Kampanja Beograda za evropsku prestonicu kulture
Početak kampanje Beograda za kandidaturu za evropsku prestonicu kulture 2020. godine svečano je obeležen 14. oktobra u Satrom dvoru, a organizatori te inicijative istakli su da Beograd u savremenoj istoriji nije imao značajniji strateški projekat u oblasti kulture.
Početak kampanje Beograda za kandidaturu za evropsku prestonicu kulture 2020. godine svečano je obeležen 14. oktobra u Satrom dvoru, a organizatori te inicijative istakli su da Beograd u savremenoj istoriji nije imao značajniji strateški projekat u oblasti kulture.
Predsednik Organizacionog odbora Skupštine grada Beograda za podnošenje kandidature Aleksandar Peković, zamenik sekretara za kulturu, rekao je da je ovo faza u kandidaturi u kojoj se došlo do prvog strateškog plana projekta i u kojoj je otkriven prvi organizacioni koncept Beograda u modelu saradnje na lokalnom, regionalnom i internacionalnom nivou.
“Ujedno ovo je faza u kojoj želimo da kažemo da nastavljamo dalje sa povezivanjem sa evropskim gradovima u regiji i gradovima u Srbiji i da ćemo već početkom decembra naš gotov projekat, gotov koncept predati Evropskoj komisiji”, rekao je Peković, preneo je gradski bilten “Beoinfo”.
Prema njegovim rečima, projekat Kulturne prestonice Evrope doneće Beogradu veliku korist na kulturnom, socijalnom i ekonomskom planu.
To je, kako je istakao, jedinstvena prilika da se naš grad obnovi, unapredi njegov imidž, kako bi u okviru evropskog kulturnog kruga postao poznat i upečatljiv i na internacoionalnoj skali.
Beograd je u protekla tri meseca uspostavio saradnju - kroz pismo o namerama i podršku, sa Peruđom u Italiji, Banjalukom u Republici Srpskoj i Viljnusom u Litvaniji, prošlogodišnjom evropskom prestonicom kulture.
Do same predaje kandidature biće potpisani sporazumi sa još nekoliko evropskih gradova, rekao je Peković.
Titulu evropske prestonice kulture do sada su imala 43 grada, a ove godine to su Pečuj, Istanbul i Esen, odnosno rurska oblast u Nemačkoj.
Cilj projekta je da istakne bogatstvo različitosti evropskih kultura, da podstiče prijateljstvo i osećanje zajedništva u evropskoj porodici država.
Povodom 25-godišnjice od prvog proglašenja “evropskih prestonica kulture” 1985. godine, kada je taj status dobila Atina, Evropska komisija je u martu ove godine bila domaćin svečanog obeležavanja tog jubileja i strateške konferencije na kojoj su razmotreni rezultati u protekle dve i po decenije.
Bivši francuski ministar kulture Žak Lang jedan je od pokretača ideje o “evropskim prestonicama kulture”, sa pokojnom Melinom Merkuri, glumicom i bivšom grčkom ministarkom kulture.
Prestižnu titulu 2011. godine imaće gradovi Turku u Finskoj i Talin u Estoniji, a 2012. Gimaraeš u Portugalu i Maribor u Sloveniji.
Marsej u Francuskoj i Košice u Slovačkoj biće “evropske prestonice kulture” 2013. godine.
Savet ministara Evropske unije nominuje svake godine gradove koji su “evropske prestonice kulture”.
Izbor podrazumeva striktnu proceduru na osnovu kriterijuma koji se odnose na evropsku dimenziju planiranih događaja, koji treba da odraze evropsko kulturno bogatstvo i različitost, kao i na učešće građana u tim programima.
Sajt Evropske komisije je http://ec.europa.eu, a ovogodišnjih “prestonica kulture” - Esena - www.essen-fuer-das-ruhrgebiet.ruhr2010.de, Pečuja - http://en.pecs2010.hu i Istanbula - www.en.istanbul2010.org
(SEEcult.org)
