Kritički život

Rekonstrukcija Ženski fond objavila je transkript uvodnog izlaganja Edvarda Snoudena na konferenciji “Stanje sveta 2015” u Torontu – najvećem skupu koji organizuju studenti u vezi sa aktuelnim temama čovečanstva. Prevodom Snoudenovog i govora ostalih ključnih učesnika, kao i njihovih odgovora na pitanja, RŽF započinje novu ediciju “Izvori epistemologije: Kritički život”, povodom Dana studenata, 4. aprila.

Prema Snoudenu, prava koja uživamo kao građani/ke tajno su i na autoritarne načine umanjena, ograničena i preoblikovana, bez našeg znanja ili pristanka.

“Mi zapravo nemamo izbor. Ako se ne suprotstavimo, ako ne artikulišemo šta ta prava treba da budu, i ako ih ne branimo, ubrzo ćemo otkriti da ih više nemamo”, smatra Snouden, najtraženija osoba danas u svetu, koji je pre godinu i po dana oslobodio poverljiva dokumenta koja razotkrivaju špijuniranje unutar SAD, ali i u drugim zemljama.

Snoudenu se u uvodnom izlaganju na 32. konferenciji "Stanje sveta", u kojem je razmotrio pitanje privatnosti u moderno doba, pridružio i novinar Glen Grinvold, koji je postao tema svetskih medija kada je u junu 2013. godine sa Lorom Pojtres objavio Snoudenova dokumenta, čime je inicirana globalna diskusija o ravnoteži između nacionalne bezbednosti i lične privatnosti.

Prema navodima Snoudena, prikupljanje obaveštajnih i bezbednosnih podataka danas znatno je drugačije od tradicionalnog modela.

Među ključnim programima je PRISM, koji je omogućio korporacijama koje su tajno sarađivale sa američkom vladom da izruče privatne informacija sa naloga pojedinaca.

“A to je zapravo značilo da je ogromna količina informacija, dostupna o svakoj osobi koja ima nalog na Guglu ili ajfon ili koristi Fejsbuk ili Skajp, bilo koji od tih servisa, koji su nam svima neophodni, svaka ta osoba je ođednom u potpunosti izložena na način neviđen do tada”, naveo je Snouden, koji je izdvojio i program Bullrun koji prikuplja u osnovi komunikacijske podatke, a u stvari je korišćen za obradu komunikacijskih podataka koji su masovno prikupljeni, bez ograničenja.

“Oni nisu tražili nekog određenog teroristu odavde ili baš tog kriminalca odande, oni su prikupljali podatke o svima nama, a neke od ovih komunikacija su bile šifrovane, zaštićene korišćenjem metoda digitalne bezbednosti, koje su uobičajene i koje koriste mnogi sajtovi. To nije neka strašna stvar, to je ono što koristite kad se logujete u svoju banku, ili kada nešto naručujete preko interneta, ona vrsta opšte enkripcije na koju se svi oslanjamo zarad svoje bazične bezbednosti.

To su u tajnosti podrivale vlade Velike Britanije i SAD, zajedno, programima koji se zovu Bullrun i Edgehill.

Zanimljivo je da su imena ovih programa reference na nazive bitaka u građanskom ratu, i to odražava ideju da su targetirali ne samo ljude van ovih država, već i ljude unutar. To je fundamentalna promena gde se udaljavaju od ideje da pratimo najgore od najgorih u udaljenim mestima. Umesto toga, pratimo i SVE iznutra na novi način, i javnost toga nije svesna”, naveo je Snouden.

Snouden je apostrofirao i program Levitation, otkriven nedavno u Kanadi, koji predstavlja kanadski ekvivalent Američkoj bezbednosnoj agenciji (NSA), elektronskoj špujunskoj organizaciji u SAD.

Kanadski ekvivalent NSA je, prema rečima Snoudena, presretao svu komunikaciju koje su se mogli dočepati i koja je bila povezana sa sajtovima za deljenje dokumenata (file sharing), ono što se zove FFU-ovi ili sajtovi za besplatno deljenje dokumenata.

“Ako je bilo ko u sobi podelio dokument, što je prilično uobičajeno među mladim ljudima, i ne govorim samo o torentima, već i o servisima kao što su Rapid Upload, Megaupload, Sendspace, bilo kom od tih opšte poznatih sajtova, ili ste možda otpremili video ili klip ili sliku, nešto tog tipa. Oni su prikupljali sve ove informacije o svima, na veliko, a zatim su ih analizirali tako na gomili, u pokušaju da identifikuju teroristički materijal”, naveo je Snouden.

“Ono što je opasno u vezi sa ovim je, kad vlada počne da prikuplja masivnu količinu informacija o pojedincima, čak i ako su u pitanju metapodaci, što recimo nije sama slika već link ka slici, URL adresa na serveru, sa vremenom kad joj je pristupljeno, i sa IP (Internet) adresom vaše kuće ili telefona, odnosno uređaja koji ste koristili da tu sliku podelite, to otkriva mnogo o pojedinakama. Otkriva gde živite, sa kim ste povezani, ko su vam prijatelji, u zavisnosti od sadržaja slika do koga je kasnije moguće doći, može biti i u koga ste zaljubljeni, s kim ste u vezi, koja su vaša politička interesovanja, verska interesovanja, sve vrste informacija o nama. A metapodatke, podatke o podacima, razmatraju vlade, i to je ustanovljeno u tajnosti, a ne od strane suda, na robustan, održiv način. Metapodaci se koriste, prema rečima bivšeg direktora Američke bezbednosne agencije i Centralne obaveštajne službe, mog bivšeg nadređenog Majkla Hejdena: ‘Mi koristimo metapodatke da ubijamo ljude. To je ono što koristimo za targetiranje dronova u ovom trenutku’”, naveo je Snouden.

“To su neverovatno moćni setovi podataka. A sudovi su, u tajnosti, odlučili da ti podaci nemaju istu pravni zaštitu kakvu recimo ima sadržaj vašeg mejla, telo poruke. Oni mogu da prikupe podatke kome šaljete mejl, kada im šaljete mejl, što ujedno govori o tome kada ste budni, kada spavate, kada idete u školu, kuda putujete, na kakve se računare povezujete, ili sa kakvih se povezujete od kuće, ili od prijatelja…”, dodao je Snouden, napominjući da su to samo tri programa za tajno prikupljanje podataka, a mnogo više ih je otkriveno od 2013.

Opšti kontekst svega toga, kako je naveo, jeste da potraga više nije samo za “lošim momcima” ili teroristima, već se prate celokupne populacije, društva, nacije, kategorije ljudi, bez razmišljanja o uticaju koji to ima na njih, i bez razmišljanja da to u osnovi menja ravnotežu moći između građana i države.

“A kada se ovo dešava u tajnosti, kada se ovo dešava van konteksta javnog prava, javne rasprave i javnog pristanka, ne samo da ovo menja prirodu naše demokratije, menja i našu sposobnost da kontrolišemo svoje vlade. Ako vlada nije odgovorna javnosti, na kraju krajeva kome je uopšte odgovorna?”, naveo je Snouden.

Snouden je odgovorio i na niz pitanja studenata, koja se tiču posledica ponašanja NSA i drugih vladinih agencija, razlozima sopstvenog postupka obelodanjivanja podataka, progresivnim ideologijama i hipotetičkim granicama sloboda i ljudskih prava…

Video snimak Snoudenovog uvodnog govora na konferenciji “Stanje sveta” titlovan je na srpski jezik, a na sajtu RŽF objavljen je i celokupan transkript, u prevodu Milice Gudović.

(SEEcult.org)