Kritika na delu: No Longer and Not Yet (3/3)

No Longer and Not Yet, diSTRUKTURA (Milan Bosnić i Milica Milićević), Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, 5. april - 13. maj 2019.

3/3 Kritičarka na delu: Danica Jovović Prodanović, arhitekta

U trećoj, poslednjoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi “No Longer and Not Yet” umetničkog para diSTRUKTURA, koja se bavi promenama u Savamali poslednjih godina, arhitekta Danica Jovović Prodanović konstatuje da su takvi umetnički projekti potrebni da bi se jasnije predstavio široj javnosti stav struke, koja nije protiv razvoja grada, već postavlja pitanje načina na koji se to čini.

“Ovo izložba se bavi izmenom gradskog pejzaža, ali i izmenom društvenog pejzaža u periodu tranzicije, kada dolazi do velikih društvenih promena i kada se dešavaju i vizuelno i društveno veliki lomovi. Ona nije lokalnog karaktera - ponavlja se u svim sredinama i ne samo u ovo vreme, već kroz sva vremena, jer prosto - diktat kapitala i razvoja urbanih sredina je nešto što lomi postojeće stanje. Nekada se to dešava manje ili više surovo. Postojeće stanje je nešto na šta smo svi mi navikli i nešto što nam prija - možda i kada nije sasvim dobro, jer živimo u tome i to je neko naše okruženje. Razvoj je neophodan i nužan i rast gradova je nešto što ne može i ne treba da se zaustavi, ali je pitanje kako se to radi i kakvi su procesi koji dovode do toga”, rekla je Danica Jovović Prodanović, konstatujući da izložba grupe diSTRUKTURA o govori o lošim procesima i lošem načinu.

“Nije pitanje toga da li se nešto menja lepo ili ružno, nego da li je kvalitetno i da li nudi rešenje bolje od onoga koje je bilo ranije”, naglasila je ona.

Smatrajući da umetnost uvek mora da podiže svest i da je to njen osnovni zadatak, Danica Jovović Prodanović navela je da to posebno važi za izložbe poput ove, koje se bave međustanjima, odnosno onim što je između onoga što je prethodno i nečega što će se dešiti, a nije još jasno šta će se dešiti. Ta međustanja su važna, jer su prelomna, stanja previranja, dodala je ona.

Danica Jovović Prodanović smatra i da su izložbe poput “No Longer and Not Yet” više okrenute ka široj javnosti - publici, nego prema stručnoj javnosti, jer je ona odavno već rekla svoje mišljenje o ovom konkretnom slučaju priobalnog područja Savamale.

“To su situacije koje će se ponavljati, ovo je samo jedna paradigma, primer onoga što se dešava. Neophodno je da se dešavaju ovakve izložbe – upravo iz perspektive stručne javnosti, da bi komunicirale sa širom publikom”, rekla je ona i istakla da je zato potrebno da se njihova ideja, koja možda i nije svakome sasvim jasna, jasno komunicira. U tom smislu, kako je dodala, možda može još više da se radi.

U umetničkoj praksi, kako je navela, u velikoj meri postoje takvi radovi i na domaćoj i na međunarodnoj sceni, ali možda nisu dovoljno prisutni u medijima i u radu sa publikom, što je neophodno.

“Što se tiče stručnog dela, on je jasan - suština je u proceduri koja je zaobiđena, struka se ne sluša dovoljno i očigledno je da nema veliki autoritet u savremenom trenutku. U sukobu izmedu struke i znanja i kapitala, kapital je jači, ali nikada ne smemo da dignemo ruke kao stručnjaci, arhitekte, inženjeri… Mislim da su u ovom konkretnom slučaju inženjeri ti koji su suština struke, jer na osnovu njihovih procena, na osnovu infrastrukture koja je suštinska za ovako velike projekte, može se govoriti za i protiv nekog pojekta. S druge strane, arhitekte, pa naravno i umetnici i šira javnost, svakako su zaduženi za ono što je oblikovni karakter, što su gradske vizure, što pripada svim građanima, a ne samo ponekim. Jer, ovakvim konkretnim projektom, a i nekim drugim projektima, značajno su se izmenile gradske vizure. Značajno će se promeniti i klima u gradu. To su sve neke stvari koje ćemo svi osetiti, a možda nisu dovoljno promišljene”, navela je Danica Jovović Prodanović.

Prema njenim rečima, svaki prostor, komšiluk, svaki deo grada, kada bi se “pričao na ovaj način i kada bi se tumacico na ovaj način, bio bi prijemčiv i ljudi bi dolazili. Međutim, koliko god da je možda u nekim segmentima i derutan i načet zubom vremena, jer svakako da Savamala ima divne objekte koji su bili zapušteni – prosto nije dolazilo dovoljno novca, niti su ljudi koji tu žive i koji se bave nekim malim zanatima ili su bili vlasnici nekih manjih firmi, ili vojnih hotela kao što je ‘Bristol’, bili u  mogućnosti da ga renoviraju” da sine na način na koji je sijala kada su ti objekti izgrađeni i kada je to bilo gradsko trgovačko i privredno središte.

“Ali, svakako ovim rušenjima i potezima koji nisu jasni, koji su vidljivi nekima, a nekima nejasni, mnogo vremena će proći da taj deo grada ponovo zaživi na neki način na koji mislimo da treba, da bude prožet gradskim životom, da pulsira životom grada”, ocenila je Danica Jovović Prodanović.

“Stalno govorimo da je Beograd grad na reci, da treba da izađe na reku….  Možda će na ovaj način da izađe, ali moraće jako mnogo vremena da prođe da bi taj izlazak bio suštinski - da ljudi stvarno osete tu vezu. Problem Savskog amfiteatra i zapuštenosti nije rezultat odsustva svesti o važnosti tog dela grada, naprotiv. Uvek se razmišljalo o rešenjima da grad siđe na reku, a ne da se sa reke penje i da se blokira. I to je priroda grada - da vi sa brda silazite ka vodi i da se tu grad otvara i formira neku relaciju sa vodom. I to je bogatstvo. Bojim se da će biti potreban jako dugačak period - ukoliko dođe do realizacije projekta (Beograd na vodi) kako je zamišljen, jer sada bi bilo najgore da to stane u nekom opet međuprostoru, limbu… Da se o nekim drugim fazama možda razmišljalo na drugi način, možda bi se ta veza postojećeg tkiva sa novim mogla napraviti bolje i tu je priča o učešću građana, o potrebama građana koji tu žive i ne samo njih, jer svima nama pripada i priobalje, i reka, i prostor za rekreaciju i kulturu i, naravno, za stanovanje i razvoj nekih novih sadržaja koji su u skladu sa ovim vremenom”, rekla je Danica Jovović Prodanović, zaključivši da niko nije protiv razvoja, već je samo pitanje načina na koji se to može postići.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2019. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2018.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

(SEEcult.org)