Ko će predstavljati Srbiju na 58. Bijenalu u Veneciji?

Ko će predstavljati Srbiju na 58. Bijenalu u Veneciji biće poznato 22. januara u Ministarstvu kulture i informisanja, koje je za sada saopštilo da je izabran projekat koji je, prema oceni stručne komisije, najbolje odgovorio na centralnu temu “May You Live in Interesting Times”, kao i na iskaz umetničkog direktora te najveće međunarodne manifestacije savremene umetnosti Ralfa Rugofa (Ralph Rugoff).

O nastupu Srbije na 58. Bijenalu, za čiju je organizaciju prvi put angažovana Kuća legata, govoriće ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, komesar Vladislav Šćepanović i član Programskog saveta Dragan Zdravković, umetnici koji su predstavljali Srbiju u Veneciji 2017. godine, te autor odabranog projekta.

Nastup Srbije na Bijenalu u Veneciji do sada su organizovali Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) ili Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, ali su njihova stručna veća obavestila bila Ministarstvo kulture početkom novembra 2018. godine da nisu spremna da učestvuju u Programskom savetu i da povlače svoje predstavike zbog netransparentne procedure imenovanja članova tog tela. To je izazvalo i burne reakcije u stručnoj javnosti, doduše samo na društvenim mrežama. Ministarstvo se nije oglašavalo sve do sredine decembra, kada je objavljen konkurs za izbor predstavnika Srbije i saopšten sastav Programskog saveta na čelu sa Danijel Kvaran, kustoskinjom Rejkjavik muzeja umetnosti i kokustoskinjom 57. Oktobarskog salona 2018. u Beogradu. U Programskom savetu, uz Dragana Zdravkovića, našli su se i umetnica Gala Čaki, muzejska savetnica Milica Todorović, umetnička direktorka Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, kao i istoričar umetnosti Vladimir Dimovski, docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

V.d. direktora MSUB-a Slobodan Nakarada smatra da su muzeji “svoje odradili skretanjem pažnje na netransparentnost procedure”, a tim povodom očekivali su i reakcije Ministarstva, i stručne javnosti, ali su one zvanično izostale.

“Većina ljudi očekivala je od nas imena (članova Programskog saveta), a mi smo smatrali da ne treba da budemo ti koji će to da saopšte, jer smatramo da je ceo proces loše odrađen”, rekao je Nakarada za portal SEEcult.org povodom novembarskog saopštenja kojim su MSUB i MSUV izneli stav da sa predloženim sastavom Programskog saveta nisu u mogućnosti da ispune “osnovne kriterijume autonomnog, kritičkog i profesionalnog delovanja”.

"Došli smo u situaciju da prepuštamo kulturnoj sceni da reaguje, a ona ne reaguje, kao i da Ministarstvo izabere Kuću legata, instituciju koja je gradska i koja bi stoga mogla da predstavlja problem što se tiče propozicija Bijenala", rekao je Nakarada, navodeći da pravila Bijenala nalažu da se realizacijom izložbe bavi neka od institucija na republičkom nivou.

Prema rečima Nakarade, MSUB nije kontaktirao u međuvremenu ni bilo ko od kolega iz Kuće legata.

“Kuća legata ima tri-četiri zaposlena i ne znam kako će tehnički moći da uradi nešto što nikada nije radila”, rekao je Nakarada, navodeći i da je budžet (10 miliona dinara bruto predviđeno konkursom) smanjen u odnosu na 2017. godinu (20 miliona).

Ističući da je MSUB uvek insistirao da “produkcija radova treba da bude najviše finansirana, a ne honorari i sve ostalo što sledi”, Nakarada je naglasio da je i inače cela organizacija nastupa na Bijenalu vrlo kompleksna i da pravila igre moraju da se striktno poštuju.

“Muzeji su reprezentativne institucije, a Kuća legata, uz svo dužno poštovanje, kao gradska institucija niti ima iskustvo, niti znanje kako to da uradi”, ocenio je Nakarada.

S druge strane, komesar nastupa Srbije Vladislav Šćepanović, umetnik i profesor Fakulteta primenjenih umetnosti (FPU) u Beogradu, izrazio je zadovoljstvo tokom priprema za Bijenale u Veneciji, na kojem je i sam učestvovao 2017. projektom “Enklavia - slikarstvo, posledica ovakvog života” kustosa Nikole Šuice, uz Dragana Zdravkovića i Milenu Dragićević.

