Kraj mandata Zelenovića i početne faze Audiovizuelnog arhiva SANU

Dosadašnji upravnik Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Radoslav Zelenović izjavio je 12. marta da je u procesu digitalizacije kulturne baštine u Srbiji mnogo toga urađeno kako ne treba, ali da su u SANU tehnološki standardi, procedure i pravni okviri u toj oblasti na najvišem nivou.

Budući da je pod ugovorom još do kraja ove godine, Zelenović je rekao na konferenciji za novinare da mu je sada posao da sakupi građu od pokretnih slika i audio zapisa iz svih arhiva – RTS-a, Kinoteke, Filmskih novosti... kako bi napravili digitalnu kartu SANU, koja će biti, kao i sve ostalo, dostupna stručnoj i drugoj javnosti.

“Uz zahvalnost na poverenju koje sam imao od SANU, ostaje večito pitanje – da li je moglo da bude bolje? Pa, moglo je. Da li je moglo da bude više? Verujte mi, nije. Ovo što smo uradili, to je najviše što smo u datim okolnostima mogli da uradimo”, rekao je Zelenović, kome je predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić zahvalio na velikom doprinosu u uspostavljanju i prvim godinima rada Audiovizuelnog arhiva i centra.

“Ovo je mali sentimentalni čin završavanja početnog ciklusa u priči koja se zove Audiovizuelni arhiv SANU i centar za digitalizaciju umetničke, kulturne, istorijske, naučne baštine”, rekao je Kostić.

Predsednik SANU istakao je i da je to “priča o jednom snu”, u kojoj je “spiritus movens bio novi upravnik ovog Arhiva akademik Aleksandar Kostić, sa željom da SANU kao institucija koja neguje kulturu pamćenja sačuva ono što na naše oči nestaje, a reč je o stvarima od neprocenjivog značaja”.

“Ideja je bila da sa svojim ogromnim iskustvom u fundiranju i obnovi Kinoteke u ovom poslu Akademiji pomogne gospodin Zelenović. Taj prvi, pionirski deo je završen i naša je želja da kažemo hvala Radoslavu Zelenoviću koji je bio sa nama na tom putu, prvi upravnik ove institucije, na putu u okviru kojeg je ta institucija dobila fizionomiju”, rekao je predsednik SANU.

Uručujući Zelenoviću kao simbolični poklon jedno od reprezentativnih izdanja SANU, Vladimir Kostić je istakao da mu je značajno što je taj zajednički poduhvat prerastao i u lično prijateljstvo. Dodao je da će Zelenović nastaviti da pomaže u nekim posebnim segmentima, koji odgovaraju njegovoj velikoj ljubavi, a to je pokretna slika.

Zelenović je podsetio da se 2016. godine, kada je otišao iz Jugoslovenske kinoteke, spremao za jedan posao u inostranstvu, ali je stigao poziv iz SANU.

“Prva ideja bio je centar za digitalizaciju građe, a potom i audio-vizuelni centar. Na osnovu iskustva u čuvanju nacionalnog blaga, prvi zadatak je bio da građa koja se digitalizuje ne sme da se ošteti”, rekao je Zelenović.

Projekat je išao brzo - 2016. osnovan je Odbor u kojem su Aleksandar Kostić i on bili kopredsednici, 2017. su ušli u gradnju, a 2018. otvorili Arhiv u Beogradu i potom odeljenje u Sremskim Karlovcima.

“Znali smo šta hoćemo i šta nam treba. Za najstarije i najvrednije knjige, stare 500, 600, 700 godina, koje bi bio zločin pomerati, otvorili smo i jednu radnu stanicu u samoj zgradi SANU”, rekao je Zelenović, dodajući da je 2019. godine poručena dodatna oprema, a odmah je počela i obuka ljudi koji na njoj rade.  Samo tokom 2019. godine urađeno je gotovo 200.000 strana.

Zelenović je napomenuo da je reč o procesu koji se nastavlja i da Arhiv može da bude servis za muzeje, arhive i privatne kolekcije po Srbiji, za one koji nemaju mogućnost za taj posao.

Predsednik SANU Vladimir Kostić je dodao da radne stanice i dalje rade, da nova mašina može da digitalizuje oko 2.000 stranica na sat, te da ima već oko 20 predloženih projekata, zbog čega će morati da se prvi selekcija.

“Sa zadovoljstvom možemo da kažemo da je taj san završen što se tiče tehničko-tehnološkog i prostornog aspekta. Opremljena je sala u kojoj će dokumenti moći da se prikazuju sa izvanrednom rezolucijom. Digitalizovaćemo i trenutnu izložbu o Studenici i imati mogućost da je prezentujemo”, rekao je predsednik SANU.

Novi upravni Audiovizuelnog arhiva i centra akademik Aleksandar Kostić takođe je podsetio na početke tog projekta za koji se, kako je rekao, ispostavilo da je mnogo složeniji nego što su zamišljali, ali su bili odlučni da stvore oazu u kojoj će postaviti vrhunske standarde.

Tako Arhiv ima opremu kakva se koristi u Britanskoj biblioteci, Muzeju moderne umetnosti u Njujorku i drugim prestižnim institucijama u svetu, kao i obučene stručnjake.

Uspostavljeni su i standardi za procedure i za različite vrste materijala. Na primer, za digitalizaciju rukopisa iz 14. veka potrebna su četiri dana i troje operatera, što ne može da se poredi sa digitalizacijom nekog nedavno objavljenog zbornika. Sada se razvija nivo meta-podataka, baze i korisničke aplikacije, kako bi digitalizovani materijal bio pretraživ.

“Sledeći korak je da se povežemo sa svetskim kulturnim institucijama, da dovodimo stručne ljude da ovde drže seminare, a i da naši ljudi idu u svet”, rekao je Aleksandar Kostić.

Akademik Aleksandar Kostić naglasio je i da je želja da Arhiv ne bude samo servis za digitalizaciju, nego i istraživački centar u oblasti digitalne kulturne baštine.

“Na tome insistiram, da ovaj Arhiv bude cenjen u svetu”, rekao je novi upravnik Audiovizuelnog arhiva i centra SANU.

(SEEcult.org)