Kraljičina igra - snaga meke moći

Gost 52. Festa u Beogradu, brazilski reditelj Karim Ajnuz, čiji film “Kraljičina igra” britansko-američke produkcije govori o Ketrin Par, šestoj i poslednjoj supruzi kralja Henrija VIII, ističe da je to kostimirani triler o izuzetnoj ženi koja je uspela da preživi u brutalnim okolnostima, kao i o snazi meke moći.

Zasnovan na romanu “Kraljičin gambit” Elizabet Fremantl, film “Kraljičina igra” učestvuje u glavnom takmičarskom progamu 52. Festa, na kojem je Ajnuz 2020. godine osvojio glavnu nagradu “Beogradski pobednik” za film “Nevidljivi život”, savremenu dramu o sudbini dve sestre.

Prema scenariju Henrijete i Džesike Ašvort, tiranin Henri odlazi u rat, a kraljicu Ketrin imenuje za regenta. Ona čini sve što može da pogura bolju budućnost, zasnovanu na radikalnim protestantskim uverenjima. Kada se bolesni i paranoični kralj vrati, svoj bes okreće ka radikalima, optužuje za jeres Ketrininu prijateljicu iz detinjstva i ona biva pogubljena. Užasnuta i ožalošćena Ketrin se bori za sopstveni opstanak.

Karim Ajnuz je izjavio da je bio fasciniran kada mu je producentkinja Gabrijela Tana dala taj roman i začuđen da neko to već nije snimio.

“Za filmskog stvaraoca je pravi dar kada naiđe na takav materijal, na tako fascinantan lik kao što je Ketrin Par. Bila je zaista posebna žena. Živela je pre 500 godina, ali njene ideje i ono što je činila imaju odjeka i dan-danas”, rekao je Ajnuz 25. februara na konferenciji za novinare u MTS dvorani.

Mnogo je filmova o kralju čuvenom po tome što je uklanjao svoje žene jednu za drugom, a Ajnuz je bio zainteresovan da snimi nešto suprotno - o ženi koja ga je nadživela.

Komentarišući poruku sa uvodne špice filma - da nas istorija uči pre svega o ratovima i muškarcima, a malo o ženama, Ajnuz je priznao da uvek unosi nešto vrlo lično u svoje filmove.

“Fokusiram se na ženske likove jer su mi bliski, dobro poznajem svet matrijarhata. Žene, naročito starije, prisutne su u celom mom životu, od detinjstva. To je uticalo na moje vaspitanje”, rekao je Ajnuz (58), čija je majka Brazilka, a otac iz Alžira.  

Drugi razlog za pomenutu poruku je to što je inače zainteresovan za osobe sa margina sveta, a “žene su, nažalost, predugo u toj poziciji”.

U ovoj storiji sa engleskog dvora Ketrin na kraju pribegava nasilnom činu, a na pitanje SEEculta da li je stvarno bilo tako i da li je nasilje nužno, Ajnuz je odgovorio da su u pripremi filma mnogo istraživali arhive i da nema istorijskog dokaza da se nije upravo tako desilo.

“Tema ovog filma u velikoj meri je snaga meke moći. Sudbina Ketrin je kao kada bi danas neka izuzetna žena, vizionar, bila primorana da se uda za Donalda Trampa. Uzbudljivo je kako je Ketrin svakoga dana morala da primenjuje tu meku moć, da se snalazi u borbi za preživljavanje - nje same i drugih žena, a i u borbi za budućnost zemlje. Ono što je zaista nasilno nije ta jedna scena na kraju, nego brutalan život koji je Ketrin morala da vodi pored takvog čoveka”, rekao je Ajnuz.

Prema mišljenju Ajnuza, kraj patrijarhata ne može da se zamisli bez nasilja, a njegov koncept je da se film ne završava nasilnim činom kraljice, nego nagoveštajem budućnosti kroz lik njene pastorke Elizabete.

“To je mogućnost da se meka moć nastavi, da budućnost bude u rukama osobe koju je Ketrin odgajala i vaspitavala”, rekao je Ajnuz.

Na pitanje koliko je uživao radeći vizuelno raskošan film, inače njegov prvi na engleskom jeziku, Ajnuz je rekao da je za njega to bilo ostvarenje sna.

“Dolazim iz zemlje u kojoj ima malo filmova iz epohe, to je skupo i brazilska kinematografija nema tu tradiciju. Zainteresovan sam za englesku literaturu i za kostimirani film, jer mada dosta košta, to je kao san. Vi tu stvarate novi svet, kompletno iz mašte - kostime, scenografiju, mnoštvo predmeta i detalja dekora. To je mogućnost da kreirate nešto magično. Mislim da je to san svakog reditelja da kreira novi svet”, rekao je Ajnuz.

Ispričao je i da su na setu imali pravu hranu, životinje, čak i adekvatne mirise, kako bi se glumci što više uživeli u taj svet. Kraljevski par igraju Alisja Vikander i Džad Lou.

Ajnuz je izrazio žaljenje što pre četiri godine nije mogao da dođe na Fest, da lično primi nagradu za “Nevidljivi život”.

“Drago mi je što sam sada sam tu. Prošetao sam već malo o sviđa mi se Beograd”, dodao je on.

Producentkinja Gabrijela Tana izjavila je da je odabrala da radi ovaj projekat jer ju je “privukla priča o nekome ko je uspeo da preživi u vrlo rizičnim, opasnim situacijama”.

“Mislim da je to sjajna priča koja zaslužuje da se ispriča upravo danas kada muškarci sa mnogo moći na zastrašujući način kontrolišu stvari u svetu. Pravi je trenutak za tu priču”, rekla je Gabrijela Tana.

Dodala je da u produkcionom smislu projekat bio veliki izazov.

“Film iz epohe iziskuje poseban budžet i zato je ogroman pritisak da se sve uradi kako treba. Ljudi se plaše zbog troškova, ali naravno, kad ispadne dobro, onda su svi za”, rekla je Gabrijela Tana.

Posle svetske premijere u Kanu, “Kraljičina igra” prikazana je i na festivalima u Karlovim Varima, Rio de Žaneiru, Rimu, Roterdamu… a očekuje ga i Trajbeka u Njujorku, gde je Ajnuz studirao film.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).

*Naslovna fotografija: Dušan Milenković

(SEEcult.org)