“Ovoga puta Bijenale neće ići preko MSUB-a, nego preko Kuće legata, koja je ispala dobar domaćin i čitava njihova struktura nam mnogo pomaže da Bijenale realizujemo”, rekao je Šćepanović gostujući nedavno sa Zdravkovićevm u Jutarnjem programu RTS-a.

Prema rečima Šćepanovića, propozicije predviđene konkursom za izbor predstavnika Srbije za 58. Bijenale, koji je bio otvoren do 12. januara, “dosta su jake”, jer je u pitanju najznačajnija manifestacija u oblasti savremene umetnosti. Osim učešća na domaćoj sceni, nagrada i priznanja, kao izuzetno važan kriterijum za izbor predstavnika Srbije Šćepanović je naveo i “renome na međunarodnoj sceni”, odnosno “reference u važnim svetskim galerijama”.

Uloga komesara, kako je dodao, jeste da koordiniše i organizuje ceo događaj - da bude “prvi čovek po pitanju realizacije”, ali “može da bude i kreativna u slučaju da umetnik koji bude izabran nema svog kustosa”.

U pogledu uloge MSUB-a na umetničkoj sceni, Šćepanović je podsetio da je bio na čelu tog muzeja u periodu dok je bio zatvoren, a smatra da je za završetak rekonstrukcije bila pre svega u pitanju politička volja. “Za sve je u pitanju politička volja kada su institucije kulture u pitanju, jer ne mogu one same da stvore novac za obnovu, nego je pitanje da li to nekoj političkoj garnituri odgovara, da li treba ili ne treba…”, rekao je Šćepanović, dodajući da kasnije funkcionisanje zavisi od toga ko vodi instituciju.

“Politička volja je važna da se nešto izgradi, otvori, a kako će to da funkcioniše dalje, to je stvar ljudi koji to vode. To polako prestaje da ima veze sa politikom, već pre svega ima veze voljom i željom tih ljudi”, rekao je Šćepanović.

Zdravković je dodao da je umetnicima jako važna podrška MSUB-a i da bi trebalo da to bude “ključna institucija za vezu sa stranim scenama”. Dodao je da MSUB to i jeste, ali bi “mogao da bude i mnogo značajniji u tom pogledu”.

Zdravković, koji je docent na FPU, rekao je da je učešće na Bijenalu u Veneciji izuzetno značajno za svakog umetnika, jer ima priliku da ga vidi cela svetska scena, pa se i rezultati “polako pojavljuju”.

“Mi smo zaišta upoznali imena o kojima smo samo mogli da učimo ovde, kao što je Kiki Smit, sa kojom smo se i lično upoznali i bilo je veoma lepo družiti se sa njom. Neki umetnici su i lično došli, imao sam nedavno izložbu sa Nikolom Samorijem u Italijanskom institutu za kulturu, koji je došao na osnovu našeg poznanstva na Bijenalu… Neke strane kolekcije su otkupile naša dela”, rekao je Zdravković.

Prema propozicijama Bijenala u Veneciji, zemlje koje učestvuju dužne su bile da obaveste organizatore najkasnije do 30. novembra 2018. godine o imenovanju komesara nastupa u nacionalnom paviljonu. Kao predstavnik vladine institucije ili delegirane javne institucije koja predstavlja zemlju, komesar garantuje transparentnost organizacionog procesa, nadzire realizaciju projekta za nacionalni paviljon i odgovoran je za izložbu u skladu sa ugovorom sa Bijenalom i njegovim standardima.

Kustoski koncept odabranog projekta u tekstualnoj formi, kao i detaljan opis projekta (lista učesnika, lista radova, izgled postavke), mora biti dostavljen Odeljenju za vizuelne umetnosti Bijenala u Veneciji do 1. februara.

58. Bijenale umetnosti u Veneciji biće inspirisano današnjim “zanimljivim vremenom”, obeleženim lažnim vestima, porušenim vrednostima i različitim krizama, najavio je umetnički direktor Ralf Rugof, predstavljajući koncept te međunarodne izložbe koja će biti održana od 11. maja do 24. novembra (vernisaž od 8. do 10. maja). Naslov 58. Bijenala umetnosti “May You Live in Interesting Times" zasnovan je na staroj kineskoj kletvi koja se odnosi na period nesigurnosti, krize i previranja – na “zanimljivo vreme”, tačno kakvo je ono koje živimo danas, naveo je Rugof, direktor londonske Hejvord galerije.

(SEEcult.org)