo da im isplati honorare za gostovanja.
Tatjana Sidorenko požalila se i na odsustvo komunikacije sa Ljubimovim.
“Nakon spora u Pragu, Ljubimov sa nama ne komunicira. Obično on silazi u salu, proba, zatim ga odmah isprate u kabinet i do njega je nemoguće dospeti. Mi se s njim posle gostovanja još nijednom nismo susreli”, rekla je ona, dodajući da su ga glumci i u “mirno vreme” viđali izdaleka i da ih k njemu nije pošutala ni njegova supruga Katalina.
Prema rečima glumaca, Ljubimov igra celog života. Njegova suština je, kako ga karakteriše Tatjana Sidorenko, da podigne penu, da zatalasa i da se razgalami, ali i da se sakrije.
“Teško je možda poverovati, ali smo se na sve uvrede na našu adresu od strane Ljubimova već navikli. Stekli smo imunitet. Kad na probama Jurij Petrovič pobesni, pa nas počne nazivati ‘ruskim svinjama’, neko gleda u stranu, neki u pod, drugi pevaju, treći se mole. Nikad mu nismo ni odgovarali, a kamoli uzvraćali, ni kad je prema nama tekao pravi potok njegovih psovki. Tek smo sada odlučili da iznesemo spor izvan kuće, na videlo javnosti”, dodala je ona.
Vodeći Sergej Trifonov takođe je rekao da je “dogorelo do nokata”.
“Umesto da govori o konkretnom poslu, Ljubimov satima može da viče kako je Rusija loša zemlja, kako smo mi, njegovi glumci, neprofesionalni, nedaroviti i tupi. ‘Ruske budale’, ‘stado’ - to su njegovi najblaži izrazi koje upućuje svojim glumcima”, rekao je Trifonov.
Prema oceni Tatjane Sidorenko, Ljubimov hoće da likvidira pozorište, da rasformira ansambl i da izda zgradu u zakup.
“Sve je ovo bacanje prašine u oči, dimna zavesa čiji je cilj da se kod gledalaca i vlasti stvori utisak o nesposbnoj, nedarovitoj, lenjoj trupi koja ne želi da radi. U suštini, Ljubimov prikriva globalnu ideju: da likvidira pozorište, rasformira trupu i da izda zgradu teatra u arendu. Stvaralaštvo mu više nije važno, za kreativnošću više ne oseća nikakvu potrebu, njemu je važan novac i samo novac, banalni način da do njega dođe. Već je naporedo sa glavnim ulazom u pozorište, tako da se mogu pogrešiti vrata, otvorena konditorska firma ‘Braća Karavajevi’”, nepoštedna je u svojoj kritici glumica Sidorenko.
Glumci negiraju i da je trupa ništavnih 16.000 dolara - koje joj je EU obezbedila za gostovanje u Češkoj, tražila pre odigrane predstave.
“Mi smo ih zatražili tek nakon nastupa i razdelili honorare svim glumcima. Svejedno o kome se glumcu radilo, mlađem ili starijem, svi su dobili jednaku sumu honorara”, navode u trupi, koja je ubeđena i da Ljubimov svojom voljom nikada neće prepustiti nekome svoju funkciju na Taganki.
“Sam on nikad neće otići sa Taganke zato što je to njegova tezga. Kad je proslavljao svoj 60-godišnji jubilej, tada je rekao: ‘Teatar će umreti zajedno sa mnom’. A uprvo to on sada i čini. A nama se nikako ne umire - igramo predstave i to veoma dobro”, rekla je Tatjana Sidorenko.
Ljubimov je, povodom budućih aktivnosti, rekao da je spreman da radi “u bilo kojoj polulopti zemljine kugle”, kao i da ima dosta pripremljenih projekata za predstave .
Sada čeka da mu uprava za kulturu Moskve usvoji ostavku i da reguliše isplatu autorskih tantijema koje mu po zakonu pripadaju. Izjavio je i da ne namerava da vodi bilo kakve sudske procese sa svojim, sada već bivšim, teatrom.
Ljubimov je nameru da ode iz Taganke obnarodovao još u decembru 2010. godine, navodeći kao razlog sporove sa birokratijom moskovske uprave za kulturu, koja ga je primoravala da sam vodi ekonomsko poslovanje teatra. Gradske vlasti su uspele da ga ubede da ostane, a molbu je uputio i ruski premijer Vladimir Putin lično.
Početkom ove godine zamenica gradonačelnika Moskve za društvene delatnosti Ljudmila Švecova obećala je Teatru na Taganki autonomiju, ali pozorište taj obećani autonomni status nije dobilo ni do dana današnjeg.
Ljubimov je rukovodio Teatrom na Taganki od momenta njegovog osnivanja 1964. godine.
Teatar na Taganki je, pod njegovim vođstvom, postao jedan od najznačajnijih i najpopularnijih u Moskvi, delom i zbog glumaca Vladimira Visotskog i Ale Demidove.
Ljubimov je prekid u vođenju Teatra na Taganki napravio samo od 1984. do 1989. godine, kada su ga vlasti ŠSR-a lišile državljanstva. Povod za to bila je izjava koju je dao “Tajmsu”, za vreme postavljanja jedne predstave u Londonu.
Državljanstvo i funkcija vraćeni su mu 1989. godine, a potom je dobio i najviše državne nagrade i priznanja, među kojima su i odlikovanja “Za zasluge otadžbini” III i II stepena.
U vreme petogodišnjeg izgnanstva, radio je u Minhenu, Cirihu i Budimpešti, ali i u SAD. Američkoj publici predstavio je, između ostalog, “Zločin i kaznu”.
Njegove predstave nastale u inostranstvu nagrađivane su prestižnim pozorišnim nagradama.
Na sceni Taganke postavio je više od 60 predstava, a proslavio se i kao operski reditelj.
Na Taganki je 1977. postavio i “Majstora i Margaritu” Mihaila Bulgakova, klasik koji je godinama bio nepodoban u Sovjetskom Savezu.
Prva predstava koju je postavio na Taganki, “Dobri čovek iz Sečuana” Bertolta Brehta, dobila je niz evropskih pozorišnih nagrada.
Sajt Teatra na Taganki je http://taganka.theatre.ru
Branko Rakočević
