Komunikacija... Nike Radić
Hrvatska umetnica Nika Radić, koja deluje pre svega u Berlinu i Zagrebu, predstaviće se 18. decembra u Muzeju savremene umetnosti ojvodine (MSUV) retrospektivnom izložbom “Komunikacija iznad svega - diskontinuiteti, prekidi, praznine i kratki spojevi”, koja obuhvata izabrane projekte i realizacije nastale od početka dvehiljaditih godina, kada se potpuno posvetila mogućnostima i granicama sporazumevanja.
Hrvatska umetnica Nika Radić, koja deluje pre svega u Berlinu i Zagrebu, predstaviće se 18. decembra u Muzeju savremene umetnosti ojvodine (MSUV) retrospektivnom izložbom “Komunikacija iznad svega - diskontinuiteti, prekidi, praznine i kratki spojevi”, koja obuhvata izabrane projekte i realizacije nastale od početka dvehiljaditih godina, kada se potpuno posvetila mogućnostima i granicama sporazumevanja.
Iako se pojedini njeni radovi koriste vrlo različitim medijima, interes Nike Radić do danas ostaje pitanje: šta je to što umetnost može komunicirati i kome se zapravo obraća?
Prema navodima autora izložbe Miška Šuvakovića, umetnički rad Nike Radić nastao je i razvijao se u kontekstu postmoderne skulpture da bi zatim bio preorijentisan u kulturalna istraživanja ljudske komunikacje, pre svega, mikroekoloških situacija vizulne i verbalne komunikacije, percepcije, te kritičkog uspostavljanja granica ljudskih privatnih i javnih odnosa.
Ona danas radi sa digitalnim videom i videoinstalacijama ili instalacijama/ambijentima “kulturalnih tragova” savremene globalne/tranzicijske, odnosno, internacionalno i regionalno locirane javne i privatne komunikacije.
Umetnički rad/delovanje Nike Radić je uključen u složene umetničke prakse koje se često imenuju “umetnost u doba kulture”. To znači da ona istražuje mogućnost vidljivosti mikro-situacija, kontradikcija ili naprslina ljudske individualnosti i društvenosti. Pritom njena istraživanja nemaju didaktički karakter kao što to imaju istraživanja savremenih aktivista u polju kulturalnog rada, već su usmerena ka realizacijama situacija i događaja koji pokreću afektacijsko dejstvo na gledaoca i često saučesnika.
Za realizaciju njenog rada nije bitno otkrivanje pojavnosti “starih” ili “novih” umetničkih medija, već njihovo - novo medijsko - izvođenje kojim se otkriva problem, konflikt ili indiferentnost uspele, odnosno, neuspele komunikacije, naveo je Šuvaković.
Prema njegovim rečima, prezentacija “singularnog slučaja komunikacije” treba da pokrene mehanizme i pojavnosti mehanizama bitnih za oblikovanje “događaja ljudskog” života. Drugim rečima, Nika Radić radi pre svega spektakularizacijom mikro ili makro komunikacijskih pojavnosti i dejstava, što znači bazičnim “biotehnologijama” društva.
Nika Radić je umetnica koja deluje, pre svega, u Berlinu i Zagrebu. Ona deluje na internacionalnom planu i svoj rad prezentzuje na brojnim izložbama po Evropi.
Nika Radić je nakon Akademije i mačo faze pravljenja velikih skulptura, shvatila da je ono što joj se u stvari svidja, sâm način na koji gledaoci koriste njene skulpture. Dopalo joj se što posmatrači postaju korisnici i mogu da sede na radovima ili se kreću po njima. Onda je počela da radi instalacije u kojima je svesno odlučivala o tome kako ljudi treba da se kreću u galerijskom prostoru.
Osim praktičnih promena, razlog je ležao i u tome što se njeno interesovanje sve preciznije formiralo oko teme komunikacije, a video nudi neke mogućnosti izraza koje medij skulpture ne poseduje. To je ujedno i osnovno pitanje na koje ona ukazuje u svom radu.
Problem sa komunikacijom je isti u umetnosti i svakodnevnom životu i mnoštvo je različitih nivoa komunikacije u svakodnevnom razgovoru.
Prema rečima umetnice, tradicionalno smo učili da je komunikacija nesto što se odvija izmedju onoga ko šalje poruku i onoga ko je prima. Zatim je tu i šum na kanalima komunikacije koji može da dovede do distorzije poruke. Da bismo uopšte mogli da komuniciramo, moramo da imamo toliko toga zajedničkog. Sama činjenica da moramo govoriti istim jezikom je veoma očigledna, ali to ni približno nije sve. Moramo imati i mnogo zajedničkih iskustava da bismo bili u stanju da pojmimo šta je druga osoba htela da kaže.
“Ja onim što radim ne šaljem neku poruku. Ono što obično radim je da pronadjem zanimljiv aspekt ... pa života, pretpostavljam, i onda pronalazim male primere gde mislim da je to veoma vidljivo ili očigledno. Posmatrači mogu da čitaju situaciju na isti način, ali možda i neće. Kada je iluzija uspostavljena, otvoreni smo da verujemo još više, tako da počnemo da posmatramo i projektovanu sliku osobe kao nešto stvarno”, navela je Nika Radić.
Prema njenim rečima, bilo je čudno kada je prikazala “3 prozora” u Auguststrase u Berlinu - ljudi bi prošli pored, zastali i rekli: “ej, vidi, ovi prozori nisu stvarni”. “Neverovatno je kako sklapamo slike i uvek pravimo veze sa nečim u šta verujemo, čak i kada je ono što vidimo sasvim različito od stvarnosti... delo se pretvara u neku vrstu Rorsahovog testa, ali meni to ne smeta. Ja više nemam kontrolu nad delom jednom kada je izloženo”, dodala je umetnica, koja je rodjena 1968. u Zagrebu, gde je studirala vajarstvo, a potom i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Beču.
Od 1990. izlagala je na više od stotinu samostalnih i grupnih izložbi, od kojih su važnije: “Gledati druge” u Umjetničkom paviljonu u Zagrebu 2009, “Other People's Space” u O'Artoteci u Milanu 2008, Festival der Regionen u Gornjoj Austriji 2007, “Vrata” u Kuli Lotrščak u Zagrebu 2006, “Insert” u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu 2005, “Journal” u Living Art Museumu u Rejkjaviku, te “ohne Worte” u Galeriji Grita Insam u Beču 2004.
Dobitnica je nagrada Zagrebačke banke za diplomski rad 1992, te nagrade “Radoslav Putar” za najboljeg mladog umetnika u Hrvatrskoj 2003. i nagrade za mlade srednjoevropske umetnike “Trieste Contemporanea” 2005.
Kustoškinja projekta u MSUV je Suzana Vuksanović, a izložba će biti otvorena do 12. januara 2010.
Sajt Nike Radić je www.nikaradic.com
Sajt MSUV je www.msuv.org
Foto: Za Koktoa (Cocteaua), serija odliva ruke, 2006, sintetička keramika
*U prilogu - esej Miška Šuvakovića
(SEEcult.org)
