Knjige umetnika u MMOMA
Moskovski Muzej moderne umetnosti započeo je novi izložbeni program “Svetska remek dela knjiga umetnika” izložbom fokusiranom na rusko-francusku književnost i njene veze sa umetnošću. Klasični primeri knjiga umetnika (livre d’artiste), sintetičke forme koja povezuje vizuelnu umetnost i književnost, umetnike, izdavače i pisce iz celog sveta, nisu do sada predstavljani u Rusiji, čak ni u najvećim muzejima. Na izložbi u MMOMA mogu se videti dela Marka Šagala, Jurija Kupera, Aleksandra Aleksejeva, Ivana Punija, Eduarda Štajnberga, Osipa Cadkina...
Moskovski Muzej moderne umetnosti započeo je novi izložbeni program “Svetska remek dela knjiga umetnika” izložbom fokusiranom na rusko-francusku književnost i njene veze sa umetnošću.
Klasični primeri knjiga umetnika (livre d’artiste), sintetičke forme koja povezuje vizuelnu umetnost i književnost, umetnike, izdavače i pisce iz celog sveta, nisu do sada predstavljani u Rusiji, čak ni u najvećim muzejima.
Na izložbi u MMOMA mogu se videti dela Marka Šagala, Jurija Kupera, Aleksandra Aleksejeva, Ivana Punija, Eduarda Štajnberga, Osipa Cadkina...
Književna baza za njihova dela, prema navodima MMOMA, zaslužuje posebnu pažnju, budući da je reč o vizuelnim interpretacijama radova autora kao što su Gijom Apoliner, Luj Aragon, Josif Brodski, Žan Kokto, Andre Malro, Boris Pasternak, Žorž Pompidu, Žak Prever...
Jedinstveni fenomen umetničkih knjiga nastao je u Francuskoj na razmeđu XIX i XX veka. Klasična knjiga, uporedo sa originalnim likovnim delom, sadrži takođe originalnu štampanu grafiku - litografiju, drvorez, duborez. Na svakoj stranici svakog primerka knjige su potpisi oba autora - pisca i slikara. Svaki rad slikara predstavlja vrednost samu za sebe.
Grafički radovi Šagala, Matisa, Pikasa, Miroa, Dalija.., izlagana su u mnogim muzejima širom sveta kao zasebna umetnička dela izuzetne vrednosti.
U knjigama umetnika dosledno se poštuju proporcije teksta i ilustracije.
S jedne strane tekst kao motivacija, premisa, nadahnjuje slikara, a s druge strane, grafički listovi čine paralelni tekst.
Knjige umetnika izdaju se u malom tiražu, najčešće od 20, a najviše do 400 primeraka, urađenih primenom retkih tehnolgija - koristi se specijalno za te namene izrađena hartija za svako izdanje, duboka štampa, litografija.., čime se ističe unikatnost izdanja.
U Rusiji je izdavanje takvih knjiga nepoznata praksa.
U nekim muzejima moguće je naći samo pojedinačne primere, koje predstavlja svetsko nasleđe u tom vidu umetnosti. Osim toga, svi ruski autori koji se bave takvom vrstom umetničkog izdavaštva i štamparstva rade isključivo u inostranstvu, kao što su to činili Šagal i Gončarov, ili savremenici Bruskin i Kuper.
Poseban deo izložbe posvećen je vizuelnim tvorevinama Šagala, uz stihove Luja Aragona. Svaki autorski list ima po dva potpisa - Šagalov i Aragonov.
Inače, poznato je da je Mark Šagal mnogo ilustrovao. Neposredno pred smrt, napisao je da je na njega ogromni uticaj izvršila Biblija, “velika, univerzalna knjiga”. Nameravao je da je i ilustruje, pa se zato uputio na hodočašće u Palestinu. “Od samog detinjstva Biblija mi je otvarala stranice sudbine sveta i nadahnjivala me u radu”, zapisao je Šagal.
Ova godina je, inače, proglašena “Godinom Francuske u Rusiji” i “Rusije u Francuskoj”, pa i izložba u MMOMA čini deo tog programa - s jedne strane prvi put otvara svet knjiga umetnika ruskoj publici, a sa druge strane - predstavlja čuvene umetnike ruskog porekla kao učesnike francuske i međunarodne umetničke scene.
MMOMA je najavio još dve izložbe u okviru programa “Svetska remek dela knjiga umetnika”, od kojih će jedna biti posvećena Pablu Pikasu, a druga izdavaču Amrbuazu Volaru.
Sajt MMOMA je www.mmoma.ru
Branko Rakočević
