Kritika na delu: Izložba vajara/ki Srbije 2019 - 3/3
Izložba vajara/ki Srbije 2019 - Letnji salon skulpture, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", Beograd, 27. jun - 21. jul 2019.
Kritičarka na delu: Marija Radoš, istoričarka umetnosti, 3/3
Istoričarka umetnosti Marija Radoš smatra da je Izložba vajara/ki Srbije 2019, organizovana u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” uz niz noviteta, značajna zbog novog duha zajedništva i potencijala za stvaranje bedema odbrane profesije i neophodne reorganizacije Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). U poslednjoj, 3. epizodi serijala Kritika na delu o Izložbi vajara/vajarki Srbije, Marija Radoš ukazuje i na značaj revijalnih postavki, ali i potrebu artikulacije njihovog konteksta i uključivanja većeg broja učesnika u proces organizovanja.
Navodeći da je Izložba vajara/ki Srbije 2019. značajna ne samo svojom pojavnošću, već i po broju i strukturi autora koji su se odazvali i uključili u organizaciju, rad i promišljanje situacije u toj oblasti, Marija Radoš smatra da je stoga važno pronaći i zajedničku zdravu tačku i prepoznati zajedničke interese na osnovu kojih bi ULUS mogao da bude reorganizovan.
“O značaju svega toga može se pričati mnogo, pogotovo u ovom trenutku kada razni neki interesi i interesne igrupe ugrožavaju stvaralaštvo, tako da su nezavisna udruženja koja bi se bavila strukom i profesionalnim problemima članova više nego potrebna kao zaštitno telo, ali i kao telo koje omogućava razvoj svaklom članu”, navela je Marija Radoš, ukazujući na neizvesnu sudbinu Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” koji pripada ULUS-u, ali je “prilično tretiran kao siroče” u smislu nedostatka sredstava za održavanje, nepostojanja definisane funkcije tog prostora i neprepoznavanja njegovog potencijala.
Smatrajući i da zgrada Paviljona “Cvijeta Zuzorić” treba da ostane pre svega simbolični centar ULUS-a, Marija Radoš navodi da bi trebalo razmišljati u budućnosti i o novim paviljonima, proširivanjima i usavršavanjima, a ne pitati se da li i ovo malo što ima treba da se prepusti nekom drugom.
“U tom smislu su i umetnice koje su ušle u Organizacioni odbor ove godine (Milica Ružičić, Nevena Popović, Gordana Belić i Sanja Tomašević) imale ideju da zainteresuju i stvaraoce koji nisu članovi ULUS-a i Vajarske sekcije, a stvaraju i aktivni su na sceni – da se i oni uključe u celu ovu priču, da prepoznaju svoju korist, da se odredi tih par jednostavnih, ključnih tačaka koji bi bili bedem odbrane profesije i da se od tada pa nadalje krene sa reorganizacijom... Znamo svi da je ULUS dosta u problemu, da dosta tu ima nekih interesa koji nisu profesionalni i koji su lični, i da bi sve to moglo da bude izvrnuto natraške kada bi se dovoljno ljudi uključilo na pravi način… Niko drugi nam neće rešavati probleme osim nas, a mislim da nam savremeni trenutak to glasno saopštava u svim segmentima društva, naročito u kulturi i umetnosti”, naglasila je Marija Radoš.
Prema njenom mišljenju, revijalne izložbe tog tipa su potrebne, jer svaka struka, bez obzira da li se radi o umetnosti ili nekoj drugoj oblasti, treba da ima neke tačke preseka, neka referentna tela. Takve izložbe, kako je dodala, mogu da imaju i edukativni i informativni značaj, i to ne samo za širu publiku, nego i za same članove udruženja i umetnike koji se time bave.
“Imamo ideje kako bi to lepo moglo da se razvija, kako bi moglo unutar tog revijalnog konteksta ipak da se nekako artikuliše sama izložba – možemo imati uvid u nove tehnologije ili u nova istraživanja forme ili u bilo koja neka nova dostignuća sa kojima bi se kolege rado upoznale i razmenile iskustva. To je pre svega značaj ovakvih poslova. Izložba nije samo ono što na kraju ostane u galeriji, već čitav rad, proces razmišljanja, okupljanja, razgovora, razmene… To je i neka vrsta ekologije - u smislu da se makar na godišnjem nivou prođe kroz neku oblast, vidi ko se čime bavi, sagleda produkcija, šta nedostaje, šta napreduje, šta su neki slepi prostori koji bi mogli da se popune. U svakom slučaju, treba raditi iz dana u dan, a ne samo očekivati praskove kao što je otvaranje izložbi i sudove da li je dobro ili ne”, poručila je Marija Radoš.
Prema njenom mišljenju, izložba je sama po sebi određeni iskaz.
“Jako mi je bilo zanimljivo da ovakvu selekciju vidim upravo u ovoj zgradi, u ovom stanju i trenutku, zato što sama izložba bez propratnih reči govori o situaciji u ovoj oblasti kulture – u vizuelnim umetnostima. S jedne strane, pojavljuje se relevantnan broj autora najrazličitijih profila – od najmlađih do već etabliranih, koji su se našli u istim uslovima, i to jako lošim, u ovom zdanju koje bi trebalo da pripada upravo stvaraocima vizuelnih umetnosti. Sama izložba je iskaz za sebe”, ocenila je Marija Radoš, koja je, uz Vidu Knežević i Milicu Ružičić, bila članica stručnog žirija za dodelu novoustanovljenih nagrada na Izložbi vajara/ki Srbije 2019.
Budući da su se na izložbi našli radovi ne samo članova ULUS-a i Vajarske sekcije, već i šire, Marija Radoš ističe da su se učesnici na neki način aktivistički odazvali, znajući koja je ideja iza zalaganja četiri članice Odbora.
“Značaj izložbe se prepoznaje i u energiji zajedništva koja je povezala izlagače i stavila u drugi plan kritiku i sagledavanje nekih detalja. Postali su prosto irelevantni i to je za mene zanimljivo – prvi put sam čula da struka ne cepidlači, da je zaćutala na neke detalje, shvatajući težinu i značaj trenutka i suštinu ovakvog poduhvata”, navela je Marija Radoš.
Budući da je ove godine težina posla pala na članice Odbora, koje su se suočile sa različitim izazovima, Marija Radoš smatra da je, bez obzira na teškoće, važno što je trasiran put kako bi ovako nešto trebalo da izgleda u budućnosti.
“Zaista je jasno da je potrebno da mnogo više ljudi bude uključeno da doprinese profesionalnosti ovakve jedne manifestacije”, dodala je ona.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2019. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2019.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
