KND: Mića Stajčić - 1/3
Milorad Mića Stajčić - “Snovi zaleđenog čoveka 2”, Gradska galerija Požega, 10-28. novembar 2016.
1/3 - Kritičarka na delu: Ksenija Marinković, istoričarka umetnosti
U nastavku serijala Kritika na delu, u prvoj od tri epizode posvećene izložbi Milorada Miće Stajčića “Snovi zaleđenog čoveka 2” u Gradskoj galeriji Požega, istoričarka umetnosti Ksenija Mariković ističe humor i simboliku predstavljenih radova koji na prvi pogled deluju atraktivno i zabavno, ali se odnose na niz ozbiljnih tema današnjice.
“Umetnik na neki način namerno koristi taktike advertajzinga da bi privukao pažnju određenim estetskim i vizuelnim kvalitetima dela. Iako na prvi pogled deluju atraktivno, reč je o radovima u kojima su Diznijevi junaci smešteni u kontroverzne situacije. Umetnik koristi Diznijeve likove kao simbole crtanog filma. U suštini, osećaj koji bi posmatrač trebalo da ima, ili se pretpostavlja da bi imao po ulasku u galeriju bio bi poput ulaska u crtani film ili zabavni park. Umetnik tako računa na to da se publika poistovećuje sa sećanjima iz detinjstva i da njegove radove prihvata bez bilo kakvog prethodnog promišljanja, iskreno i intuitivno, a tek tada, na nekom drugom nivou, iščitava neka možda dodatna značenja”, navela je Ksenija Marinković.
Prema njenom mišljenju, humor u Stajčićevim radovima ima dimenziju koja treba da identifikuje granice slobode i ograničenja i da ih dovede do tačke vidljivosti.
“Ovde se radi pre svega o interpretaciji simbola koji su tretirani dosta ozbiljno, kao što je smrt, koja je prisutna na svakoj od skulptura koje su predstavljene u prostoru na određeni način – bilo da se radi o sceni pričešća koje se obavlja u nameri da se ostvari vecni život, odnosno da se prevaziđe smrtnost vernika, bilo da se radi o leševima Mikija Mausa koji je u potpuno nadrealnoj situaciji, jer Miki Maus nikada nije umro ni u jednom crtanom filmu u kojem se pojavljuje. Ovde se radi i o interpretaciji simbola žrtve, kao što je slučaj sa Plutonom koji je seciran i prepariran u nekakvoj laboratorijskoj instalaciji”, navela je Ksenija Marinković.
Kako je dodala, humor omogućuje čoveku da na neki način dostigne stanje slobode u kojem su određene granice, pa u tom smislu i ograničenja iščitavanja određenog umetničkog dela, postavljene kroz parametre kroz koje on to razumeva sa pozicije sopstvenog obrazovanja, ideološke ili neke druge vrste okvira iz kojeg mu se obraća...
“Postoje uvek neki ideološki, kulturološki, pa i fiziološki okviri koje čovek podrazumeva kao posmatrač i ono što mislim da pokušava umetnik da uradi na ovaj način je da izmesti posmatrača iz te neke uobičajene percepcije i da na neki način humorom prevaziđe te okvire i dosegne neki veći stepen slobode”, navela je Ksenija Marinković.
Stajčić, kako je dodala, pristupa kreiranju svog rada kao potpuno novog objekta.
“Mislim da je sama ideja postojanja takve vrste objekta ono što je interesantno kod ovog rada i da je svako poređenje sa (Dejmijanom) Herstom zavisi samo od toga da li posmatrač-publika poznaje rad tog autora”, navela Ksenija Marinković, koja smatra i da se Stajčićev rad ne odnosi na kritiku Herstovog rada, već je Herst “više uzet kao nekakav simbol uspešnog savremenog umetnika”.
“On takođe ima nekakvu simboličku ulogu, budući da je svakako Dejmijan Herst ostvarenje snova svih ili velikog broja savremenih umetnika – kao neko ko je uspeo da se obogati od prodaje svojih umetničkih koncepata i svojih dela. S druge strane, tu je Pluton, prepolovljeni pas ispunjen M&M bombonicama, i svakako se može dovesti u vezi sa konzumetskim društvom i njegovim vrednostima”, navela je Ksenija Marinković, koja je kao posebno zanimljivu navela tendenciju da se “na neki način posmatraju sve te stvari izmešteno iz iščitavanja tih simbola po nekom ključu koji je posledica prethodnog znanja ili uverenja”. Deca su stoga, kako je ocenila, možda najinterensantija kao publika koja može da da najsvežiji komentar na Stajčićevu izložbu.
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu
_ _ _
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
