Linije bekstva
Međunarodna multimedijalna izložba “Linije bekstva”, autorski projekat kustoskinje Svetlane Racanović, biće otvorena 12. jula u Budvi, a čine je radovi umetnika Marka Polonija iz Švajcarske, Neše Paripovića i Jovana Čekića iz Srbije, te Milije Pavićevića i Natalije Vujošević iz Crne Gore.
Izložbu čine radovi “Majorana Eigenstates” (2008) Marka Polonija, “Ukrštanje” (1995) Neše Paripovića, “Igre preplitanja” (2010-2017) Jovana Čekića, “Lju-bo” (2017) Milije Pavićevića i “Light Azzurro” (2017) Natalije Vujošević, a otvoriće je ministar kulture Crne Gore Janko Ljumović, u okviru likovnog programa 31. festivala Grad teatar.
Pojam linije bekstva preuzet je iz filozofskog nomadizma Žila Deleza i Feliksa Gatarija (fra. les lignes de fuites, eng. lines of flight) i tiče se sila koje znače oslobađanje, preobražavanje, stvaranje novog, te stalno istraživanje i eksperimentisanje izvan granica: izvan konformizma prepoznatljivog, prilagodljivog, prikladnog, preporučljivog, očekivanog, prihvaćenog, etabliranog, institucionalizovanog i izvan rutinskih poteza, proverenih putanja, igranja na sigurno ili osiguranog dobitka.
Bekstvo se, kako je navela Svetlana Racanović u tekstu za katalog, ne vezuje ovde za individualni osećaj ili iskustvo nepogode i nelagode, nesrećnog slučaja i neuspeha, gubitka kontrole ili učinjene loše procene i pogrešnog izbora, niti kao “logična reakcija” na sveobuhvatni i sveprožimajući osećaj nesigurnosti, ugroženosti, zarobljenosti, zakinutosti, gubitka i osipanja snaga, bezidejnosti i besperspektivnosti.
Marco Poloni, Majorana Eigenstates, 2008.
“Bekstvo na koje se ovde misli, koje se ovde zagovara ne dolazi iz indolencije ili rezignacije, ne predstavlja ni eskapistički, izolacionistički ili kompromiserski manevar, niti se njome zagovara traženje/nalaženje trajnog i tajnog, izolovanog, ‘ostrvskog’ utočišta, odricanje ili nesvesnost ‘težine trenutka’ u kome živimo. Linija bekstva znači kreiranje lične pozicije između, pozicije in-between ili stupanje u polje izvan, promovisanje izvesnog klizinog, rubnog, graničnog, fleksibilnog modela umetničkog pozicioniranja i involviranja kao prospektivnu umetničku strategiju. Linijama bekstva pojedinac ne beži od sebe ili od društva, već dopušta da od njega nešto pobegne, da se oslobodi ono što izmiče prisvajanjima, kanalisanjima, pripitomljavanjima ili blokiranjima od strane kapitalističke ili političke mašine, što postaje konstituent i sadržaj njegovog slobodnog, samosvesnog, nezavisnog, aktivnog (ne, nužno, i aktivističkog) postojanja i (društvenog i umetničkog) delovanja, što je pitanje njegove ‘politike’ staranja o sebi kao preduslova za brigu o drugima. U tom smislu, linije bekstva su i linije otpora, njima se mogu prekoračiti postavljene Granice i pružiti otpor Moći”, navela je Svetlana Racanović.
“Budući da naš egzistencijalni horizont, kako kaže filozof Žan Lik Nansi, ocrtava rezignacija, nestajanje, nemogućnost, upravo tom horizontu moramo stalno prkositi, stalno ga pobijati i težiti da se ode izvan svakog mogućeg horizonta: da se stalno probija Zid i pojera Granica. Realističnost ovde promovisanih umetničkih pozicija ne počiva na kreiranju imaginarnih svetova, nego na istraživanju i razotkrivanju slojevitosti, višedimenzione strukture ‘opipljive’ stvarnosti kao građenju stvarno mogućih uporišta - tačaka otpora (‘umetnici konstituišu poslednju liniju odbrane preko koje se prelamaju suštinska egzistencijalna pitanja’, Feliks Gatari), tačaka otpora kao čuvanja svog integriteta, ‘svog inkognita’, svoje želje i svoga užitka”, navela je Svetlana Racanović.
Izložba će biti otvorena do 12. avgusta u Kući Medina na Trgu pesnika u Starom gradu u Budvi.
Na vrhu: Neša Paripović, Ukrštanje, 1995.
(SEEcult.org)
