Ljubavi velikih pisaca: Bodlerova Crna Venera

Poezija Šarla Bodlera (Charles Baudelaire , 1821-1867) često je šokirala njegove savremenike. Bodlerove pesme nazivali su skaradnim i prljavim. Ali, posle susreta sa mladom glumicom francusko-afričkog porekla Žan Duval (Jeanne), njegovi stihovi su neočekivano dobili note nežnosti.

Bez obzira na to što je Bodler žene nazivao “omrznutim stvorenjima” i “božjom prljavštinom”, odnoseći se prema njima sa neskrivenim prezirom, među njima se ipak našla jedna koju je istinski zavoleo. Nazvao ju je svojom Crnom  Venerom, posvećavao joj pesme i neprestano je obasipao darovima. Takav Bodlerov odnos prema voljenoj Duval potrajao je gotovo 20 godina.

Duvalova mu nije uvek uzvraćala ljubav u istoj meri - najblaže rečeno, a kad god joj se ukazala prilika, nije propustila da prevari svog vatrenog poklonika.

Pariski skandal-majstor

Još kao dete, Bodler je ostao bez oca. Kroz nekoliko godina mati mu se ponovo udala, a on je taj postupak doživeo kao izdajnički i toliko je zamrzeo majku da nije mogao da je vidi očima. Moguće je da je baš ta dečja trauma psihološki dovela do toga da je počeo da se odnosi prema ženama kao prema nižim bićima kojima upravljaju životni instinkti, a njihov se karakter formira kao protivurečan i neuravnotežen.

Mladi Bodler je sa 20 godina iskusio prve životne naslade: pripalo mu je ogromno očevo nasleđe. Svojski se trudio da ništa ne propusti. Rasipao je novac na lutanja i provode, postao je stalni posetilac javnih kuća, nastojeći da na svaki način zabavlja publiku - ili ponašanjem, oblačenjem i izgledom, ili pak svojim skarednim stihovima. Tako je, na primer, često viđan kako šeta ulicama u svom elegantnom odelu od crne kože, sa dugačkim štapom i dugom kosom koju je ukrašavao zeleni cvet. Voleo je da svima priča kako je on tajni agent u državnoj službi, hvaleći se pritom svojim tajnim vezama s muškarcima.

Jednu pesničku zbirku hteo je da nazove “Lezbejke”, ali se ipak na kraju predomislio.

Mladog i skandalima sklonog pesnika u Parizu je počeo ubzo da prati ružan glas. Ali Bodler je tako nešto jedva dočekao - počeo je da posećuje “Klub uživalaca hašiša”, postepeno postajući zavisan od opijuma. Provodio je vreme u društvu kurtizana. U to vreme “uspeo je da zaradi” i “neku ružnu bolest” kako bi se osetio na kraju života i smrti - kako je kasnije napisao: “… i moralno, i fizički, i uopšte je osetio blizinu bezdna”.

Sve to nije ostalo bez opasnh posledica - do kraja života bio je zaražen sifilisom.

Ali, na žalost, ubrzo je i njegova privlačnost nestala. Neki kažu u 21, a neki u 23. godini. Izmenilo se mnogo toga i u njegovim navikama.

Baš u to vreme sreo je Žan Duval koja, prema rečima savremenika, nije bila najlepša, ali je bila veoma pametna, ali i ne sasvim čestita žena. Osećanja koja je Bodler gajio prema njoj izmenila su ceo njegov život.

O Duvalovoj je malo toga poznato. Mulatkinja rodom sa Haitija bila je balerina i glumica. Za Bodlera je istovremeno oličavala poročnost, opasnost i egzotičnu haićansku lepotu. Svom vatrenom obožavaocu, nije, međutim, uzvraćala ljubav istom merom. Naprotiv, stalno je ulazila iz jedne ljubavne avanture u drugu, a posle ponosno pričala Bodleru o svojim vezama sa drugim muškarcima.

