Kapitalno z(i)danje znanja

Saradnjom tri vodeće nacionalne ustanove nauke i kulture počeo je predugo čekani uzlet srpske leksikografije, čiji su rezultat dve knjige prvog toma Srpske enciklopedije i do sada objavljenih pet tomova Srpskog biografskog rečnika.

Saradnjom tri vodeće nacionalne ustanove nauke i kulture počeo je predugo čekani uzlet srpske leksikografije, čiji su rezultat dve knjige prvog toma Srpske enciklopedije i do sada objavljenih pet tomova Srpskog biografskog rečnika.

Svečana sala Srpske akademije nauka i umetnosti bila je 31. januara mesto predstavljanja prve dve knjige prvog toma Srpske enciklopedije, zajedničkog izdanja SANU, Matice srpske i Zavoda za udžbenike. Prisutni su bili i patrijarh srpski Irinej, rektorom Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević i druge ugledne ličnosti kulturnog i javnog života.

Predsednik SANU Nikola Hajdin podsetio je da je Skupština Srbije pre sedam godina usvojila Zakon o Srpskoj enciklopediji (decembra 2005) i poslove njene izrade i izdavanja poverila navedenim ustanovama.

Srpska enciklopedija je opšta enciklopedija srpskog naroda i njegovih zemalja u prošlosti i sadašnjosti, a u njenoj izradi učestvuju istaknuti stručnjaci iz svih naučnih oblasti od značaja za takav poduhvat. Pored 24-članog Uređivačkog odbora, na izradi te dve knjige angažovano je i 114 saradnika u okviru 33 stručne redakcije, kao i 694 autora tekstova. Glavni cilj Srpske enciklopedije jeste sakupljanje, sistematizovanje i enciklopedijsko tumačenje sveukupnog istorijskog razvoja i savremenog položaja srpskog naroda. Ova publikacija na sistematizovan način obrađuje kulturno-istorijsku baštinu srpskog naroda i opisuje njegov doprinos evropskoj i svetskoj kulturi, istakao je Nikola Hajdin.

Potpredsednik Matice srpske prof. dr Slavko Gordić podsetio je na istorijat i gotovo dva veka dugu izdavačku delatnost MS i pomalo šaljivo primetio da se u većini kapitalnih poduhvata te kuće nalazi prefiks „srpski“ – Rečnik i Pravopis srpskoga jezika, Srpski biografski rečnik, Srpska enciklopedija, antologijska edicija „Deset vekova srpske književnosti“ i dvotomna „Istorija srpske književne kritike“.

Tribinu Biblioteke SANU, posle pozdravnih reči, nadahnutom besedom „Most od vekova“ otvorio je novi urednik Miro Vuksanović, dopisni član i od skora upravnik Biblioteke SANU. Nedavnim objavljivanjem druge knjige prvog toma Srpske enciklopedije zaokružen je taj prvi tom i obrađena slova A i B nacionalne enciklopedije, koja je zamišljena u deset tomova.

Prisutnim gostima, urednicima i saradnicima, izdate knjige predstavili su akademik Đorđe Zloković, prof. dr Darko Tanasković i prof. dr Dragan Stanić, predsednik Uređivačkog odbora.

Kako je naveo akademik Zloković, potpredsednik UO, materija prirodnih i tehničkih nauka i njihova primena obrađena je na specifičan način u pogledu koncepcije sadržaja, rada redakcija sa autorima i revizije, sa ciljem da se srpska nauka i njeni naučnici prikažu u kontekstu svetske nauke. To je ostvareno unošenjem kratkih prikaza nauke u svetu, dok je najveći deo prostora posvećen istoriji srpske nauke, za što nema posebno školovanih stručnjaka, nasuprot humanističkim naukama. Biografskim odrednicama posvećenih ličnostima iz egzaktnih nauka prethodio je odličan Srpski biografski rečnik Matice srpske, kao i edicija „Život i dela srpskih naučnika“, koju izdaje SANU.

Hroničnu deficitarnost srpske enciklopedistike ili, tačnije, enciklopedistike u Srba, nije potrebno posebno dokazivati, jer nju neopozivo dokumentuje odsustvo završenih stožernih enciklopedijskih izdanja bez kojih je svaka nacionalna kultura nestabilna i nedovršena, naglasio je Tanasković u besedi „U podnožju srpskog Akropolja znanja“. Prvi tom Srpske enciklopedije on vidi kao kamen temeljac tog kapitalnog poduhvata i kao – zdanije, ili: z(i)danje, znanja o sebi, koje ne može biti bez istog takvog – znanja o drugima i svetu.

Ova civilizacijska nedostatnost odavno je uočena, ali, i pored povremenih pokušaja, do danas nije na adekvatan način otklonjena. Svaka na svoj način, sadržajne i korisne, a delimično i danas upotrebljive, jugoslovenske enciklopedije Stanojevića (1925-1929) i prvo izdanje Krležine (1955-1971) jesu, naravno, i srpske, ali u vannaučnom ideološkom ključu koji je sledio inicijalno naprednu, ali istorijski, pokazalo se, preuranjenu i, s obzirom na sve okolnosti, trajno neodrživu ideju jugoslovenstva i na njoj utemeljene državne zajednice, dodao je Tanasković.

