Kultura je važna, ne samo zato što je lepa
Švajcarska vlada podržala je u protekle tri godine 83 kulturna i umetnička projekta u Srbiji sa gotovo dva miliona evra, posredstvom Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i projekta “Kultura za demokratiju”, koji realizuje Hartefakt, a na završnoj konferenciji prve faze tog programa, održanoj od 22. do 24. maja u Nišu, najavljen je nastavak te podrške za projekte aktera sa nezavisne scene koji imaju ne samo umetničku vrednost, već ostvaruju i društveni uticaj u lokalnim sredinama i šire, doprinoseći i razvoju saradnje u regionu.
“Kultura je važna i mi u SDC-u zaista verujemo u to. Ne samo jer je lepa, već je i alatka za političku promenu i jer verujemo u uticaj koji može da ima na ljude”, rekao je direktor SDC u Srbiji Rihard Koli (Richard Kohli) na završnoj konferenciji prve faze projekta Kultura za demokratiju “Kulturni neksus: zajedničko oblikovanje budućnosti”.
Koli je podsetio na istoriju švajcarske podrške nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji, ističući 20-godišnje delovanje Prohelvecije (Prohelvetia). SDC je danas, kako je rekao, verovatno jedini donator u regionu koji u kontinuitetu pruža podršku nezavisnoj kulturi imajući na umu dugoročni horizont razvoja i mogućnost stimulisanja određenih evolucija na ovim prostorima u uslovima političke situacije koja nije povoljna..
Foto: Milena Arsenić
Direktor Hartefakt Fonda Andrej Nosov ukazao je da je vreme teško za kulturnu scenu, posebno nezavisnu, ukazujući da je za neke od konkursa Ministarstva kulture Srbije u oblasti savremenog stvaralaštva već pređen stoti dan od kada nema rezultata za ovu godinu. Hartefakt, kao i kolege iz nezavisnog sektora, kako je rekao, sa nestrpljenjem i strepnjom očekuju rezultate konkursa, jer od toga zavisi da li će ove godine moći uopšte da rade. Inicijative poput projekta “Kultura za demokratiju” i podrške švajcarske vlade stoga su izuzetno značajne, naglasio je Nosov, ukazujući na problem permanentne krize u vezi sa geopolitičkom situacijom, kao i posebne krize u kojoj se kultura nalazi, između ostalog, i zbog već dvonedeljnog čekanja na uspostavljanje nove strukture u Ministarstvu kulture.
Za nas je ovo posebna vrsta uzbune, jer znamo da, pored nas i naših programa, i naši partneri iz nezavisnog sektora iščekuju rezultate jako dugo, a rezultati će biti svojevrsni glasovi koji bi trebalo da kažu da li će mnogi ljudi u sektoru kulture u ovoj godini uopšte moći da rade i realizuju svoje programe, odnosno da prežive.
Ako postoji sektor u Srbiji kojem je potrebna ovakva vrsta vetra u leđa, kakvu pruža švajcarska vlada, onda je to ova u kulturi, rekao je Nosov, pominjući da je kultura gotovo uvek nešto poslednje, ili pretposlednje – malo pre sporta – u planiranju bilo koje vrste političkih procesa.
U toj široj slici, kako je dodao, treba imati svest da se veliki broj ljudi koji danas rade u kulturi, posebno ljudi na nezavisnoj sceni, ali i u institucijama - onih stručnih i posvećenih ljudi, bori i da je ovo za njih pitanje gole egzistencije, odnosno preživljavanja, rekao je Nosov.
Prema rečima Nosova, važno je prepoznati da nije dovoljno samo imati kulturnu produkciju, već je bitno i da ona utiče na pol. procese.
Foto: Milena Arsenić
Nosov je posebno istakao i važnost regionalne saradnje, posebno imajući u vidu neke urgentne stvari koje se ovih dana dešavaju, a odnose se na prošlost i kulturu sećanja.
“Veze i odnose uspostavljene prethodnih godina moramo sačuvati i dodatno obnoviti, a posebno moramo otvoriti prostor za nove ideje kako bi oni koji tek stupaju na scenu imali šansu kakvu su imale njihove starije kolege pre gotovo 30 godina.
Nevena Negojević koja vodi projekat “Kultura za demokratiju” izrazila je zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima tog programa i ocenila da je značajno doprineo jačanju nezavisne kulturne scene, postavši ključna platforma za promovisanje demokratskih vrednosti, međukulturnog dijaloga i tolerancije unutar lokalnih zajednica.
“Ova inicijativa podržala je društveno odgovorne kulturne i umetničke sadržaje koji se bave problemima i izazovima lokalne zajednice, inicirala je partnerstva između nezavisnih kulturnih aktera, omogućila je saradnju, razmenu iskustva, edukaciju, inovacije”, istakla je Nevena Negojević, dodajući da konferencija “Kulturni neksus: zajedničko oblikovanje budućnosti” nije samo prilika za retrospektivu, već i za zajedničko kreiranje strategija koje će oblikovati dalji rad na jačanju kulture i umetnosti u Srbiji.
Foto: Milena Arsenić
Konferencija je obuhvatila dve sesije, počev od panela Mladi i umetnost / Da li ih zaista poznajemo?, koji je moderirao Patrik Lazić (Hartefakt), a učestvovali su Kaća Dimitrijević (AKC Gnezdo, Kruševac), Jovana Avramović (Filmart/Interakcija, Požega), Maja Suša (Bašta Fest) i Predrag Stamenković (Mezanin, Niš). U razgovoru je skrenuta pažnja na problem da mladi umetnici najčešće ne apliciraju na ovakvim konkursima iz straha i neznanja, te ih treba ohrabrivati. Sugerisano je da bi “projektni jezik” mogao biti više prilagođen mladima, a istaknuta je i važnost povezivanja sa školama, posebno sa profesorima koji za takve projekte imaju razumevanja i koji mogu da budu spona s mladima. S druge strane, ukazano je i na ograničavajuće faktore budući se škole retko usuđuju da učestvuju u projektima na osetljive društvene teme.
Druga sesija Kretanje kroz svet umetnosti sa marginalizovane pozicije, koju je moderirala Jamina Lazović (Hartefakt), a učestvovale su Minja Bogavac (Reflektor teatar), Marija Virijević (Centar za devojke) i Marija Božić (Pobunjene čitateljke) pružila je dublje uvide u prisustvo/neprisustvo žena u umetnosti.
Foto: Milena Arsenić
Učesnici konferencije su se na grupnim sesijama, koje su moderirali Ivana Cvetković Bajrović i Mario Mažić, fokusirali na najuspešnije primere iz dosadašnje prakse i na predloge za dodatno unapređenje fokusa i metodologije implementacije projekta u budućnosti.
Predstavnici Hartefakta najavili su još jednu “runda razgovora” do završetka prve faze projekta “Kultura za demokratiju”, u cilju pripreme naredne faze podrške nezavisne kulturne scene u Srbiji.
(SEEcult.org)