Prema Bodleru se ponašala na isti način kao što je on ranije postupao sa ženama. Šokirala ga je raskalašnim načinom života, razgovarala s njim grubo i sa omalovažavanjem, nastojala da ga odvrati od stvaralaštva… Pritom nije zaboravljala da neprestano traži od njega novac i skupe poklone. I on je pokorno trošio na nju značajan deo zarade i bogatstva koje je stekao nasleđem. Duvalova se tim novcem razbacivala i proćerdala ga je uglavnom na provode sa drugim muškarcima.

Finansijska i fizička iscrpljivanja

Zabrinuta takvom situacijom, Bodlerova rodbina sazvala je “porodični samit” koji je odlučio da se 23-godišnjem pesniku izdvaja ograničen iznos za ishranu i druge troškove. Kontrolu te odluke strogo je pratio domaći notarius. Pravo upravljanja preostalim nasledstovom preuzela je Bodlerova majka.

Godine su prolazile, a Bodler je nastavljao da izdržava svoju muzu i ljubavnicu. I dalje nisu bili venčani i živeli su razdvojeno. Žan Duval se prema Bodleru odnosila sa još većim potcenjivanjem i prezirom. Međutim, niko od njih dvoje nije želeo da raskine taj čudan odnos.

Kada je Bodler napunio 36 godina, objavljena je njegova najpoznatija pesnička knjiga “Cveće zla”.

Zbog “suvišne otvorenosti”, cenzori su kaznili izdavača sa 300 franaka (jedan i po puta više nego što je Bodler dobijao mesečno za život), a tražili su i da izbaci iz knjige šest “najnepristojnijih pesama”.

Na pisanje knjige i njeno objavljivanje stalno ga je nagovarala njegova muza.

Nekoliko godina kasnije Žan Duval se paralizovala. Imala je, kao i Bolder, tada 40 godina. Pesnik je odmah svoju voljenu smestio u najbolju kliniku i svakodnevno je posećivao. A kada se malo oporavila, odmah se preselila u njegovu kuću. Tu odluku je sama donela, čak i ne pitajući njega za dozvolu. Bodler je, najverovatnije, i ne bi mogao odbiti.

Duvalova se ubrzo vratila pređašnjem načinu života: raskalašnosti i rasipništvu, lutanju i sve većim i većim novčanim zahtevima.

Tužan kraj jedne tužne priče

Bodler je zbor posla otišao u Belgiju da drži predavanja na lokalnim univerzitetima i da izdaje knjige. Ali, uskoro se pokazalo da poslovni partner koji ga je pozvao u Belgiju nije bio sasvim korektan: dobio je znatno manje novca nego što je bilo obećano. Ipak, nije smanjio iznos koji je slao u Pariz svojim bližnjima - majci koju je smatrao izdajicom i svojoj voljenoj ženi koja je nastavila da zavodi muškarce, delimično i za novac koji je dobijala iz Belgije.

Prema nekim izvorima, Bodler je u to vreme već bio raskinuo sa Duvalovom, mada je i dalje nastavio da je izdržava.

Vremenom je Bodlerovo zdravlje počelo sve više da se urušava. Osim ranije dobijenog sifilisa, počeo je da pati i od gušenja, nesvestice, bolova u glavi i drugih simptoma ozbiljnog zdravstvenog poremećaja. Posle dve godine provedene u Belgiji, umirućeg Bodlera su prevezli u rodni Pariz, gde je i umro poslednjeg dana leta 1867.

Nepoznat kraj Žan Duval

O poslednjim godinama života Duvalove nema pouzdanih podataka.

Prema nekim izvorima, preminula je nekoliko godina nakon Bodlerove smrti, pritom u bedi i takođe zaražena sifilisom. Prema drugima, umrla je još pre Bodlerovog odlaska u Belgiju.

Nesporno je da su za raspusnog Bodlera osećanja prema Žan Duval - od njega manje poročnoj ženi, postala svetle tačke u njegovom životu.

Iako mu je donela duševno nespokojstvo i uvukla ga u dugove, Bodler joj je posvetio svoja najlepša dela.

Branko Rakočević