Jasno postavljenim ciljevima, naučnim pristupom i obradom Srpska enciklopedija nastoji da razjasni sva najvažnija pitanja iz prošlosti srpskog naroda i da prikaže materijalne i opštekulturne vrednosti, stvarane kako na srpskim prostorima tako i na mestima gde Srbi žive u rasejanju, kao i istorijom i ostvarenjima drugih naroda sa kojima su Srbi bili povezani. Srpska enciklopedija opisuje prirodne odlike prostora na kojima srpski narod živi, kao i specifičnosti geografskog položaja, geološkog sastava i građe zemljišta, hidrografske osobine, klimu, biljni i životinjski svet. Ona pokazuje koliko su prirodna svojstva uticala na privredni i demografski razvitak, na egzistenciju, psihosocijalne i druge osobine stanovništva.

Naučnim i istorijskim vrednovanjem duhovnog nasleđa srpskog naroda ukazuje se i na prožimanje sa drugim kulturama, posebno sa kulturama Istoka i Zapada, kao i sa kulturama naroda čiji pripadnici žive sa Srbima u zajedničkoj državi ili u neposrednom okruženju. Racionalnim i kritičkim pristupom celokupnom kulturnom nasleđu, dostignućima svih nauka i umetnosti, te tehničko-tehnološkom razvoju ova enciklopedija omogućuje da savremene i buduće generacije dobiju realnu istorijsku sliku o razvitku i dometima srpske duhovnosti, njenim vrednostima i značaju za savremeni svet, navodi se u saopštenju povodom objavljivanja prvog toma Enciklopedije.

Predsednik UO Dragan Stanić naveo je da će u deset tomova, 18 knjiga, biti ukupno oko 40.000 odrednica, na oko 13.000 stranica, a planirano je da se godišnje radi jedan tom, pa se može izračunati da će čitav posao biti završen oko 2020. godine. Potom je, uz napomenu da nekima smeta što je enciklopedija srpska, što obuhvata celinu srpstva, a to znači da se ne drži republičkih granica, rekao da uslov svih uslova da Srpska enciklopedija bude valjano izvedena jeste da SANU i Matica srpska i dalje brinu o tom kapitalnom projektu – kako ne bi bila načinjena nepopravljiva šteta njenom dovršetku.

Treba li uopšte govoriti da, svejedno brojčano veći ili manji, svaki narod koji drži do svog ugleda i prosvetiteljskog negovanja duhovnosti ima svoju nacionalnu enciklopediju, poput obližnje Hrvatske enciklopedije. Posle pojave enciklopedija nekih gradova (Niš, Novi Sad), Zavod za udžbenike 2008. godine objavio je jednotomnu Enciklopediju srpskog naroda, a na čelu Uređivačkog odbora bio je prof. dr Radoš Ljušić, tada i direktor te ustanove. Tu knjigu u 7.836 odrednica pisalo je 292 autora, a vizuelno obogatilo 1.548 ilustrativnih priloga u boji.

SRPSKI BIOGRAFSKI REČNIK
Nedavno je u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca predstavljen peti tom kapitalnog projekta Srpski biografski rečnik, o kojem su govorili Siniša Kovačević, dr Miloš Ković, prof. Nenad Ostojić i akademik Čedomir Popov, predsednik MS. Popov i rukovodi radom na tom velikom i važnom poslu koji se odvija pod okriljem Matice srpske, gde se okupila grupa eminentnih istoričara, povezana idejom dr Aleksandra Foriškovića iz daleke 1972. godine.

Ova enciklopedijska publikacija donosi biografije svih značajnijih ličnosti iz srpske istorije od prvih pisanih spomenika, dakle od devetog veka do 1945. godine i to iz praktično svih oblasti ljudskog delovanja i stvaralaštva. Ovakvi poduhvati su kod svih evropskih naroda poduzimani od 17. do 20. veka i publikovani u višetomnim izdanjima koja se sve do danas periodično dopunjavaju podacima o savremenim ličnostima i novim saznanjima o onima iz starijih vremena.

Redakcija Srpskog biografskog rečnika završila je ogroman istraživački postupak i sakupljeni su podaci o 30.500 ličnosti. Sam Azbučnik čini oko 22.500 dosijea ličnosti koje su ostavile traga u srpskoj istoriji, a kao poseban fond čuvaju se podaci o oko 5.500 ličnosti stranaca vezanih na razne načine za srpski narod. Uz to se poseduju i biografski podaci za više desetina hiljada efemernih ličnosti.

Tokom 1994. godine započet je rad na pisanju biografija za prvi tom Srpskog biografskog rečnika (A-B), koji je objavljen 2004. godine i sadrži 1.972 leksikografske jedinice na kojima je radilo 423 saradnika. Drugi tom (V-G) izašao je iz štampe 2006. Godine (1.840 biografija i 301 saradnik), treći tom (D-Z) se pojavio u oktobru 2007. godine (1.809 biografija i 320 saradnika), četvrti tom (I-Ka) u julu 2009. godine (1.743 biografije i 344 saradnika), a peti tom (Kv-Mao) u oktobru 2011. godine (1.601 biografija ličnosti obrađenih učešćem 336 saradnika).

Dimitrije Stefanović