Kovačević inspirisan demografskim problemom

Predstava “Hipnoza jedne ljubavi”, prema tekstu i u režiji Dušana Kovačevića, biće premijerno izvedena 17. decembra u Zvezdara teatru kao svojevrsni znak za uzbunu zbog poražavajuće demografske činjenice da će, kako kaže autor, Srbi u Srbiji za sto godina biti nacionalna manjina.

“Ovo nije socijalna drama, demografski problem je dat indirektno i sa elementima humora, što je moj rukopis oduvek, a priča je podignuta na jedan nivo metafore. Pozorište ne može ništa da reši, ali želja nam je da ukažemo na problem”, izjavio je Kovačević 9. decembra na konferenciji za novinare, navodeći da “svake godine u Srbiji nestane jedan manji grad od 40-50.000 stanovnika, toliko nas je manje jer odlazimo – napuštamo zemlju, selimo se u neke druge krajeve ili put neba”.

Što se tiče samog komada, koji će premijerno biti izveden na sceni “Danilo Bata Stojković”, Kovačević je rekao da je priča u suštini vrlo jednostavna i da je reč o nečemu što ga privatno uznemirava.

“Svi moji komadi su napisani zbog nekog problema koji ja imam, počevši od nesporazuma sa sobom, pa onda dalje sa svetom u kojem živim. Ne mislim samo na našu zemlju, nego generalno na planetu. U ovoj predstavi je prisutan globus kao simbol planete, jer ne živimo samo u svom dvorištu i u svojoj zemlji nego živimo na planeti Zemlji”, izjavio je pisac i reditelj, akademik Dušan Kovačević.

“Hipnoza jedne ljubavi” priča je o porodici šumara i njegove supruge na vrhu planine. Sin im je u Kanadi, ćerka  se sprema za Ameriku. Prvom komšiji, doktoru sa sinom, ćerka je već u Engleskoj, dok mu je žena prerano otišla. “I kad svi odu, ostaće njih troje starijih ljudi u toj planini, da čuvaju planinu”, rekao je Kovačević.

U dramaturškom smislu, komad se odvija kao film na sceni.

“Sve se događa u eksterijeru, jedne letnje noći pod zvezdama i događa se tačno onoliko koliko komad traje, prisustvujemo prvoj i prisustvujemo poslednjoj rečenici jednog nesporazuma i jednoj ljubavnoj priči”, najavio je Kovačević.

  Foto: Nikola Vukelić

O svom rediteljskom postupku rekao je da na probama posmatra šta se dešava iz ugla buduće publike i da predstava nastaje kao vrsta kolektivne režije.

“Ja sebe ne smatram posebnim rediteljem niti mi je to previše bitno u životu. Samo hoću da realizujem ono što sam godinu dana pisao, baš onako kako je napisano. Da bih ostvario tu priču, ja te likove moram dobro da upoznam, da im znam biografije, a oni moraju da od likova postanu ljudi koji su živi, da bi mogli da govore ne ono što ja pišem nego sami da govore svoje probleme”, naveo je Kovačević.

“Svako od nas poznaje ili ima nekoga ko je negde u svetu i otuda moja briga da će jednoga dana moje drame moji potomci slušati na engleskom jeziku, jer ako postanemo nacionalna manjina, onda može da se izglasa da neki drugi jezik bude prvi. To sad izgleda kao neki futuristički strah, ali demografske činjenice su poražavajuće. Ova briga može da izgleda kao sekundarna, pošto imamo većih briga, ali ja mislim da je to osnovno, jer zemlja bez naroda ne postoji. Za to već imamo primere na periferiji naše zemlje, gde nas nema više. Možemo da pričamo i da se pravimo da je sve u redu. Ništa nije u redu što se tiče demografske slike i granica Srbije. Za mene je to jedan od prioriteta, stvar nacionalne strategije da se vodi briga o budućnosti porodice u Srbiji”, izjavio je Kovačević.

Kako je dodao, “lepo je sve ovo što se sada zida i gradi, ali ko će tu živeti, ko će putovati tim putevima”.

Kovačević je rekao da je glumce birao kao selektor i da je “odabrao najbolji tim, ljude koji će likove oživeti na način kao da nije pisano, već da je dokumentarni komad”.

U ansamblu su Ljubomir Bandović, Anica Dobra, Nina Janković, Dragan Petrović Pele, Uroš Jakovljević i Ivan Mihailović.

Šumar Ranko (Bandović) je, kako autor navodi u opisu likova, čuvar šuma i šumskog sveta, prijatelj životinja i ptica, neprijatelj lovokradica, zaljubljen u planinu i zvezde. Njegova žena Soja (Dobra), učiteljica u školi “Nikola Tesla” sa pet učenika iz devet sela, uzalud je mužu govorila da se mane zvezda i da ne priziva nevolje.

Za Bandovića je tema predstave uznemiravajuća. “Kada se bavite ovom temom nekoliko meseci više ne možete da razgovarate o tome normalno, nego vam zadrhti brada, naježite se i plače vam se kad pogledate brojke koliko ljudi ode, kuda ode i zašto ode”, rekao je Bandović, koji igra roditelja deteta koje želi da ode, koje mora da ode i treba da ode da bi nešto od života uhvatilo.

“Taj roditelj želi da ono ode, ali nije razmislio da čovek mora dobro da pazi šta želi. On je nešto dobio, ali to nije ni blizu u snazi i veličini onoga što je izgubio. U praznoj kući duša je na promaji”, rekao je Bandović.

Anica Dobra, koja je u Zvezdara teatru ponovo posle više od 20 godina, primetila je da je sve drugačije, što smatra za prednost, i za nešto što daje slobodu da se bude kreativan.

“Za predstavu imamo još dosta da radimo do premijere, ponekad se stvari rešavaju na poslednjoj generalnoj probi. Imamo vremena za još par kriza i par uzleta. Pristala sam da radim pre nego što sam pročitala komad. Smatram da je Duškov poziv velika privilegija  i dovoljan razlog da se ne sumnja u tekst. Jako sam motivisana”, izjavila je Anica Dobra.

Ističući dobru atmosferu u ansamblu, rekla je da se “slušaju međusobno, što je osnovna stvar”.

“Nisu bitne naše replike, bitno je da odgovorimo na ono što naš partner kaže. Nadam se da će biti i smeha, sigurna sam da će biti emocije i da ćemo da damo taman onoliko gasa koliko treba da nam tekst, kako je rekao Duško, legne kao rukavica”, kazala je Anica Dobra.

U autorskoj ekipi su kompozitor Vladimir Marković, kostimografkinja Marina Vukasović Medenica, scenografi Nenad Brkić i Nikola Nikolić, koreograf Milan Gromilić i lektorka dr Ljiljana Mrkić Popović.

Dušan Kovačević je izjavio da se ovom predstavom Zvezdara teatar priključuje obeležavanju 175 godina od osnivanja Društva srpske slovesnosti, iz kojeg je nastala Srpska akademija nauka i umetnosti.

Prve reprize predstave su 20, 22. i 27. decembra, a kao i premijera, raprodate su.

(SEEcult.org)