Kopile (1948-1968)
Drama “Kopile (1948-1968)” Zorice Jevremović, u adaptaciji i režiji Anje Suša, koja predstavlja autorkin pokušaj redefinisanja sopstvenih mladalačkih revolucionarnih fantazija i ubeđenja sa distance od gotovo dve decenije, biće izvedena 10. jula u Klubu u Tolstojevoj, uz razgovor o projektu “Rizik #2: srpski Faust i drugi citati”. Od svih jugoslovenskih drama inspirisanih događajima iz '68, “Kopile” je nastala najkasnije - napisana je 1987. godine, a štampana 1997. u časopisu “Scena”.
Drama “Kopile (1948-1968)” Zorice Jevremović, u adaptaciji i režiji Anje Suša, koja predstavlja autorkin pokušaj redefinisanja sopstvenih mladalačkih revolucionarnih fantazija i ubeđenja sa distance od gotovo dve decenije, biće izvedena 10. jula u Klubu u Tolstojevoj, uz razgovor o projektu “Rizik #2: srpski Faust i drugi citati”.
Od svih jugoslovenskih drama inspirisanih događajima iz '68, “Kopile” je nastala najkasnije - napisana je 1987. godine, a štampana 1997. u časopisu “Scena”.
Radnja tog komada, s podnaslovom “Drama utopije”, smeštena je na Dedinje “od svitanja 6. do svanuća 7. aprila 1968. godine”, odnosno uoči beogradskih demonstracija.
Junaci su predstavnici različitih slojeva jugoslovenskog socijalističkog društva koji naseljavaju elitni kraj Beograda koji autorka definiše kao “najbogatiji, a najbedniji geto u Jugoslaviji”.
Kroz međusobne sukobe junaka, Zorica Jevremovic prikazuje komplikovana raslojavanja u jugoslovenskom društvu krajem 60-ih, u naelektrisanoj atmosferi uoči studentske pobune. ... Akcenat je naročito stavljen na potragu za identitetom generacije budućih mladih pobunjenika.
Jedan od junaka, Anton, ovako doživljava poziciju svoje generacije: “Mi smo generacija između, visoko zahtevna a preuzbuđena nesrećama prethodnika. To nas sve mrvi na isti način! Mi smo deca dece revolucije, eto šta smo!”
Zorica Jevremović, za razliku od Antona, sebe ne smatra detetom, već “kopiletom revolucije”, navela je Anja Suša u magistarskom radu “Beogradsko pozorište i studentske demonstracije 1968” na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Katedra za opštu savremenu istoriju, 2002).
U predstavi igraju Vladislava Đorđević, Sena Đorović, Dušica Sinobad, Vladimir Aleksić, Feđa Stojanović i Ivan Tomić.
Scenografiju i video uradio je Igor Vasiljev, muzičari su Vladimir Pejković, Vladislava Đorđević, Damjan Babić i Nemanja Aćimović.
Drama "Kopile (1948-1968)" nastala je u koprodukciji Centra za kulturnu dekontaminaciju i Inicijative mladih za ljudska prava, a po njenom izvođenju predstave, biće održan razgovor koji će moderirati Branimir Stojanović, a učestvuju autorka drame Zorica Jevremović, Borka Pavićević, Anja Suša, Radina Vučetić i Zlatko Paković.
Autorka Zorica Jevremović (1948) diplomirala je dramaturgiju na FDU u Beogradu 1975. godine, a radi kao pozorisna i video rediteljka i teoretičarka medija.
Dramaturgijom se bavila u alternativnim i neformalnim grupama pozorišta i filma (KPGT, Art-film, Nova osećajnost, Preduzeće za
pozorišne poslove...).
Kao zagovornica jugoslovenskog kulturnog prostora, istraživala je kulturnu istoriju i teološko običajno pravo multinacionalnih i
više-konfesionslnih sredina u SFRJ, uređivala alternativne naučne
zbornike iz književne istorije, osnivala alternativna pozorišta koja su
funkcionisala kao “pozorišta kvarta” u getoiziranim zajednicama, a početkom ratova 90-ih bila je aktivistkinja antiratnih grupacija Civilni poket otpor i Beogradski krug, u okviru kojih je izvela više kulturoloških projekata.
Objavila je knjige iz multimedijalne teorije i pozorišne drame: “Raspad sistema” (2000), “Semiološki krugovi” (2001), “Četiri predratne drame” (2001), “Spotovi nostalgije” (2006), “Balada o devojačkom odelu” (2006).
Rediteljka Ana Suša direktorka je Malog pozorišta “Duško Radović” od 2002. godine i koselektorka BITEF-a od 2006. godine. Bila je i selektorka pozorišnog programa BELEF-a 2005. Jedan je od osnivača i umetnički direktor trupe Torpedo (1997-2001) i član uredništva pozorišnog časopisa “Teatron”.
Na predstavu “Kopile 1948-1968)” organizovan je autobuski prevoz iz Birčaninove, a okupljanje je u 19.15 u dvorištu CZKD-a.
Projekat “Rrizik #2: srpski Faus i drugi citati” podržan je od Ministarstva kulture Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.
(SEEcult.org)
