Kritika na delu: Savremena umetnost Čačka, 2/3
Savremena umetnost Čačka, Umetnička galerija "Nadežda Petrović", Čačak, 25. jun - 9. avgust 2020.
Kritičar na delu: Miodrag Danilović, istoričar umetnosti, 2/3
Istoričar umetnosti Miodrag Danilović u nastavku serijala Kritika na delu o izložbi “Savremena umetnost Čačka” u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” smatra da je to dobar primer načina na koji treba praviti prezentaciju lokalne scene. Danilović se u novoj epizodi KND osvrće i na nezavidnu situaciju u kojoj se savremena umetnost našla u doba korone, a poredi je sa nastavom na daljinu, odnosno komunikaciju posredstvom digitalnih medija.
Budući da je izložba prvobitno planirana za Krasnodar u Rusiji, ali je zbog pandemije virusa korona to gostovanje otkazano, kustosi Marija Radisavčević i Daniel Mikić morali su da broj eksponata i koncept prilagode prostoru UG “Nadežda Petrović”, a Danilović smatra da je to donelo i novu vrednost.
“Sama izložba donekle je prikaz onako kako mi sebe vidimo i kako želimo da nas vide vani”, naveo je Danilović, koji smatra da ima dosta izložbi lokalnih umetnika u manjim sredinama, različitih preseka scene i prezentacija određenih udruženja, ali se nameće pitanje kriterijuma prema kojima se takve izložbe prave, a oni se svode na dva uslova.
Prema njegovom mišljenju, potrebno je odgovoriti na pitanje šta je to što lokalne umetnike “karakteriše kao pojave koje su donekle značajne u globalnom okviru - zbog čega zavređuju (g)lokalnu pažnju, a s druge strane - šta ih kao umetnike koji deluju u određenom prostoru, poput Čačka u kojem se ukrštaju najrazličitiji kulturni i civilizacijski uticaji, čini specifičnim u širem okviru i šta njihovo delo čini živom, aktuelnom umetnošću koja ne zastareva.
“Ako postavimo stvari na taj način, imamo kriterijume prema kojem bi takve izložbe trebalo da funkcionišu i budu postavljene”, naveo je Danilović, dodajući da je srećna okolnost sa izložbom “Savremena umetnost Čačka” to što je dobijena postavka koja odgovara na oba pitanja.
“Ne samo da prikazujemo sebe kako želimo da nas druge vide, već je sama izložba s druge strane, bez obzira na okolnosti, neka vrsta platforme kojom se postavlja pitanje samog opstanka umetnosti, kao discipline kojom ćemo svi da vežbamo kritičko mišljenje i promišljamo aktuelni trenutak, a ne samo da to bude izlagačka, produkcijska delatnost koja će da zadovolji kratko određeni kriterijum i brzo se zaboravi”, naglasio je Danilović, dodajući da je u tom smislu prilično zadovoljan time što je video na izložbi.
Danilović ukazuje i na širok spektar umetničkih praksi na izložbi “Savremena umetnost Čačka” – od umetnika koji se kreću u okviru tradicionalnih medija i mogu da se svrstaju u kategoriju urbanog ikoničkog slikarstva, preko onih koji se bave istraživanjem semantičkog potencijala likovnog znaka, do onih koji prave određene ambijentalne celine i podrazumevaju da je sam kontakt sa delom proces u kojem se, kroz suočavanje publike sa radom, dolazi do kreiranja određenih narativa i reakcija, pa i otkrivanja značenja koje ni sam umetnik nije u stanju da vidi.
U tom smislu, kako je dodao, izložba je medijski i tehnički produkcijski prilično razuđena i kreće se i “ka hardverskim medijima iz prošlosti, i ka ovim novim softverskim medijima koji su nam okupirali stvarnost i u lepom i u ružnom smislu te reči”.
Napominjući da je njegov odnos prema zastupljenim umetnicima subjektivan, jer pojedine prati godinama, kao što su Katarina Alempijević, Vesna Darijević ili Vojo Pešterac, Danilović je naveo da su ga pojedini umetnici zastupljeni na izložbi iznenadili, a kao primer je naveo Sofiju Ružić, u čiji rad nije bio toliko upućen.
“Sve skupa, na zaokružen način, suočavanjem različitih pristupa i pogleda na aktuelni trenutak, izložba prikazuje grad Čačak kao živu radionicu duha i u tom smislu ova sužena selekcija je samo golicanje šta je ta izložba mogla da bude, što se nadam da ćemo videri i što će se prikazati u Rusiji kada se ova kriza okonča”, naveo je Danilović.
Situaciju savremene umetnosti u uslovima pandemije Danilović poredi sa poslom profesora u srednjoj školi, odnosno nastavu i komunikaciju sa đacima posredstvom digitalnih platformi u vreme prvog pika korone.
U toj komunikaciji sa đacima, inače, uočio je da mladi od 16 do 20 godina, koji se ne bave umetnošću, i dalje imaju zastareo pogled na nju kao nesto što je udaljeno, što pripada nekim bivšim vremenima… I sami digitalni mediji, koji se najčešće koriste, nisu napravljeni za bavljenje umetnošću, zbog čega aktuelnu situaciju vidi kao uznemirujuću. “Jer, kada ne date ljudima jasno definisan prostor dokle mogu da se protegnu, onda sami počnu da razmišljaju na način autocenzure i samoograničenja. Onda tu ne možemo da budemo dovoljno iskreni, a moramo i da se zaštitimo istovremeno”, konstatovao je Danilović.
Kada je u pitanju produkcija u doba pandemije korone, Danilović smatra da je - kako god je prikazana, uskraćena za živo prisustvo.
“Gubi mi se, da upotrebim Benjamina, aura koja je možda izgubljena već, a s druge strane, gubi mi se lep osećaj svetkovine, slavlja, praznika umetnosti, jer sama umetnost je neka vrsta slavlja života čak i ako ga negira”, naveo je Danilović, smatrajući i da aktuelna situacija još dalje vodi ka otuđenju.
Kao svojevrsni putokaz za scenu – u uslovima kada je nemoguće sastajanje po galerijama, Danilović navodi primer izrade murala u Gornjem Milanovcu, jer se time, kako je naveo, otvara svojevrsni kanal komunikacije prema ulici, pa ljudi ne mogu da ostanu ravnodušni ni u slučaju da inače nemaju bilo kakav odnos prema umetnosti. “Možda je to primer dobre prakse kako se umetnost može u ovom kontekstu snaći i naći publiku”, dodao je Danilović.
*U prethodnoj epizodi serijala “Kritika na delu” o izložbi “Savremena umetnost Čačka” govorila je kustoskinja Marija Radisavčević, a u narednoj, trećoj, kritičar na delu je novinar Dušan Darijević.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2020.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
